Srbija da bude trpeljiva sa izbeglicama jer joj smeštaju rat sa islamom

izbeglice

Za Srbe je važno da progonjeni svet preko Srbije prođe što mirnije jer bi nas Zapad rado video zaraćene sa muslimanima.

Piše: Oliver Vulović

U EU se vodi žustra rasprava o tome da li je ona pod navalom ogromnog broja izbeglica iz Sirije, Libije, Avganistana i Iraka na putu da izgubi „svoju hrišćansku dušu“ ili će dušu izgubiti ako se prema njihovim zahtevima za azil bude postavljala restriktivno.

Kao i uvek kroz istoriju, licemerna Evropa je prethodno, mnogo ne razmišljajući o duši, hladeći petrodolarskim lepezama svoje brežuljke podržavala SAD i njene satrape u čerečenju tamo nekih Muamera, Sadama, Omara i Asada.

Odjedared, Evropa se sa onim što ona misli da se zove duša, ali sada u nosu, našla u situaciji da je mnogo Muhameda došlo podno njenog glavnog brega, za čije hlađenje sada izgleda neće biti dovoljno ni petrodolara ni evra a niti pomenute SAD i satrapi joj imaju neku želju da ih Evropi za te stvari daju.

Dali su onomad koliko treba Šiptarima sa Kosova i Metohije da u operaciji „egzodus“ urade malu generalnu probu ovoga što danas gledamo u mnogo širem obimu i sa davanjem je gotovo a i kroz sliku američkog sukoba sa Kinom i Rusijom sve se više vidi da se para, bogme, i nema.

Kako je do sada i bilo, imperije u padu su sve radile ubrzano, pa tako sada na pola operacije stvaranja novog Bliskog istoka, američko uznemiravanje Mediterana je ogromnim ubrzanjem ušlo u sledeću fazu – demografsko i kulturološko remećenje cele Evrope (finansijsko je krenulo odavno).

Put preko neposlušnih zemalja

Američke kalkulacije su jasne: što manje njen glavni savaznik na Bliskom istoku oličen u Islamskoj državi bude imao protivnika, to bolje po inetrese SAD a, ako se ti mogući protivnici odluče na povlačenje i bežaniju, i u toj bežaniji kao svoju krajnju destinaciju izaberu Evropu, tim po američke interese bolje.

Da li će zbog toga u Evropi broja katedrala u odnosu na broj minareta biti značajno izmenjen, to su za SAD trice i kučine. U međuvremenu su SAD objavile da će, onolike kolike su, širokogrudo primiti čitavih tri do pet hiljada izbeglih sa prostora na kojima njihova Islamska država divlja, pri tom pazeći da nikako ne dira Izrael.

U poslednje vreme povremeno veoma neposlušna pravoslavna Grčka i u istom smislu, ali jačem intenzitetu, neposlušna pravoslavna Makedonija i odavno mnogo neposlušna pravoslavna Srbija (poslušne NATO pravoslavne Bugarska i Rumunija su pošteđene) su sa stanovišta SAD najdivniji mogući izbegličko-azilantski koridor, ali i privremeni prostori za nastanjenje masa ako se sa savremenom opsadom Beča bude moralo usporiti.

Katolička Mađarska će malo milosti i odmora dobiti ako se ratosilja svojeglavog Orbana.

Ta Orbanova politička svojeglavost, to jest njegovo viđenje državnog suvereniteta onakvim kako taj suverenitet treba u što većoj meri i da izgleda je ono što je trenutno Srbiju spasilo da SAD na sve jače krike i jauke iz EU trenutnu operaciju premeštanja naroda privremeno ne zaustave na Horgošu i Kelebiji, i time nas uz već postojeći kosovski problem konačno i defintivno udave i ujedno toliko osakate da ne možemo da podržavamo Republiku Srpsku i u nekom bitnom trenutku utičemo na događanja u Makedoniji i Crnoj Gori.

Azilanti u Preševu

Da li je pokretanjem izbegličkih masa Americi Evropa sama po sebi i krajnji cilj? Ne?

Evropa je Americi opet ono što je bila i neposredno pre i za vreme Drugog svetskog rata – žrtveno jagnje, onda Hitleru a sada, kao primalac velikog broja ratnih izbeglica koji beže ispred El Bagdadija.

To je ogledna situacija za sličnu, planiranu kroz buduće američko izazivanje haosa i krvoprolića u državama Centralne Azije (Uzbekistan, Kazahstan, Tadžikistan), posebno dolini Fergana (dodati Kirgiziju), i tamošnje pokretanje velikih izbegličkih masa, ali ovog puta u pravcu Rusije, kojoj bi se pritom paralelno kreirale nove bune u Ingušetiji, Dagestanu i Čečeniji.

Sledi rat muslimana sa SAD i IDIL

U tom smislu nisu Amerikanci prestali da „kreativno misle“ i na kinesku provinciju Sikjang, koju nastanjuju većinski Ujguri, muslimani, od kojih je veliki deo u oružanom sukobu sa centralnim vlastima u Pekingu.

Kako je nekad Hitler bio zamišljen kao oruđe kojim će se srušiti SSSR, a on se oteo anglosaksonskoj kontroli, pa usput smandrljao celu Evropu, tako su sada El Bagdadi i njegova Islamska država regionalno oružje kojim bi Amerika htela da prekroji Bliski istok i dođe do ruskog mekog trbuha, ali oruđe koje već sada pokazuje povećanje apetita, pa u značajnoj meri remeti Evropu i koje će jednog dana uraditi ono najcrnje što se za Amerikance može desiti – napasti Izrael.

Sejanje fašizma po islamskom svetu nije neka novotarija i zaprepašćujuća pojava.

Pamti se jerusalimski muftija Muhamed Amin El Huseini, koji je, osim velikog uticaja koji je imao tokom Drugog svetskog rata na muslimane Bliskog istoka i na engleske muslimane, delovao i na ovim prostorima tako što je regrutovao muslimane iz Bosne, Raške, Crne Gore i sa Kosova i Metohije u Handžar diviziju, koja je bila sastavni deo nemačke nacističke Vafen SS i koja je ratovala i pod Staljingradom.

Ilustracija

Iskreni pravoverni muslimani znaju i vide šta Amerika pokušava da radi, pa je u tom smsilu Imran Hosein predložio sasvim suprotan put evropskim muslimanima – hidžru – apsolutno napuštanje Evrope i potom sklapanje saveza sa Ruumom (Novom Vizantijom-Rusijom) u borbi protiv još agresivnije nastupajuće anglosaksonske neofašističke invazije na Iran, Rusiju i Kinu.

Zbog svega toga je za Srbiju i Srbe veoma važno da migracija od Islamske države progonjenog sveta preko naše teritorije prođe što mirnije i bezbolnije zbog kasnijeg širokog i veoma krvavog fronta koji će osvešćeni muslimani imati sa Amerikom i Islamskom državom, a i valjalo bi nam i da se neki derivat tih sukoba ne odrazi na naše prostore, gde bi nas anglosaksonski faktor rado ponovo video zaraćene sa muslimanima u okruženju.

Nimalo ne nipodaštavajući sve opasnosti koje vrebaju kao posledice cirkulacije preko naše teritorije ovolikog broja ljudi, ipak je važno da se podsetimo da nas nije progutala i iz istorije izbacila onolika Otomanska imperija i njena dugotrajna vladavina, pa je malo verovatno da nam tako nešto mogu učiniti sirijski, libijski, avganistanski i irački muslimani na svom putu ka Evropskoj uniji, posebno ako ostanemo svesni svoje nacionalno-verske suštine, koja za razliku od „evropskog hrišćanstva“, još uvek ne mora da brine za svoju dušu.

(Novi Standard)

Share this post: