TEŠKA VREMENA ZA SRBIJU, VUČIĆ MENJA USTAV: Evo šta to znači… a da je dobro, nije! (VIDEO)

Izlazak izvršne i zakonodavne vlasti iz pravosuđa, i izbor sudija i tužilaca van Skupštine Srbije je prva i osnovna stvar koju će Srbija morati da promeni kada bude menjala Ustav.

Na to se Srbija obavezala Akcionim planom za poglavlje 23 i 24 u pregovorima sa EU.

Međutim, to najverovatnije neće biti i jedine ustavne promene, i sve se glasnije čuje da će jedna od glavnih tema biti i preambula o Kosovu, ali i promena broja poslanika, a možda i način izbor predsednika Srbije. Kost u grlu mogle bi da budu i odredbe o primatu evropskog zakonodavstva nad domaćim.

U Ustav bi trebalo da bude uvedena integrativna klauzula, koja predviđa da zakoni koji su usvojeni u Briselu automatski važe i u Srbiji.

Takođe, novi Ustav bi trebalo da utvrdi način na koji će građani Srbije glasati za Evropski parlament, ali i glasanje stranaca sa prebivalištem u Srbiji za lokalne organe vlasti.

U izmene bi mogle da budu uvršteni i:

– Manji broj poslanika

Populizam ili ne, ovo je tema o kojoj je u više navrata bilo reči, a ideja podrazumeva da se broj poslanika sa 250 smanji na 150 ili čak 125. I za ovo je neophodna promena najvišeg pravnog akta, jer je broj poslanika ustavna kategorija.

– Izbor predsednika u parlamentu

Jedna od ideja je i izbor predsednika države u parlamentu o kojoj se dosta pričalo, ali nikada kroz ozbiljniji dijalog. Predlog je bio da bi predsednika Srbije ubuduće mogao da bira parlament, a ne građani, kako što je do sada bila praksa.

Na ovu temu bilo je i razgovora o tome da predsedniku Republike treba povećati ovlašćenja, s obzirom na to da je on praktično jedini koga građani biraju direktno.

Vreme za razgovor o Ustavu

Promena Ustava jedna je od ključnih stvari kojom će se baviti novi predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je to najavio već u svom prvom obraćanju sa nove funkcije, uz opasku da posao neće biti nimalo lak.

I tu nije ni najmanje pogrešio jer, da bi se najviši pravni akt zemlje promenio, neophodan je i konsenzus, dijalog, podrška u javnosti, ali i u parlamenu i to dvotrećinska. Na kraju, završnu reč imaju građani na referendumu.

Za sve ovo, osim dobre volje i valjanih rešenja, potrebno je vreme, pa je pitanje da li će to Srbija uspeti da uradi do kraja godine, na šta se obavezala Akcionim planom.

– Želim da otvorim društveni dijalog o Ustavu i odnosu prema KiM, kao i o odnosu prema regionu, a koji će da traje tri, šest i više meseci – rekao je predsednik Vučić.

Ko pokreće raspravu

Vlada Srbije je donela akcioni plan, pa je za očekivati da će ona biti i jedan od inicijatora promene Ustava, objašnjava Antonijević.

– Nema jasno definisanog mehanizma ko pokreće raspravu, ali za to su dobra platforma i Skupština Srbije i Ministarstvo pravde, koje će najverovatnije i formirati radnu grupu koja će se time baviti. Koliko znamo, ona do sada nije formirana – kaže Antonijević.

Traže se predlozi

On navodi da je vladina Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom već zatražila od oganizacija koje se bave pravosuđem da pošalju svoje predloge izmena iz oblasti pravosuđa.

– Za promenu Ustava mora da postoji javna rasprava u kojoj učestvuju svi, od države, preko fakulteta, civilnog društva, građana… Mora se znati kakve ustavne promene se traže, zašto, šta su ciljevi, šta smo obećali EU. Javne rasprave, tribine, razgovori o tome na javnom servisu, sve bi to trebalo da postoji – priča on.

Ko podnosi zahtev

Predlog za promenu Ustava može da podnese najmanje jedna trećina od ukupnog broja poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 birača. Da bi on bio i usvojen, potrebna je dvotrećinska većina poslanika.

Po usvajanju, pristupa se izradi akta o promeni Ustava, koji bi ponovo Skupština trebalo da potvrdi dvotrećinskom većinom.

Nakon toga, parlament je dužan da ovaj dokument stavi na republički referendum radi potvrđivanja, koji se održava najkasnije do 60 dana od usvajanja akta o promeni Ustava, i koji je potvrđen ako je za njega glasala većina izašlih birača.

(Blic)

Share this post: