Srbija ima i najveće nalazište zlata na svetu

zlato ruda

Na lokaciji „Čukaru peki“ otkriveno jedno od najvećih ležišta zlata i bakra na svetu. Na dubini 559. metra, otkriven sadržaj od 50,3 grama zlata po toni rude.

Američka rudarska korporacija „Friport Mekmoran“ i njihovi partneri iz kanadske kompanije „Reservoar minerals“ pronašli su u okolini Bora jedno od najvećih ležišta zlata i bakra na svetu.

Prema informacijama lista, Amerikanci su u rejonu „Čukaru peki“, na dubini između 558. i 559. metra, „napipali“ bingo. U njemu je otkriven gotovo neverovatan sadržaj od 25,7 odsto bakra i 50,3 grama zlata po toni rude. Prema do sada istraženim ležištima u svetu, najbogatiji sadržaj pronađen je u rudniku Holister u Americi, gde se izvlači 27,20 grama zlata po toni rude.

O kako vrednom otkriću je reč, najbolje govori podatak da su „Friport“ i Kanađani do sada u okolini Bora otkrili 65 miliona tona rude sa srednjim sadržjem bakra od 2,6 odsto i zlata od 1,5 grama po toni.

I ne samo to, najnovija istraživanja pokazuju i da je u jednoj bušotini, na dubini od 179 metara, pronađen sloj od 84 metra u kom je sadržaj bakra 10,75 odsto i zlata od 10,86 grama po toni! U drugom sloju rude, debljine 46 metara, pronađen je još bogatiji depozit od 15,85 procenata i 16,77 grama po toni zlata.

Šta su Amerikanci i Kanađani pronašli, najbolje govori podatak iz literature da se ležišta sa jedan odsto bakra, ukoliko ih prate odgovarajuće količine rude, smatraju – izuzetno profitabilnim.

Računajući bruto vrednost bakra i zlata u novootkrivenim ležištima, po zvaničnim cenama na Londonskoj berzi metala, proizilazi da se u okolini Bora krije bogatstvo vredno gotovo – 18 milijardi dolara! A ovo su tek prvi rezultati, budući da Amerikanci i Kanađani nastavljaju sa geološkim istraživanjima.

Neke nezvanične informacije, čak, kazuju i da se rezerve bakra u okolini Bora procenjuju na milijardu tona rude, uz prateće količine zlata i drugih plemenitih metala. Ali, buduća istraživanja to tek treba da potvrde.

zlato

Amerikanci i Kanađani su u okolini Bora izbušili više od 42 kilometra bušotina, a među njima je bilo i takvih u kojima je sadržaj bakra u rudi premašivao i – 10 procenata, na osnovu čega se, i pre dve godine, govorilo o najbogatijem ležištu tog metala na svetu.

Dr Dejan Koželj, direktor i glavni geolog „Friporta“ u Srbiji, ranije je kazao da je ta kompanija tokom prošle godine u geološka istraživanja u okolini Bora investirala oko 15 miliona dolara, dok je ove obezbeđeno 20 miliona:

Potreban je značajan broj pozitivnih rezultata istražnog bušenja pre donošenja konačne odluke o početku eksploatacije.

 

Neophodno nam je dovoljno podataka, kako bi se definisali veličina i kvalitet ležišta, posle čega moramo pripremiti glavni rudarski projekat otkopavanja, radi dobijanja eksploatacionog prava.

Nakon toga, na red dolazi izrada studije izvodljivosti, koja bi dokazala ekonomsku opravdanost projekta, kao i analiza uticaja rudarenja na okolinu. Sledeći korak je podnošenje zahteva i dobijanje svih neophodnih odobrenja za izvođenje rudarskih radova. Krajnji korak je dobijanje korporativnih odobrenja za početak ulaganja.

A o kakvom se bogatstvu radi, najbolje, bez sumnje, svedoči podatak da je za proteklih 110 godina rudarenja u Boru dobijeno pet miliona tona bakra i blizu 160 tona zlata.

(Večernje novosti)

Share this post: