„USTAJTE, VI EVROPSKO ROBLJE!“

Noam Čomski

Noam Čomski

Cilj panevropskog levičarskog pokret „DiEM 25“, osnovanog u februaru, jeste da „demokratija zavlada“ do 2025. godine i spasi kontinent scenarija koji ga je zadesio sredinom prošlog veka (uspon nacizma), tvrde osnivači.

Posle neuspeha grčke Sirize i slabljenja prvobitnog uzleta španskog Podemosa, lider pokreta Janus Varufakis je „naučio lekciju“ i shvatio da delovanje levice na nacionalnom nivou nije dovoljno, tvrdi jedan od osnivača pokreta, hrvatski filozof Srećko Horvat.

– DiEM računa ne samo na političke partije ili sindikate koji su ga već podržali, nego i na pokrete sa ulice, na različite grupacije poput „Vikiliksa“, a koje se jedine mogu suprotstaviti korporacijama poput „Gugla“, „Majkrosofta“ i drugih – kaže Horvat.

Između ostalih, članovi pokreta DiEM su i osnivač „Vikiliksa“ Džulijan Asanž, slovenački filozof Slavoj Žižek, američki lingvista Noam Čomski, muzički producent Brajan Ino…

Sagovornici „Sputnjika“ se slažu da je kapitalistički sistem u ozbiljnoj krizi i da mu je alternativa neophodna, ali nisu saglasni o dometima Varufakisovog pokreta.

Neizbežne strukturalne reforme

Dr Marija Obradović, saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije, kaže da svi vodeći svetski ekonomisti predviđaju obnavljanje globalne ekonomske krize, što govori da današnji kapitalistički

sistem ne može da obezbedi ni rast svetske ekonomije, a kamoli profite. To ukazuje da „mora doći do manje ili veće strukturalne reforme privređivanja kakvo je danas zastupljeno u svetskoj ekonomiji“.

– Mislim da će Varufakisov pokret sa ostalim levim pokretima, koji se sve više razvijaju u Evropi, nesumnjivo imati veliki broj pristalica i da će se u Evropi, ali i drugim delovima sveta, u narednom periodu sve više artikulisati leva politička opcija na ovoj ili onoj razini – kaže Obradovićeva.

Ona dodaje da će ta opcija biti internacionalna, jer nas „istorija uči da je socijalizam ideologija koja se uvek artikulisala na međunarodnoj ravni“.

Intelektualistički egzibicionizam

S druge strane, sociolog Slobodan Reljić, bivši glavni urednik NIN-a, kaže da imena osnivača pokreta deluju respektabilno, ali smatra da je reč o intelektualističkom egzibicionizmu.

Prema njegovim rečima, pojava pokreta imaće neke posledice u medijima – čuće se nešto o potrebi za levicom, ali sve to ima „nekoliko falš činjenica, zbog čega neće napraviti ništa veliko i bitno“.

– Moramo razumeti da živimo u jednom dramatičnom vremenu, gde su sve intelektualističke ideje u velikom zakašnjenju za stvarnošću. Sve je toliko prenapregnuto da će to morati da pukne pre nego što neko objasni koji su sve problemi i kako bi oni trebalo da se postepeno rešavaju – kaže Reljić.

On dodaje da je prvi problem taj što je Evropa danas potpuno inferiorna i što je „svoj mozak prenela u Vašington“.

– Druga stvar je što je levica danas deo sistema kapitalizma i oni najavljuju da će se tu nešto popravljati u okviru sistema EU. Problem je sa kapitalizmom, jer je on sada potrošen sistem, pa je ključno pitanje uklanjanja sistema, a ne njegovog popravljanja.

Treća stvar koja je tu bitna – reč je o jednom intelektualizmu koji će sve to svoditi na neku vrstu pokušaja obrazloženja stvari – smatra Reljić.

Krpljenje raspada EU

S druge strane, Reljić tvrdi da sa evropskog tla nijedna ideja ne može više biti prihvaćena u ostatku globalizovanog sveta i dodaje da su posledice delovanja toga „što se zove levica u Evropi“ – rovovi između Zapada i ostatka sveta.

Prema njegovim rečima, evropski levičari poput Tonija Blera i nemačkog SPD-a učestvovali su u ratu u Iraku, pljački Afrike, danas pokušavaju da opljačkaju Kinu… Jednom rečju, sve njihove operacije su „sastavni deo kapitalističkog pljačkanja sveta“.

– To je, ja mislim, pokušaj krpljenja raspada EU i pokušaj zaštite interesa jedne grupe koja sebe zove levicom – kaže Reljić, koji smatra da je osnovni proces koji se dešava u podzemlju kapitalističkog sistema antiamerikanizam i da je jedini pravi interes Evrope oslobođenje od američkog tutorstva, a ona na to u ovom trenutku nije ni u kom smislu sposobna.

(Vesti online)

Share this post: