foto: screenshot
Deo običnih Amerikanaca, čak i među republikancima, plaši se da će situacija izazvati velike turbulencije, uključujući i mogući građanski rat.
„AKO sada ustuknemo, u Sjedinjenim Državama više neće biti predsednika republikanaca“ – ovim rečima je uticajni senator Lindzi Grejem članovima svoje stranke objasnio zašto treba da podrže napore Donalda Trampa napore da ospori proglašenu „Bajdenovu pobedu“.
Izgleda da su ga poslušali: na nivou nekoliko država pripremaju teren da Tramp iskoristi poslednju šansu da ostane na vlasti.
Deo običnih Amerikanaca, čak i među republikancima, plaši se da će situacija izazvati velike turbulencije, uključujući i mogući građanski rat.
Već se postavljaju i pitanja slična ovom: šta ako tim Džoa Bajdena 20. januara bude morao da ulazi u Belu kuću uz pucnjavu, u bukvalnom smislu?
Pojavile su se i pretpostavke da je Tramp smenio ministra odbrane Marka Espera zbog odbijanja da mu garantuje lojalnost vojske u slučaju takvog napada.
foto: screenshot
Najverovatnije nije bilo tako jer bi Esper – da jeste – već svedočio o pripremi državnog udara.
Kao što se zna, predsednika SAD realno biraju elektori koji se sastaju 14. decembra.
Tramp im je već poručio da će napraviti veliku grešku ako glasaju za Bajdena koji je zajedno sa svojom strankom „pokrao izbore“.
U polovini američkih država elektori uopšte nemaju zakonsku obavezu da glasaju na način na koji birači ili lideri partija od njih traže da glasaju.
U drugoj polovini, „neverni elektori“ biće kažnjeni ako bi 14. decembra glasali za Trampa a dolaze iz države u kojoj je Bajden pobedio. Ali, ne krivično. Morali bi da plate po hiljadu dolara kazne.
Upravo toliko je platio, na primer, elektor iz države Vašington koji 2016. nije glasao za Hilari Klinton već za jednog indijanskog poglavicu.
Brojke pokazuju koliko će koja američka država imati predstavnika (glasova) u elektorskom kolegijumu.
Najviše nepravilnosti na izborima održanim 3. novembra bilo je u gradovima Las Vegas (Nevada), Detroit (Mičigen), Filadelfija (Pensilvanija), Atlanta (Džordžija) i Milvoki (Viskonsin). A svi su pod kontrolom demokrata.
Da SAD imaju direktne izbore na kojima građani neposredno biraju šefa države – Tramp, posle svega što se dogodilo, ne bi imao nikakve šanse jer – prema objavljenom – zaostaje za Bajdenom za nekoliko miliona glasova.
Ali, još ima šanse da elektorski kolegijum privuče na svoju stranu.
Trampova je još samo svemogući Vrhovni sud SAD u kojem konzervativci sada imaju većinu. Međutim, američki stručnjaci za ustavno pravo u većini smatraju da su Trampove šanse da u njemu dobije bitku – gotovo iluzorne.
Između ostalog i zato što mu nikakva odluka tog suda ne može obezbediti većiju u elektorskom kolegijumu.
Da bi ostao u Beloj kući, Trampu su potrebni glasovi elektora iz najmanje tri sporne države.
Izbor je pao na Džordžiju, Mičigen i Pensilvaniju gde se republikanci pripremaju da Trampu otvore „prozor mogućnosti“.
Već su predložili zakone prema kojima će senati tih država slati elektore na presudno odlučivanje 14. decembra.
Da li je Esper smenjen zato što nije garantovao lojalnost vojnog vrha?
Sva ta tri senata kontrolišu Trampovi republikanci, a ako zakoni budu usvojeni, na konačno glasanje u Vašingtonu ne bi otišli kandidati sa liste Demokratske stranke, već elektori koji će biti oslobođeni obaveze da glasaju za Bajdena.
Tramp je već uverio skoro pola Amerike da su izbori namešteni i da mu je Bajden ukrao pobedu. Hipotetički, to može ubediti i elektore pomenutih država.
Ako ovaj scenario ne prođe, Tramp će – kao što je pre neki dan obećao – priznati poraz.
Ako ni on ni Bajden 14. decembra ne dobiju većinu od 270 elektorskih -što je verovatnije od pro-Trampove većine – Predstavnički dom Kongresa SAD izabraće predsednika. A u njemu su u većini demokrate.
Samo, ta većina je tanja nego što je bila na strani bilo koje američke partije poslednjih decenija…
(Fakti)