Šta će Amerikancima 270 miliona komada oružja?

To što je „Betmen napadač” legalno kupio oružje kojim je pobio 12 ljudi teško da će uticati na uvođenje strože regulative u SAD, sa druge strane je „nedodirljiva” Nacionalna asocijacija za vatreno oružje sa četiri miliona članova, među kojima su (bila) i osmorica bivših predsednika

Amerikanci u privatnom posedu danas drže čak 270 miliona komada oružja, od pištolja i lovačkih pušaka, pa sve do najsofisticiranijih automatskih pušaka, koje u mnogim zemljama sveta nemaju čak ni specijalne vojne i policijske jedinice.

Zločin u predgrađu Denvera, kada je student Džejms Holms (24), upao u bioskop i ubio 12, a ranio skoro 50 ljudi, ponovo je otvorila debatu o kontroli prodaje oružja u Americi.

Holms je prilikom napada koristio dva pištolja „glok”, automatsku pušku i pumpericu, a sve to je legalno kupio u obližnoj prodavnici.

Oni koji se u Americi protive držanju i posedovanju oružja postavljaju pitanje šta će nekome automatska puška – pošto s njom sigurno nije krenuo u lov.

Odmah nakon pucnjave, Centar za kontrolu nasilja i još desetak nevladinih organizacija oglasilo se saopštenjem u kome je za ovu i slične tragedije optužilo „militarizovanu industriju za proizvodnju oružja, koja je van svake kontrole”.

Ipak, odgovor na pitanje da li će ovaj apel, bar u skorijem vremenu, doneti neke promene u načinu kako se danas može kupiti oružje u SAD – jeste, da neće.

Iako je u svojoj predsedničkoj kampanji pre četiri godine Barak Obama bio veoma glasan kada je u pitanju promena zakona o kontroli oružja, do danas nije urađeno ništa.

„Ne želimo saosećanje predsednika sa žrtvama, hoćemo da sprovede neku akciju”, kažu protivnici slobodne prodaje oružja. Oni se, međutim, ne nadaju da će do akcije doći, bar ne do izbora u novembru.

„Sada je sve pitanje izborne matematike i to nije pitanje koje se isplati potezati. Mnogo je oružja u Virdžiniji i Ohaju, koje su sving stejts, i njihovi vlasnici ne bi voleli da im pred izbore neko uskrati prava da ga poseduju”, smatra Den Gros, predsednik nevladine organizacije Brejdijeva kampanja.

Naspram ovakvih, kako ih često u javnosti vide, idealističkih i malo uticajnih grupacija stoji Nacionalna asocijacija za vatreno oružje (NRA). Sa četiri miliona članova, jakim lobističkim uticajem i osam bivših američkih predsednika koji su bili članovi NRA, ovo je organizacija sa kojom se nije šaliti.

Članovi NRA su bili, između ostalih, Dvajt Ajzenhauer, Džon Kenedi, Ričard Nikson, Ronald Regan i Džordž Buš stariji.

Obama nikada nije bio u ovoj organizaciji, pa je rukovodstvo NRA prošle godine glatko odbilo njegov poziv da dođe u Belu kuću i sa njim razgovaraju o strategiji kontrole oružja.

„Zašto bismo moji saradnici i ja išli da razgovaramo sa grupom ljudi koja je ceo život potrošila trudeći se da uništi Drugi amandman američkog Ustava, kojim je garantovano pravo na oružje”, zapitao je tada predsednik NRA Vejn LaPjer, posebno pomenuvši državnu sekretarku Hilari Klinton i državnog tužioca Erika Holdera.

Tokom prethodnih izbora NRA je dala 10 miliona dolara donacija, a istraživanja Galupa pokazuju da je čak za 34 odsto pala podrška strožoj kontroli prodaje oružja u poslednje dve decenije.

Procena je, da bi, čak i da demokrate pokrenu neku vrstu izmene zakona, to doživelo neuspeh u Kongresu koji kontrolišu republikanci, a pitanje je da li bi imalo prođu i u Senatu, gde Demokratska partija ima većinu.

U ovom trenutku samo sedam američkih saveznih država ne dozvoljava kupovinu automatskog oružja, dok 12 država zadržava pravo da izvrši detaljniju proveru onoga ko želi da kupi oružje.

U svim ostalim državama je dovoljno da se uđe u prodavnicu, pokaže lična karta, i ako kupac nema krivični dosije, može iz radnje da izađe sa par pištolja, pušaka, pa čak i modernim automatskim oružjem koje koriste specijalne jedinice.

Zagovornici slobodnije prodaje oružja kažu da njihovi protivnici ni po čemu nisu u pravu.

„Holms nije bio ranije osuđivan, znači slobodno bi kupio oružje, čak i da postoje stroži uslovi. Ne bi mogao da kupi automatsku pušku, možda, ali bi i sa dva pištolja i pumpericom mogao da izazove masakr”, navode oni koji smatraju da strože kontrole u ovom slučaju ne bi bile ni od kakve pomoći.

Republikanski predsednički kandidat Mit Romni je tokom svog mandata na mestu guvernera Masačusetsa bio zagovornik strože kontrole prodaje oružja, ali je do današnjih dana promenio taj svoj stav.

Pre par meseci je čak učestvovao na konvenciji NRA, gde je upozorio da će Obama, ako dobije drugi mandat, to između ostalog iskoristiti da uvede zabrane u prodaji oružja.

NRA čak tvrdi da Obamina administracija namerno dozvoljava da mnoštvo, posebno automatskog oružja, dođe u ruke meksičkih narko kartela, da bi posle plašili javnost sa pričama o pogubnosti da toliko oružja bude na ulicama, što je uvod u zabrane.

Članovi NRA za sada ipak mogu mirno da spavaju, jer po svemu sudeći, bar do novembra , neće biti ni najmanje želje kod oba predsednička kandidata da po tom pitanju bilo šta preduzmu.

Tanjug