SRBIJI PREDLAŽU PODELU KOSOVA: Može li doći do nje ili će doći do nove destabilizacije odnosa?!

foto: profimedia

foto: profimedia

Ideja američkog stručnjaka za Balkan i bivšeg zamenika šefe CIA Stivena Mejera o podeli tzv. države Kosovo ponovo je aktuelizovala priču koju su pojedini državni funkcioneri stidljivo pominjali u poslednjih 15 godina, ali povodom toga ništa nisu uradili.

Ima li predlog o podeli KiM danas uporište u realnosti i da li bi je vlasti u Beogradu sada prihvatile?

U jeku pregovora Beograda i Prištine o formiranju zajednice srpskih opština Stiven Mejer, dobar poznavalac prilika u regionu, ponovo je uzburkao javnost pričom o podeli Kosova.

On je naveo da Srbija treba da izađe iz briselskih pregovora i uđe u nove, koji bi ovog puta uključili pitanje suvereniteta.

„Novu politiku u vođenju pregovora sa Prištinom treba da predoči srpska vlada, a njen potencijalni pravac delovanja treba da bude podela Kosova po etničkoj liniji, pri čemu bi Srbija imala potpuni suverenitet na teritoriji severno od Ibra“, napisao je Mejer u autorskom tekstu za „Nedeljnik“.

Mejer nije prvi put izneo ovakav predlog i o podeli Kosova na isti način govorio je i pre 12 godina. Iako zvanično nijedan ministar u srpskim vladama od 2000. godine nije priznao da se o toj ideji pregovaralo, „procurelo“ je da je na njoj svojevremeno radio pokojni premijer Zoran Đinđić, a spekulisalo se i u vreme Borisa Tadića.

A kakva je danas situacija? Da li se Mejerov predlog može tretirati ozbiljno ili je priča o podeli Kosova i „spašavanju onog što se spasit može“ za Srbiju odavno završena?

Nova destabilizacija odnosa

– Mejer kao da polazi od pozicije u kojoj je Srbija ta koja može da nametne pravac vođenja pregovora, a nije tako. Sve što bi danas izašlo iz okvira pregovora u Briselu destabilizovalo bi odnose između Srba i kosovskih Albanaca, kao i poziciju Srbije u međunarodnoj zajednici.

Ono što mi možemo je da nastavimo proces o normalizaciji odnosa i da pregovaramo o imovini, statusu Srpske pravoslavne crkve i pitanju povratnika – kaže Milovan Drecun, predsednik Odbora za KiM u Skupštini Srbije.

Da je Briselski sporazum stavio tačku na svaku priču o podeli južne pokrajine smatra i Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose. On kaže da je u ovom trenutku takav predlog praktično neostvariv.

Koliko je predlog ostvariv

– Zajednica srpskih opština je u fazi pripreme. Vode se pregovari oko njenog statuta i nadležnosti. Zamislite da sad kažemo da to ne važi i da obnavljamo institucije na severu Kosova?

Otvorili bi krizu, dali bi alibi kosovskim Albancima, koji ne žele da formiraju ZSO. Oni bi automatski dobili podršku EU, SAD-a i NATO-a, a to bi nanelo veliku političku štetu Srbiji i izazvalo etničke sukobe – objašnjava Janjić.

Bivši ministar za KiM Slobodan Samardžić navodi da ideja o podeli južne pokrajine nema uporište u političkoj realnosti i da je praktično nikad nije ni imala. On kaže da je ozbiljne struje iz vodećih svetskih sila nikad nisu ni pominjale.

Do sada se nije reagovalo

– Stiven Mejer je dobronameran i dobro poznaje prilike na Balkanu, ali on nije glasnogovornik nijedne ozbiljne struje u Americi – tvrdi Samardržić.

Bivši ministar dodaje da je vlada u kojoj je bio (2007 – 2008) razmatrala ideju o podeli KiM, ali da u tom pravcu nije reagovala.

– Naš najjači argument je da je Kosovo deo teritorije Srbije, koja je međunarodno pravno priznata. Ako bi ušli u pregovore o podeli, to znači da ste spremni da se odreknete tog pravnog statusa, a nemate nikakvu garanciju da bi ikad sproveli u delo taj predlog.

Od Srbije se traži da u jednom trenutku potpiše pravno obavezujući dokument o normalizaciji odnosa sa Kosovom, a to znači da nam međunarodna zajednica priznaje tu pravnu prednost i da oni čekaju da je se mi odreknemo – zaključuje Samardžić.

(Blic)

Share this post: