UDARNA VEST – EU SE REFORMIŠE! Hrvati u strahu jer mogu biti IZBAČENI!

Hrvatska se godinama borila da uđe u Evropsku uniju, a sada bi moglo da joj se dogodi da bude izgurana, piše zagrebačka štampa.

Nakon parlamentarnih izbora u Nemačkoj 24. septembra, Francuska će izaći s deset konkretnih predloga o reformi Evropske unije nakon ’bregzita‘: deo zemalja će se jače integrisati, a ko neće, ostaće na margini.

„Moramo da razmišljamo o Evropi u više formata, da idemo napred s onima koji to žele, a da nas ne ometaju države koje ne žele — što je njihovo pravo — da idemo ni tako brzo, ni tako daleko“, najavio je francuski predsednik Emanuel Makron u govoru ove nedelje.

„Bregzit“ je upozorenje da Evropa mora da bude inovativnija ako želi da izbegne raspad, upozorava Makron. Francuska i Nemačka zalažu se za jaču integraciju evrozone, za zajednički proračun i ministra finansija. Rasprava o tome ne sme da bude tabu, pa ionako već imamo Evropu u više brzina, rekao je: s jedne strane evrozonu i Šengen, a s druge su ostale članice. Hrvatska nema evro, nije ni u Šengenu, a mesecima nas politika predsednice Kolinde Grabar Kitarović zbližava s evroskeptičnim zemljama s ruba Unije pre nego s Nemačkom i Francuskom kao glavnim osovinama EU. Da li je Hrvatska već sama sebe izgurala na margine EU?

Vlada i predsednica Hrvatske ponašaju se kao da su slepi, kaže za „Jutarnji list“ evroparlamentarac Ivan Jakovčić.

„Čim je Makron pobedio, odmah sam rekao šta nas čeka nakon izbora u Nemačkoj. Kritikovao sam politiku tri mora predsednice koja nas gura na istok. Zbog glupog vezivanja uz zemlje s protivbriselskim vladama propuštamo dodatno da se zbližimo s prirodnim saveznicima poput Nemačke, Italije i Austrije“, ističe Jakovčić. „Ponašamo se kao da ne razumemo šta se u Evropskoj uniji događa“, kritikuje Ivan Jakovčić. Jasno je da se stvara EU u dve brzine, niko neće čekati Poljsku i Mađarsku koje se opiru svemu što dolazi iz Brisela.

Ako ne uredimo jezgro EU maksimalno ambiciozno, rizikujemo čitavu Evropu, poručio je Emanuel Makron.

Makron je rekao da će njegov predlog ići u smeru jačanja evrozone, zajedničke socijalne politike, obrane, migracije i mladih i kulture. Odmah su ga podržali premijeri Luksemburga i Belgije Gzavije Betel i Šarl Mišel, premijer Slovenije Miro Cerar jasno je poručio da je u sporu Poljske i EU na strani Brisela, od Višegradske grupe pokušavaju da se distanciraju Česi i Slovaci. A Hrvatska?

Zašto je Hrvatska stala uz američke, antiruske inicijative?

„Nije mi jasno kako Andrej Plenković, kog sam izuzetno cenio u međunarodnoj politici jer je bio odličan u Evropskom parlamentu, sada propušta sve inicijative koje bi Hrvatsku vezale za zemlje utemeljiteljke Unije umesto za američke, antiruske inicijative. Kako to? Meni to nije jasno“, kaže Ivan Jakovčić.

Izlazak Velike Britanije gurnuo je EU u veliku krizu koja zahteva reforme. Uoči rimskog samita u julu ove godine, povodom 60. godišnjice Evropske zajednice, Evropska komisija je objavila belu knjigu s pet mogućih scenarija za EU, a jedan se poklapa s onim o čemu govori Makron.

O tome da li EU treba da krene u konkretnije integracije s članicama „koje žele više“, govoriće predsednik EK Žan-Klod Junker u govoru o stanju u EU 13. septembra na sednici Evropskog parlamenta u Strazburu. U decembru bi šefovi vlada EU mogli da daju konkretnije predloge.

Hrvatska mora da pokrene temeljnu raspravu o tome gde želi da bude u budućoj Evropi, ističu bivši ministri spoljnih poslova Hrvatske Miro Kovač i Tonino Picula. „U Hrvatskom saboru, koji samostalno na osnovu Ustava odlučuje o uređivanju privrednih, pravnih i političkih odnosa u Hrvatskoj, trebalo bi održati temeljnu raspravu o ulozi naše zemlje u Evropskoj uniji.

Ta rasprava bi trebalo da bude pokretač šireg javnog dijaloga u hrvatskom društvu o doprinosu Hrvatske ’evropskom zajedništvu‘“, ističe predsednik saborskog Odbora za spoljnu politiku Miro Kovač. „Kao što je francuskom predsedniku Emanuelu Makronu na prvom mestu Francuska, čiju ’transformaciju‘ vidi kao ’centralni uslov transformacije Evrope‘, tako je i nama na prvom mestu Hrvatska koja mora da se transformiše da bi bila uspešnija“, naglašava Kovač.

„Na osnovu svojih interesa odlučićemo kojem bi budućem formatu unutar EU Hrvatska trebalo da pripada. Taj format zasigurno uključuje članstvo u šengenskom prostoru i trebalo bi da Hrvatskoj osigura trajni mir, slobodu, bezbednost i blagostanje. A to, između ostalog, iziskuje i prikladan angažman na području odbrane, i unutar NATO-a i unutar Evropske unije“, smatra Kovač.

Hrvatska u žrvnju

Za Hrvatsku je ovo posebno dramatičan momenat, upozorava evroparlamentarac Tonino Picula (SDP), jer se, ističe, otvara pitanje da li će scenario Evrope u više brzina odgovarati članicama koje su ionako odmakle napred i da li se ovako stvara neka vrsta EU unutar EU, kao i da li će onda ovima koji ostaju spolja biti još teže da ih sustignu?

„Hrvatska se nalazi u žrvnju, na nama se prelama razlika između Severa i Juga, Istoka i Zapada“, piše „Jutarnji“. „Ekonomski, ukotvljeni smo na Jugu, kao najslabije razvijena članica uz Bugarsku, a politički se, opisuje Picula, nalazimo usred podele Istok—Zapad, koja je potencirana 2015. kad zemlje Višegradske grupe počinju da preispituju vrednosti na kojima počiva EU, ne iskazujući solidarnost prema azilantima i ekonomskim migrantima.

Razlike su očigledno sve vreme bile tu, samo prikrivene. „I unutar same Hrvatske imamo pokušaj da budemo usidreni u tom višegradskom gnezdu i da podstičemo vrstu zajedništva čiji deo nikad nismo bili. Mislim da nije vreme da naglašavamo političku pripadnost tom krugu jer on doprinositi kulturi konflikta unutar EU“, kaže Picula.

(Mediji)

Share this post: