Topovski udar, divljanje na tribinama, baklje u pravcu suparničkih navijača, šta država čeka?

foto: caughtoffsidecom

foto: caughtoffsidecom

Topovski udar, divljanje na tribinama, baklje u pravcu suparničkih navijača, više stotina pripadnika Žandarmerije kao tampon zona – po ko zna koji put ovo su slike po kojima će ostati upamćen važan meč, u ovom slučaju finale plej-ofa Superlige između košarkaša Partizana i Crvene zvezde.

Iskustvo pokazuje da povlačenje države pred huliganima može da dovede samo do još većih tragedija.

Bilo da je košarka, vaterpolo ili fudbal – problem huligana je taj koji dominira svakim popularnim srpskim sportom, a vrlo lako se prelije i na ulice. Svaka utakmica visokog rizika podrazumeva neku vrstu vanrednog stanja, stotine pripadnika Policije na utakmici, ali i širom grada.

Poslednji incident u dvorani Aleksandar Nikolić, koji se dogodio u nedelju uveče, umalo da preraste u brutalni obračun „navijača“ Partizana i Zvezde.

U tome ih je sprečilo više stotina pripadnika Žandarmerije.

Nadrealno je delovala scena u kojoj košarkaši nastavljaju utakmicu kao da se ništa neobično ne dešava.

Povlačenje države

Tuče, neredi, tribine koje gore, ubistvo u masovnoj tuči navijača – sve se ovo dešava uprkos tome što Srbija ima zakone koji ništa ne znače bez odlučnosti države da te zakone i primeni.

Međutim, praksa je postala takva da država kada je reč o huliganima ne primenjuje zakone koje je sama donela, a koji jasno brane divljanje na utakmicama, unošenje baklji, tuče i još mnogo toga što, uprkos zakonskoj zabrani, gledamo na gotovo svakoj utakmici.

Zakone može da donosi samo država i samo država ima snagu da te zakone primeni.

Postavlja se pitanje da li je nedavna izjava premijera Aleksandra Vučića, da je pored političke volje za rešavanje problema huligana potreban i društveni konsenzus, praktično poruka da država nema snage da primeni svoje zakone i da sistem pravne države ne funkcioniše?

(Insajder)

Share this post: