Srbija digla rampu za GMO

Koji su proizvodi GMO

Novi Nacrt zakona o genetski modifikovanim organizmima je gotov, ali se čuva u tajnosti, saznaju „Novosti“.

Njim će biti omogućen slobodan promet ovakvih proizvoda u Srbiji. Prodaja robe sa „ukrštenim genima“, inače je i uslov za ulazak naše zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju, zbog čega su nas i odbili pre dve godine.

S druge strane, nadležna ministarstva poljoprivrede i trgovine zvanično kažu da se novim zakonom o GMO, zasad, ne bave.

Da Nacrt novog zakona o GMO spremno i skriveno čeka u nekoj fioci, potvrdio nam je i profesor Miladin Ševarlić, savetnik Ekonomskog instituta.

– Nezvanično je pripremljen, a zavanično ga niko ne da na uvid – ističe profesor Ševarlić. – Iako sam tražio da pogledam, bez ikakvog odgovara, u Ministarstvu poljoprivrede odbijaju da ga pokažu. Od njih nisam čak dobio ni spisak članova Nacionalnog saveta za biološku sigurnust. To je telo koje formira ministar poljoprivrede, po važećem Zakonu o GMO iz 2009. godine. Nije mi jasno zbog čega je i to tajni spisak. Kako će to biti novi zakon, on mora da ide na javnu raspravu. To nije samo pitanje genetičara, već ljudi različitih struka.

U ministarstvima poljoprivrede i trgovine, međutim, kažu da od zakona zasad nema ništa. Kako tvrde, novi propisi nisu čak ni napisani. S druge strane, krajem prošle godine šefica pregovaračkog tima za EU Tanja Miščević je izjavila da je novi zakon o GMO pripremljen, usklađen sa EU i da treba da se nađe u proceduri. Ova izjava je tada kao grom pogodila nadležne u resornim ministarstvima, ali su ostali na nju nemi. Ona je tad i najavila da Srbija planira da u narednih godinu dana ispuni sve uslove za ulazak u STO.

I dok se na sva usta bruji o zabrani GMO, nadležne inspekcije često pronađu poneku njivu ilegalno zasejanu „mutiranom“ sojom. Pojedini poljoprivrednici, mimo zakona, seju GM seme, pa time hrane stoku. Do njega dolaze na „crno“, poseju male površine, pa im se teško ulazi u trag. Priča se i da dobijaju seme od multinacionalnih kompanija koje na sve načine lobiraju ne bi li se dokopale plodne srpske crnice. Tako da GM usevi, nažalost, na mala vrata, polako stižu do srpskih njiva.

U Ministarstvu poljoprivrede nismo dobili konkretan odgovor da li će Srbija biti protiv GMO ili ne, ali, kako su nam rekli, prate se dešavanja u Evropskoj uniji.

– Sve odluke će biti usklađene sa EU i Svetskom trgovinskom organizacijom – ispričao je Jovan Vujović, rukovodilac Grupe za zaštitu biljnih sorti i biološku sigurnost Ministarstva poljoprivrede. – Kod nas je na snazi zakon iz 2009. godine, kojim su zabranjeni promet, prodaja i gajenje GMO. Na nivou EU došlo je do izmena, usvojena je nova direktiva koja spušta odlučivanje na nivo država članica. Ono što budemo morali da uradimo, biće urađeno. Javnost će biti uključena u rasprave i tribine i apsolutno neće biti ništa bez nje urađeno.

Profesor Miodrag Dimitrijević, sa katedre za genetiku i oplemenjivanje biljaka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da se u ovom momentu Ministarstvo poljoprivrede prilično smisleno ponaša, iako zna da postoje pritisci sa svih strana.

– Pitanje je koliko ih pritiskaju zbog STO, a koliko sami lobisti to rade – priča profesor Dimitrijević. – S druge strane, oni sami kažu da ne žure, da im to nije prioritet i zaista nije. Ali, nikakve prognoze ne možemo da dajemo, jer je kod nas situacija uvek nepredvidljiva. Verujem da imaju sve pripremljeno, ali mislim da svi čekaju i da nikome to nije hitno.

OPŠTINE PROTIV UZGOJA

U SRBIJI je 85 odsto stanovništva protiv GMO. Tačno 130 lokalnih samouprava potpisalo je deklaraciju protiv uzgoja, prometa i prodaje GMO. Stručnjaci kažu da su to retka pitanja u Skupštini kada su vladajuće partije i opozicija na istoj strani.

EVROPA NE DOZVOLjAVA PROIZVODNjU

SVE članice EU dozvoljavaju promet robe koja sadrži GMO. Proizvođači su, međutim, u obavezi da na proizvodu to i naznače. U tome se, kako kaže profesor Miladin Ševarlić, razlikuju od SAD, gde takva zakonska obaveza ne postoji. Osim u državi Vermont, gde će odluka o obeležavanju GM robe, od 2016. godine biti obavezna.

– Mađarska, kao član EU, izmenila je svoj ustav, i zabranila uzgoj GMO – priča prof. Ševarlić. – Sve države EU prestale su da gaje GM krompir, a osim Rumunije, Španije i eksperimentalne površine u Nemačkoj, ne uzgaja se ni genetski modifikovani kukuruz. Kada se radi o prometu, EU je tolerantna, ali uz obavezu označavanja na deklaraciji.

(Novosti)

 

Share this post: