Stratfor: Do 2025. raspad Rusije, osipanje EU

evropska unija parlament

Američka organizacija za geopolitičke i strateške analize „Stratfor“ objavila je novu „Decenijsku prognozu“ u kojoj predviđa da će se Rusija rasparčati, da će početi ozbiljno osipanje EU i temeljne promene u Evropi, kao i da će Kinom zavladati „komunistička diktatura“. Što se SAD tiče, Stratfor predviđa da će se sve manje mešati u svetska dešavanja.

Kako se navodi u analizi, svet je počeo da se menja 2008. godine, posle Ruske invazije na Gruziju i udara svetske finansijske krize.

„Stratfor“ navodi da EU ne uspeva da reši krizu u kojoj se našla, kao i da intenzitet te krize nastavlja da raste.

Evropska unija nikada neće povratiti svoje ranije zajedništvo i ako preživi narednu deceniju, nastaviće da funkcioniše u ograničenom i fragmentiranom obliku„, navodi Stratfor.

Američki analitičari očekuju da će to posebno pogoditi Nemačku, dok će Poljska ojačati regionalnu snagu.

„Evropska unija može da preživi u nekom obliku, ali evropske ekonomske, političke i vojne relacije biće uređivane uglavnom putem bilateralnih ili ograničeno multilateralnih odnosa. Ti odnosi će biti manjih razmera i neće biti obavezujući. Neke države će zadržati svoj status članice EU, ali će ta EU biti značajno modifikovana i neće definisati Evropu„, piše Stratfor.

Kako se navodi, najveći i ključni problem EU nije evrozona već zona slobodne trgovine, a u centru svega je Nemačka.

„Nemačka je centar gravitacije EU, izvozi 50 odsto svog BDP, a polovina od toga ide u druge zemlje EU. Nemačka je stvorila proizvodni kapacitet koji daleko premašuje sposobnost potrošnje u zemlji, čak i kada bi se domaća ekonomija stimulisala. Nemačka zavisi od izvoza kako bi održavala ekonomski rast, punu zaposlenost i socijalnu sigurnost. Strukture EU, među kojima su i vrednost evra i dobar deo evropskog zakonodavstva, su dizajnirani kako bi opsluživali tu zavisnost od izvoza“, navodi se u analizi Stratfora.

Takva postavka stvari, navodi Stratfor, već je podelila EU na najmanje dva dela – zemlje Mediterana i zemlje kao što su Nemačka i Austrija, već imaju potpuno drugačije modele ponašanja, kao i potpuno drugačije potrebe.

Ne postoji jedinstvena politika koja može da odgovara celoj Evropi. To je bio ključni problem od samog početka, a sada je dostigao ekstremnu tačku. Ono što pogoduje jednom delu Evrope, nanosi štetu drugom„, piše Stratfor.

Ako su takve podele kapisla, Stratfor kao gorivo razdora vidi rastući nacionalizam.

„Istočnoevropska zabrinutost zbog Rusije stvara još jednu Evropu, četvrtu, ako računamo Veliku Britaniju i Skandinaviju kao odvojeni deo. Uzimajući u obzir jačanje evroskeptičnih partija, kako na desnici, tako i na levici, sve jaču delegitimizaciju dosad vodećih partija, kao i rastuću popularnost separtista, fragmentacija i jačanje nacionalizma u EU koje prognoziramo od 2005. godine, pa i ranije, postaju sve očiglediniji“, piše Stratfor.

Umesto Unije, Evropu će prema prognozi Stratfora u narednoj deceniji definisati povratak na veliku scenu nacionalnih država.

„Njihov broj će biti sve veći, jer njihovu snagu jača sve veći broj pokreta za secesiju i razdvajanje država. To će biti posebno vidljivo u narednih nekoliko godina, kada će se dodatno intenzivirati ekonomski i politički pritisci usled krize“, piše Stratfor.

Kako se navodi, među njima je najjača Nemačka, ali i najranjivija.

„Više stvari ne ide na ruku Nemačkoj. Rastući nacionalizam će dovesti protekcionizma i drugačijeg odnosa prema tržištu rada. Slabije države će usvajati metode kontrole kapitala, dok će jače države ograničavati mogućnost kretanja stranaca, među njima i građana EU. Predviđamo da će posebno u poljoprivredi protekcionizam dobiti podsticaj i od trgovinskih barijera koje će podizati slabije zemlje u jugoistočnoj Evropi, kako bi iznova izgradile svoje ekonomske osnove i izborile se sa krizom. Na globalnom nivou, evropski izvoz će imati sve jaču konkurenciju i nestabilnu potražnju. Stoga je naša prognoza da će Nemačka ući u period ekonomskog pada, koji će dovesti do unutrašnje socijalne i političke krize. To će dovesti do pada nemačkog uticaja u narednih deset godina“, piše Stratfor.

Kako se navodi, na drugoj starni će diversifikacijom trgovinskih odnosa jačati Poljska i to toliko, da bi mogla da dostigne vodeću poziciju u svom delu Evrope, ali i preuzme palicu u „anti-ruskoj koaliciji“.

Što se Rusije tiče, Stratfor predviđa da će ona teško opstati u ovakvom obliku.

Ruski neuspeh u pokušajima da transformiše prihode iz energetskog sektora u samoodrživu ekonomiju čini Rusiju ranjivom i posebno osetljivom na fluktuaciju cena. Ona nema načine da se odbrani od takvih pritisaka. S obizrom na organizaciju federacije, sa prihodima koji prvo idu u Mokvu, pa se dalje raspodeljuju i sam tok novca će imati drastične varijacije. To će dovesti do istog onoga što su doživeli Sovjetski Savez osamdesetih godina i Rusija devedesetih godina. Regioni će se štiti formiranje formalnih ili neformalnih autonomnih tela, a ekonomske veze ruske periferije i Moskve će popustiti“, piše Stratfor.

Kako se navodi, Rusi su dosad takve problem rešavali preko tajnih policija – prvo preko KGB, a zatim FSB.

„Kao ni osamdesetih, one ni sada neće moći da se suprotstave centrifugalnim silama koje odvajaju regione od Moskve. Ovog puta, moć FSB slabi umešanost njenog vođstva u nacionalnu ekonomiju. Kako ona bude slabila, slabiće i FSB, a onda fragmentacija Ruske Federacije neće moći da se spreči“, navodi Stratfor.

Dodaje se da će „Poljska, Mađarska i Rumunija tražiti način da povrate regione koje su izgubili kroz istoriju“, a pokušaće da uvuku u sve Belorusiju i Ukrajinu.

„Rusi neće moći da kontrolišu Severni Kavkaz i centralna Azija će se destabilizovati. Karelija će hteti da se pridruži Finskoj, na istoku će se regioni bliže povezati sa Kinom, Japanom i SAD. Druge regije u okolini Moskve neće tražiti nezavisnost, ali će se ona nametati. To je i poenta. Neće doći do pobune protiv Moskve, već će to što će sposobnost Moskve da podržava i kontroliše Federaciju ostaviti vakuum. Ono što će postojati u tom vakuumu biće pojedinačni fragmenti Federacije“, piše Stratfor.

Agencija dodaje da će to kreirati najveću krizu sledeće decenije – nuklearnu.

„Pad moći u Moskvi će otvoriti pitanje ko kontroliše nuklearne silose na teritoriji Federacije.To će biti najveći test za SAD. Vašington je jedina sila koja može da rešava to pitanje, ali prosto neće moći da preuzme vojnu kontrolu nad postrojenjima. SAD će ili morati da izmisle potpuno novo rešenje, ili da prihvate mogućnost da neko lansira raketu, ili da pokušaju da stvore stabilno i ekonomski održivo rešenje za vlast u regionima, kako bi se silosi vremenom neutralisali. Teško je predvideti kako će se ta igra odigrati, ali će to pitanje morati da dobije odgovore, verovatno već u sledećoj deceniji“, piše Stratfor.

Što se Kine tiče, Stratfor navodi da je završen ciklus u kome je zemlja mogla da održava visok rast i niske plate.

„Kina ulazi u novu fazu. Ona podrazumeva sporiji rast i sve jaču snagu diktatorskog režima, kako bi se primirilo sve što nastaje uz usporavanje rasta. Kina će nastaviti da bude velika ekonomska sila, ali ne i dinamični motor globalnog rasta. Tu ulogu će preuzeti nova grupa zemalja koju nazivamo Post-kineskih 16, u koju spadaju zemlje sa jugoistoka Azije, istočne Afrike i delova Latinske Amerike. Kina neće biti agresivna u vojnom smislu, a Japan će i dalje biti glavni konkurent na Istoku“, piše Stratfor.

Američka organizacija za SAD predviđa da će smanjiti angažovanje u svetu.

„SAD će biti i dalje biti velika ekonomska, politička i vojna sila, ali će se manje angažovati nego ranije. Niska stopa izvoza, sve veća energetska nezavisnost i iskustva iz prethodne decenije će dovesti do toga da budu sve opreznije prilikom razmatranja ekonomskog ili vojnog mešanja u svetska pitanja“, piše Stratfor.

Kako se dodaje, Amerikanci su naučili šta znači kada kupci ne mogu ili ne žele robu velikih izvoznika.

„SAD je naučila granice moće onih koji pokušavaju da pacifikuju neprijateljske zemlje. Naučila je da je Severna Amerika arena u kojoj može da prosperira, uz veću selekciju angažovanja na drugim mestima. I dalje će morati da odgovara na izazove koje donosi pozicija moći, ali više neće igrati ulogu onog koji prvi odgovara“, piše Stratfor.

U zaključku se dodaje da je pred nama deset nemirnih godina i da će doći do „smene straže“ u mnogim krajevima sveta.

„Jedina konstanta biće nastavak i sazrevanje moći SAD – sile koja će biti sve manje vidljiva“, piše Stratfor.

(B92)

 

Share this post: