SRPSKI TEKSTILCI „U PREDVORJU BANGLADEŠA“: Robovi u lancima bede!

Srpski tekstilci „u predvorju Bangladeša“. Ovim poređenjem opisuje Dojče vele izveštaj ugledne međunarodne mreže Clean Clothes Campaign (Kampanja čista odeća), koja se bori za bolje uslove rada u tekstilnoj industriji.

Ta mreža potvrdila je stav domaćih sindikalaca da je položaj radnika u Srbiji, katastrofalan, a vlast nema na izrabljivanje i slepa na kršenje Zakona o radu i još svesrdno pomaže strane investitore.

„Zarade manje od minimalne potrošačke korpe, nehumani uslovi rada, šikaniranje, pretnja otkazima, neplaćen prekovremeni rad“, navedeno je u izveštaju i istaknuto da Srbija ne samo da nudi jeftinu radnu snagu zbog niske minimalne plate, već i obezbeđuje velike olakšice za krupni kapital, poput direktnih subvencija po zaposlenom, jeftinog ili besplatnog zemljišta, prateće infrastrukture, oslobađanja od poreza…

Manje od minimalca

Da su radnici maltretirani, ali i da uglavnom ćute o mobingu u strahu od otkaza, ukazuje predsednik Udruženog sindikata Srbije Sloga, Željko Veselinović. On ističe da uz to zaposleni rade za minimalac, dok strani investitori krše srpske zakone i prolaze nekažnjeno.

Italijani najgori poslodavci

– Za mobing u južnokorejskim firmama u Srbiji čulo se često, ali na istom nivou su i investitori iz Italije koji su kod nas otvorili pogone za proizvodnju obuće, čarapa, veša, automobilskih presvlaka. Za nemačke investitore se može reći da poštuju zaposlene i ne sprovode mobing – kaže Željko Veselinović.

– Recimo, u kupoprodajnom ugovoru stoji da strana firma koja je dobila srpske subvencije daje minimalnu zaradu (22.620 dinara, oko 191 evro) plus 20 odsto.

Ali, umesto da taj procenat ide na startnu osnovu, oni ga isplaćuju tek na prekovremeni rad i za to izigravanje zakona ne snose nikakve sankcije – priča vođa Sloge, ističući da je situacija donekle bolja tamo gde se radnici sindikalno organizuju i pobune.

Kao primer navodi firmu Falk Ist u Knjaževcu, gde je proizvodnju zaustavilo više od 700 radnika, jer su im plate posle smanjenja pale ispod minimalca, a uz to su trpeli šikaniranje.

Premijerka zadovoljna

Premijerka Ana Brnabić kaže da je nezaposlenost bila velika i da je bolje išta, nego ništa.

– Najodgovorniji potez je da dovodite investitore kakve možete da dovedete. I onda ste suočeni da tim ljudima date makar neki izbor – kazala je Brnabićeva koja ne propušta priliku da kaže kako je Srbija pravo mesto za ulaganje, što je učinila i na otvaranju Beogradskih investicionih dana.

Radno vreme 12 sati

Potvrda užasnog stanja je prošlog proleća stigla iz Kragujevca, gde su se pobunile tekstilne radnice Fori tekstila, kojeg je privatizovala slovenačka firma.

Fabrički sindikat je saopštio da je direktan povod štrajka bila naredba o 12-časovnom radnom vremenu, odnosno da prva smena radi od 6 do18 časova, a do šest ujutro.

Poniženi i iscrpljeni

Većina od 48 srpskih radnika koji su pristali da govore za međunarodno istraživanje dobili su isti odgovor kada su se pobunili na uslove rada:“Ako vam se ne sviđa, idite, ima ko će da radi.“

Predstavnica mreže Kampanja čista odeća Betina Musiolek rekla je da su u nekim evropskim kompanijama u Srbiji zaposleni tretirani kao robovi, a da primaju tek trećinu zarade dovoljne za pristojan život.

– Na radnike viču i bacaju odeću na njih kad pogreše. Primorani su da rade prekovremeno, što im se ne plaća – kazala je Musiolek Slobodnoj Evropi, sa sedištem u Pragu.

– Prekovremeno rade i noću i za to dobijaju minimalac koji nezakonito obuhvata topli obrok, dok nekima od njih nije uplaćeno ni zdravstveno osiguranje – naveo je tada sindikat u obrazloženju zašto je 400 žena rešilo da se suprostavi zlostavljanju koje trpe godinama.

To žalosno stanje u tekstilnu industriju Srbije ušlo je sa privatizacijama. Pre toga je postojalo više od 100 fabrika koje su zapošljavale oko 250.000 radnika, dok je godišnji izvoz dosezao više od pet milijardi dolara.

Država surova kao privatnici

Bolji poslodavac od inostranih investitora nije ni država Srbija, ukazuje Ranka Savić, čelnica Asocijacije nezavisnih i samostalnih sindikata.

Ona kaže da u vranjskom Jumku država Srbija većinski vlasnik, vlast i resorno ministarstvo ne haju što tek deo radnika dobije minimalac, dok ostali primaju manje, tek oko 150 evra.

– U tekstilnoj industriji je strahovlada, pošto se otkaz dobija i za odlazak u toalet.

Radnicima se prilikom potpisivanja ugovora usmeno saopšti da će morati da rade i dva do tri sata duže od propisanog radnog vremena, da neće imati slobodne dane i slično. Oni trpe i rade, a preplašeni otkazom i ne pomišljaju na štrajk.

(Mediji)

Share this post: