SRBIJA OVAKVU UCENU NIKAD NIJE DOBILA: Srbi prekidajte sve veze sa rusijom ili…

Od Beograda se zahteva da raskine ugovor o slobodnoj trgovini sa Moskvom, da se prekine sa svakom vojnom saradnjom i da se Srbija pridruži sankcijama EU Ruskoj Federaciji.

Zemlje bivšeg SSSR-a, koje su danas članice EU, teško se, izgleda, mire sa činjenicom da Srbija, kao kandidat za članstvo u takozvanoj „porodici evropskih naroda“, možda jedina, ima dobre odnose sa Rusijom.

Litvansaki ministar spoljnih poslova Atanas Linkevičijus kaže da EU mora da preispita svoju politiku proširenja tako da se, kako je rekao, zemljama koje dele politiku i vrednosti EU otvori put ka članstvu, a ne da evropsku perspektivu imaju zemlje koje imaju vojne vežbe sa Rusijom.

Linkevičijus nije pomenuo Srbiju, ali iz onoga što je rekao nije teško zaključiti o kome se radi. Navodno, uz Litvaniju, našu državu bi zbog Rusije mogli da koče na evropskom putu i ostale baltičke zemlje plus Poljska.

Dobra saradnja Srbije i Rusije bila je trn u oku pojedinim bivšim i sadašnjim evropskim zvaničnicima.

Tako je bivšem švedskom premijeru Karlu Biltu i sadašnjem nemačkom ministru spoljnih poslova Zigmaru Gabrijelu, prilikom poseta Beogradu zasmetao (jedini u gradu) bilbord NIS – Gaspromnjefta, što su i objavili na svojim Tviter nalozima.

Međutim, nikada do sada, Srbija se nije suočila sa zvaničnim zahtevom EU da se odrekne saradnje sa Rusijom, niti sa pretnjama da će njen evropski put biti usporen zbog te saradnje.

Evropski put Srbije neće biti ni usporen, niti osporen zbog saradnje sa Rusijom, kaže Srećko Đukić, nekadašnji diplomata sa dugogodišnjim iskustvom u službi na postsovjetskom prostoru.

Pre se radi, kaže on, o zahtevima da se odnosi između Srbije i Rusije postave na drugi način – da se raskine ugovor o slobodnoj trgovini, da se prekine sa svakom vojnom saradnjom i da se Srbija pridruži sankcijama EU Rusiji.

Izjava litvanskog šefa diplomatije data je, ne samo u kontekstu onoga što poslednjih meseci čini EU, već i u kontekstu onoga što poslednjih nekoliko meseci čini i Vašington, kaže Đukić.

– To što je Litvanija rekla ne treba shvatiti samo kao stav Litvanije.

Ona je glasnogovornik te politike, jedan zgodan glasnogovornik, jer je veoma bliska i smatra se eksponentom američke politike u EU zajedno sa drugim baltičkim zemljama, tako da to ne bi trebalo da je neočekivano i nešto novo za one koji prate te ukupne odnose – objašnjava on.

Tema srpsko-ruskih odnosa još neće doći na dnevni red pregovora o pristupanju Srbije EU.

Litvanija to ne može da učini sama, bez saglasnosti Berlina, Pariza ili Rima, kaže Đukić i dodaje da treba sačekati okončanje izbora u Nemačkoj.

Međutim, upravo će Nemačka, prema Đukićevom mišljenju, zbog svojih inicijativa na Zapadnom Balkanu, pokazati više obazrivosti i pažljivosti prema srpsko-ruskim odnosima, ali zbog svojih odnosa sa Rusijom, jer Nemačka je, kako Đukić kaže, u tim odnosima mekša nego druge članice EU, a pogotovo od baltičkih zemalja i Poljske.

Pojedine evropske zemlje pokušavaju da pritiskaju Srbiju zbog Rusije zato što se radi o prestižu, kaže analitičar Dragomir Anđelković.

Hoće da pokažu da je Rusija u Evropi izolovana, a Rusija u Srbiji ima jedinog realnog partnera zapadno od Ukrajine, kaže on.

– Mislim da je to cinizam, jer smešno je da zemlje koje su priznale Kosovo i taj način izvršile jednu vrstu tihe agresije na Srbiju, prebacuju našoj zemlji nedostatak bilo kakvih vrednosti, evropskih ili nekih drugih.

Vrlo je drsko tražiti od Srbije da se distancira od Rusije koja je faktor podrške u odbrani dela teritorije i da takav zahtev dođe od država koje su posredno ugrozile našu teritoriju jer su priznale secesiju – kaže Anđelković.

I on se slaže da sve u procesu proširivanja Unije zavisi ipak od Berlina. Težina Litvanije je ravna nuli, ona može da huška, ali dok god Berlin ima interesa da ne zatvara evropski put Srbije, tako nešto se neće desiti.

(mediji)

Share this post: