Trampov kontraudar: Hilari KLINTON optužena da je njena dobrotvorna fondacija služila kao provodnik za „PRLJAVI ruski novac“

Izbori

foto: Tanjug/AP

Bivša američka državna sekretarka i bivša kandidatkinja za predsednika SAD Hilari Klinton našla se u središtu sopstvenog „ruskog skandala“, povezanog s korporacijom „Rosatom“.

Ovaj skandal je, sudeći po svemu, daleko ozbiljniji od „ruskog slučaja“ Donalda Trampa, prenosi televizijski kanal „Foks njuz“.

Kao odgovor na istragu o zajedničkoj antiameričkoj delatnosti „ruskih hakera“ i Donalda Trampa, kao i na medijsku kampanju protiv izabranog američkog predsednika, Trampove pristalice u FBI organizovale su simetrični medijski napad na Klintonovu.

Hilari Klinton optužena je za to da je njena dobrotvorna fondacija služila kao provodnik za „prljavi ruski novac“ i da je posredno doprinosila podmićivanju i ucenjivanju radi ostvarivanja ruskih ekonomskih interesa u američkom nuklearnom sektoru.

Pažnju privlači činjenica da se optužbe šire preko poznatih američkih medija kakvi su „Hil“ i „Njuzvik“. Oni se pozivaju na istragu FBI koju je Obamina administracija, navodno, gurnula pod tepih.

Saradnik vašingtonskog lista „Hil“ Džon Salomon, koji je objavio seriju tekstova o ovom slučaju, naveo je u razgovoru za „Foks njuz“ da je Moskva, navodno, pokušavala da utiče na Klintonovu i njenog muža još u vreme dok je političarka obavljala funkciju državnog sekretara.

„Foks njuz“ navodi da je pravi primer „ruskog skandala“ ugovor o kupovini kompanije „Uranijum 1“, koji je 2010. godine odobrila Obamina administracija iz razloga koje dosad niko nije uspeo da objasni. Na osnovu ovog ugovora, kontrolu nad oko 20 odsto američkih zaliha uranijuma dobila je, kako navode američki mediji, ruska kompanija.

„Potrebno je da neko razjasni situaciju s uranijumom i kako ga je Rusija dobila. To je, očigledno, veoma ozbiljna situacija“, rekao je ovim povodom aktuelni predsednik SAD Donald Tramp.

Prema rečima Džona Solomona, u trenutku kada je Obamina administracija donosila konačnu odluku o ovom poslu, Bil Klinton je tražio od vlasti dozvolu da se sastane s ruskim činovnikom odgovornim za nuklearnu sferu, iz kompanije „Rosatom“.

„Za to je odabrao veoma interesantan trenutak, s obzirom na to da se Hilari nedugo pre toga vratila iz posete Moskvi, gde je pokrenula mnogo poslovnih procesa između SAD i Rusije. Bil Klinton je doleteo prateći njene sveže tragove i dobio tamo, na licu mesta, 500.000 dolara. I pored toga, pokušao je da dobije dozvolu da se sastane s ljudima koji su imali lični interes u onome što je radila njegova žena. Kažu da je na kraju odlučeno da sastanak ne bude održan“, priča Džon Solomon.

On dodaje da je Klinton tražio dozvolu za sastanak od Stejt departmenta, ali da nije poznato ko ga je primio i da li je bilo još nekih zahteva.

„Moguće je da su ruski činovnici želeli da razviju rezultate postignute zahvaljujući poseti Hilari Klinton i da vide šta o tome zna njen muž, s obzirom na to da je bivši predsednik i da može da pomogne. A moguće je i da je sam Klinton želeo nešto da ostvari u Rusiji za porodicu“, navodi Džon Solomon.

Bolje Rusija, nego Iran ili Severna Koreja

Obamina administracija objašnjavala je da prepuštanje zaliha uranijuma Rusima ne predstavlja nikakav problem za nacionalnu bezbednost SAD.

„Razumete li? To su govorili 2015. godine. Argument je bio: ,Ako ne kupimo uranijum od Rusa, oni će ga prodati na crnom tržištu i dati Iranu ili Severnoj Koreji, a to nam nije potrebno‘“, naveo je Solomon.

„Hil“ je preneo da je Pravni komitet Senata SAD već pokrenuo istragu povodom ovih optužbi. Predsednik tog komiteta je republikanac Čak Gresli, koji će javno zahtevati od vrhovnog američkog tužioca Džefa Sešonsa da i sam pokrene istragu.

To može da dovede do paradoksalne situacije – da se pod istragom u Senatu SAD odjednom nađu oba kandidata za predsednika SAD. Veliki deo američke javnosti mogao bi da poveruje u to da je cela američka politička klasa potpuno korumpirana i da radi za ruskog predsednika.

Bonus za aktuelnog predsednika SAD je to što ovaj korupcioni skandal posredno pogađa specijalnog tužioca Milera koji vodi istragu o Trampovim navodnim vezama s Moskvom. Prema verziji Trampovih pristalica, upravo je Miler tokom rada u FBI gurnuo pod tepih istragu u vezi s „ruskom korupcijom u američkom atomskom sektoru“.

Glavni problem za Klintonovu u ovoj priči jeste, prema oceni autora RIA Novosti Ivana Danilova, to što ona ne može da negira da je njena porodična fondacija dobila novac koji je zaista mogao da utiče na neke njene odluke.

Pre nego što je Stejt department SAD zvanično pristao na ugovor o kupovini kanadske kompanije „Uranijum 1“, zahvaljujući kojem je „Rosatom“ dobio kontrolu nad 20 odsto američkog uranijuma, fondacija „Klinton“ je dobila 2,35 miliona dolara, ali ne od „Rosatoma“, nego od kanadskih vlasnika kompanije „Uranijum 1“.

Propaganda dovedena do apsurda

Ako se ciljano traži predumišljaj u ovim aktivnostima, jedino logično objašnjenje bi bio pokušaj kanadske strane da plati svojevrsni „porez na saradnju s Rusima“ i da osigura da američke diplomate ne stopiraju ugovor iz političkih razloga, navodi autor RIA Novosti.

Koliko god to čudno bilo, ovaj skandal je veoma povoljan za Rusiju. Bilo koja propagandna tema dovedena do apsurda gubi snagu i postepeno jenjava priča o njoj.

Optužba za saradnju s Kremljom je odlična propaganda samo dok je „agenata Kremlja“ malo i dok sama pomisao na moguću saradnju nekog konkretnog američkog političara s Putinom izaziva kod publike strah i šok.

Kada nova runda uzajamnih optužbi ove vrste počne da izaziva dosadu ili smeh, vašingtonski pi-arovi će biti prinuđeni da smisle nešto novo i da preusmere pažnju publike na druge probleme, kojih u SAD ima u izobilju – od rasnih sukoba, preko ekonomskih problema, do severnokorejskog i iranskog nuklearnog problema, napominje autor RIA Novosti.

(rs.sputniknews.com)

Share this post: