Srbija u svom veoma uspešnom predsedavanju OEBS-om „odigrala glavnu ulogu“ u svetu

Moramo slediti politiku EU

Sagovornici Sputnjika jedinstveni su oceni da je jednogodišnji mandat Srbije na čelu OEBS-a bio više nego uspešan, s obzirom na globalna dešavanja poslednjih godinu dana.

Najbitnija stvar je što je kao predsedavajuća ovom telu zadržala neutralnost.

Dvodnevna ministarska konferencija, koja će krajem ove nedelje biti održana u Beogradu, biće ujedno i kraj mandata Srbije i Ivice Dačića na mestu predsedavajućeg OEBS-u.
Dolazak u glavni grad Srbije najavili su šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, američki državni sekretar Džon Keri, visoka predstavnica Evropske unije Federika Mogerini i generalni sekretar Saveta Evrope Torbjern Jagland.

Koliko je Srbija bila uspešna na ovoj poziciji?

Srpsko predsedavanje ovoj organizaciji obeležile su ukrajinska i migrantska kriza, teroristički napadi i zaoštreni diplomatski odnosi velikih sila.

Eksperti za spoljnu politiku su jedinstveni u oceni da Srbija dočekuje kraj mandata sa dobrim učinkom i povećanim ugledom u međunarodnoj zajednici.

Po mišljenju Petra Iskenderova, naučnog saradnika Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, predsedavanje Srbije OEBS-u se u celini može smatrati uspešnim.

„Naravno, Srbija se suočila sa veoma ozbiljnim izazovom dok je bila na ovoj poziciji, pre svega što se tiče dešavanja u Ukrajini. I u ovom slučaju Srbija je uspela da odigra glavnu ulogu.

Kao prvo, ulogu posrednika na pregovorima ka sklapanju niza ugovora koji su deo Minskih sporazuma, a kao drugo, što se tiče organizacije monitoringa situacije u vezi sa krizom u istočnoj Ukrajini“, navodi on.

Iskenderov napominje da se Ivica Dačić na mestu predsedavajućeg OEBS-u sa strane Srbije trudio da zauzme uvek maksimalno objektivnu poziciju što se tiče situacije u Ukrajini.

Izjave koje su davali i ostali srpski zvaničnici u ime OEBS-a u celini su nosile objektivni karakter, što je doprinosilo normalizaciji odnosa kao i početku uspostavljanja kakve-takve saradnje između Kijeva i DNR i LNR.

„I sama činjenica da se danas Minski sporazum ipak realizuje i to što su prestala borbena dejstva u tom regionu, kao i to što se rukovodstvo Ukrajine, iako pod prinudom, ipak trudi da nađe kompromisno rešenje, to se sve može smatrati ozbiljnom zaslugom Srbije na mestu predsedavajućeg OEBS-u“, ističe naš sagovornik.

Dušan Proroković iz Fonda za stratešku kulturu podseća da funkcija predsedavajućeg OEBS-u ima izvesna ograničenja i, kako napominje, u tom kontekstu nije trebalo očekivati neke spektakularne rezultate.

„Mislim da se naš ministar spoljnih poslova vrlo dobro snašao u uslovima ukrajinske krize i narušavanja odnosa između dve ključne članice OEBS-a, kao i u uslovima svih ovih dešavanja u Evropi koja su dovela do velike destabilizacije“, smatra Proroković.

On dodaje da tu poziciju Srbija nije mogla nešto posebno da iskoristi za ostvarivanje spektakularnih rezultata, ali u uslovima u kojima se sve radilo, Srbija se dobro pozicionirala i pokušavala da održi neutralnu poziciju.

osce oebs

Na pitanje da li smo sa ove pozicije mogli da uradimo više za samu Srbiju, Proroković kaže da je to ponajviše pitanje za Borisa Tadića, bivšeg predsednika Srbije.

„Srbija je preuzela predsedavanje OEBS-u uz jedan značajan uslov, a to je da tu poziciju ne koristi za pokretanje tema koje se tiču Kosova i Metohije.

Mi smo se na to obavezali i to je bio uslov da dobijemo kandidaturu.

U ovih godinu dana nisu pokretana pitanja koja se tiču Kosmeta i OEBS-a, a tu ima niz stvari koje su kroz OEBS mogle i morale da se pokrenu“, ističe Proroković, napominjući da se to ne može prigovoriti Ivici Dačiću već prethodnoj vlasti, koja je inicirala predsedavanje Srbije OEBS-u.

(Sputnik)

Share this post: