TRANSPACIFIČKO PARTNERSTVO (TPP): Velike korporacije zvanično preuzele 12 država

transpacificko partnerstvo lideri obama

Sjedinjene Američke Države nalaze se u središtu inicijativa za dva mega-sporazuma koji bi mogli odrediti buduće tokove svetske trgovine.

Transpacifičko partnerstvo (TPP) već je finalizirano i uključuje jedanaest zemalja, pored SAD-a, na koje otpada oko 40 odsto globalnog proizvoda; ipak, što je važno, Kina nije jedna od njih.

Transatlantsko partnerstvo za trgovinu i investicije (TTIP) sa Evropskom unijom još je ambiciozniji projekat koji treba da poveže dva gigantska regiona koji zajedno ostvaruju polovinu svetske trgovine.

Trgovinski sporazumi već dugo nisu isključiva nadležnost eksperata i tehnokrata. Ne iznenađuje to što su pomenute inicijative izazvale žestoke rasprave u javnosti.

Stavovi zagovornika i protivnika toliko su nepomirljivi da je većina posmatrača zbunjena u pogledu očekivanih rezultata.

Da bismo shvatili šta je predmet spora moramo imati u vidu da su sporazumi motivisani kombinacijom različitih ciljeva, iza kojih, globalno posmatrano, mogu stajati dobre i ne tako dobre namere.

[adsenseyu4]

TPP:  12 država složno stalo u zaštitu velikih korporacija

Dogovor o transpacifičkom partnerstvu (TPP) koji treba omogućiti navodnu uspostavu najveće zone slobodne trgovine u svetu, potpisalo je u četvrtak dvanaest zemalja partnera na svečanosti u Novom Zelandu koju je televizija izravno prenosila.

TPP treba ukloniti zapreke trgovini i ulaganju između njegovih članova, pa tako i Sjedinjenih Država i Japana, koji su sa 40 posto zastupljeni u svetskoj ekonomiji.

Američki predsjednik Barack Obama izrazio je u saopštenju zadovoljstvo zbog potpisivanja dogovora koji će „ojačati našu vodeću ulogu u svijetu i potaknuti zapošljavanje u SAD-u“.

Dogovor su potpisali Australija, Brunej, Kanada, Čile, Japan, Malezija, Meksiko, Novi Zeland, Peru, Singapur, SAD i Vijetnam. Da bi stupio na snagu moraju ga u iduće dve godine ratifikovati nacionalni parlamenti, pa tako i američki Kongres u kojem ima sve više protivnika, u ovo vreme predsedničke trke.

Često se čuju argumenti o značaju ovakvih sporazuma za „slobodu tržišta“. Ali TPP zapravo uvodi dodatnu regulaciju trgovine i tokova novca između zemalja potpisnica – i to čini u korist najmoćnijih poslovnih lobija u tim zemljama. U to već nema sumnje.

Pre svega, kao što se vidi iz radnih verzija teksta koje su procurile u javnost, sporazum proširuje prava intelektualne svojine velikih farmaceutskih kompanija.

Ekonomske analize pokazuju da je mišljenje da se tako stimuliše ulaganje u nova istraživanja u najboljem slučaju slabo utemeljeno.

Zapravo, postoje dokazi da je efekat suprotan: na primer, kada je Vrhovni sud poništio patent kompanije Mirijad za gen BRCA, usledio je talas inovacija, koje su donele pouzdanije testove po nižoj cijeni.

Odredbe TPP ograničavaju konkurenciju i podižu cijene proizvoda za potrošače u SAD-u i širom sveta – suprotno načelima slobodnog tržišta.

Trgovina farmaceutskim proizvodima je regulisana komplikovanim pravilima o „povezivanju patenata“, „ekskluzivnosti podataka“ i „bio-proizvodima“ koja omogućuju farmaceutskim kompanijama da zadrže monopol nad patentiranim preparatima – praktično bez vremenskog ograničenja – spreče ulazak jeftinijih generičkih lekova na tržište i blokiraju razvoj „biološki sličnih“ preparata za dugi niz godina.

Eto kako će biti uređena trgovina lekovima.

[adsenseyu1]

Takođe, Amerika će pokušati da iskoristi TPP da zaštiti duhansku industriju.

Američke duvanske kompanije već decenijama koriste mehanizme arbitraže iz sličnih trgovinskih sporazuma da bi sprečile usvajanje propisa koji trebaju smanjiti broj pušača i tako rasteretiti sistem zdravstvene zaštite.

Mehanizam vansudskog poravnanja u sporovima između investitora i države (ISDS – Investor-state dispute settlement) uvodi pravo stranih investitora da tuže države pred privatnim arbitražnim telima koja donose obavezujuće odluke, ukoliko smatraju da usvojeni propisi umanjuju očekivanu profitabilnost njihovih investicija.

Međunarodne korporacije tvrde da je taj mehanizam potreban da bi se zaštitila njihova imovina u zemljama u kojima vladavina prava i nezavisni sudovi još nisu uspostavljeni.

Ali to obrazloženje je besmisleno, jer Amerika traži primenu istog mehanizma i u Trans-atlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP) – sličnom sporazumu sa Evropskom unijom, čiji pravni i sudski sistem niko ne dovodi u pitanje.

Naravno, investitori, odakle god da dolaze, moraju biti zaštićeni od eksproprijacije i diskriminativnih propisa.

Ali ISDS je mnogo više od toga: obaveza da se investitorima pruži obeštećenje za gubitak očekivanog profita može se utvrditi i ako su propisi nediskriminativni, a profit se ostvaruje po cenu narušavanja zdravlja ljudi.

Kompanija Philip Morris International vodi postupke protiv Australije i Urugvaja (koji nije uključen u TPP) zbog propisa o stavljanju upozorenja o štetnosti pušenja na kutije cigareta.

Zbog pretnje sličnim postupkom Kanada je pre nekoliko godina odustala od uvođenja sličnih upozorenja.

Zbog tajnosti pregovora još ne znamo da li će duvan biti isključen iz nekih delova ISDS mehanizma, ali problem svakako neće nestati: u pitanju su odredbe koje otežavaju vladama da obavljaju svoje osnovne funkcije zaštite zdravlja i bezbednosti građana, održavanja ekonomske stabilnosti i zaštite životne sredine.

Zamislite šta bi se dogodilo da su iste odredbe bile na snazi u vreme kada je otkrivena štetnost azbesta.

Umesto da zabrane proizvodnju i natjeraju proizvođače da isplate naknadu oštećenima, vlade bi morale plaćati proizvođačima da ne ubijaju njihove građane.

Poreski obveznici bi bili dvostruko oštećeni – prvo bi morali da pokriju troškove zdravstvene štete, a onda i da obeštete proizvođače zbog gubitka profita.

Politički projekat SAD-a: Zaustaviti rast Kine

Brzina

Po mišljenju rukovodioca ruskog Centra za politička istraživanja i analizu Andreja Vinogradova, SAD na osnivanje TPP prije svega gledaju kao na politički projekat:

Ovaj projekat se nije slučajno pojavio u periodu kad se Kina pokazala kao jedan od potencijalnih lidera u Istočnoj Aziji. Dakle, to znači i da je potencijalni konkurent SAD-a u globalnoj ekonomiji.

Za SAD je TPP bezuslovno ozbiljan instrument koji će im pomoći da konsoliduju zemlje u regionu oko sebe. A to znači da u izvesnoj meri izoluju Kinu ili da otežaju ekonomsku integraciju u Istočnoj Aziji, čiji je centar jednostavno objektivno Kina.

I SAD i Evropa bi voljeli da Kina igra po njihovim pravilima. Vođenje pregovora o bez učešća Kine može se tumačiti kao dio strategije da se Kina konačno primora da uđe u liberalni globalni sistem.

Ali može se tumačiti i kao pokušaj da se Kina izoluje diskriminativnim barijerama na unosnim tržištima, stoji između ostalog i u analizi ekonomskog analitičara Dani Rodrika za magazin Social Europe.

Po njegovom mišljenju, proklamovani ciljevi sporazuma su kontradiktorni. Sa stanovišta komparativne prednosti, dobiti od trgovine proističu iz uvoza; da bi priuštila sebi uvoz zemlja se mora odreći izvoza.

Korist ostvaruju sve zemlje, dokle god trgovina raste uravnoteženo. Trgovinski sporazumi ne stvaraju radna mjesta; oni ih samo premeštaju iz jedne industrije u drugu.

Sa merkantilističkog stanovišta, s druge strane, izvoz je dobar, uvoz je loš. Zemlje koje uvećavaju neto izvoz ostvaruju dobit; svi ostali su na gubitku. Trgovinski sporazumi tako ipak stvaraju nova radna mesta, ali samo ona koja ugase u drugim zemljama.

Otuda se i jedan i drugi argument u prilog sporazumima kose sa glavnom tvrdnjom njihovih zagovornika, da takvi aranžmani mogu istovremeno stvarati nova radna mesta i donositi dobit svim zemljama potpisnicama.

Neobično je što zagovornici TPP i TTIP pokušavaju da oba argumenta upotrebe u svoju korist.

Američki predsednik je u intervjuu za The Wall Street Journal o sporazumu TPP i pacifičkoj regiji govorio kao da je reč o „američkom dvorištu“, te stoga „što prije treba postići dogovor, jer će to umesto Amerike učiniti Kina“.

Barack Obama se nije osvrnuo na specifičnosti i probleme svih drugih zemalja koje sudjeluju u pregovorima i sam intervju govori kako ga i nije briga što će biti s drugim narodima, ali ni sa samima Amerikancima, jer je njegova osnovna zadaća ionako potkopati uticaj kineskog i ruskog gospodarstva na globalnoj razini, što i jest jedina zadaća sporazuma TPP i TTIP.

Rusija stala na stranu Kine

putin si djinping

Odsustvo Rusije i Kine u Transpacifičkom partnerstvu (TPP) teško da će omogućiti stvaranje efikasne trgovinsko-ekonomske saradnje u regionu. Ovo je izjavio predsednik RF Vladimir Putin još 2014 godine.

On je tada dao intervju vodećim kineskim medijima uoči dolaska na samit Azijsko-Pacifičke ekonomske saradnje u Pekingu. Vladimir Putin je osnivanje TPP nazvao još jednim u nizu pokušaja SAD-a da stvore arhitekturu ekonomske saradnje koja njima ide u prilog.

Što se tiče Rusije, ona je uvek imala negativno mišljenje o projektu TPP. Ruski ministar inostranih poslova, Sergej Lavrov, izjavio je ranije da će uspostavom ovog partnerstva Washington, htio on to ili ne, uzrokovati slabljenje univerzalnih načela Svetske trgovinske organizacije.

Trenutno sporazum TPP verovatno neće ozbiljno uticati na ruske interese, ali u budućnosti možda postane ograničenje koje bi moglo uticati na rusku trgovinu, ne isključuje Mihail Emeljianov.

Jasno je da je kineski projekt „Novog Puta Svile“ mnogo bliži Moskvi nego Transpacifičko partnerstvo. Geografski je puno bliži i već je spreman za izvođenje.

Ranije su Kina i Rusija već doneli sve potrebne odluke o povezivanju Euroazijske ekonomske unije i kineskog Novog Puta Svile. Ruski eksperti smatraju da Transpacifičko partnerstvo ne ugrožava interese Rusije u azijsko-pacifičkoj regiji.

Međutim, ako taj američki projekat bude uticao na Kinu, partnera Ruske Federacije, onda će ujedno postati štetan i za Moskvu, tvrdi stručnjak s ruskog Institutu za orijentalne studije, Aleksander Voroncov.

Dakle, kada bi pregovarači stvorili istinski režim slobodne trgovine, kojem bi javni interes bio na prvom mestu, a mišljenja običnih ljudi imala istu težinu kao ona korporativnih lobista, moglo bi iz  toga proizaći nešto što će ojačati ekonomiju i unaprediti društveno blagostanje.

Međutim, stvarnost je takva da imamo kontrolisani režim slobodne trgovine kome su interesi korporacija na prvom mestu, a sam proces pregovaranja nedemokratski i netransparentan.

Šanse da će od ovog sporazuma neku korist imati i obični Amerikanci su male, a na eventualnu korist građana drugih zemalja ne treba trošiti reči.

(Za Global CIR Alen Kalender/ Izvori: Social Europe, WSY, Agencije)

Share this post: