Veliki preokret: Merkel i Oland nude federalizaciju Ukrajine

merkel-oland

Primirje, razdvajanje sukobljenih strana na istoku Ukrajine uz mogući razmeštaj „plavih šlemova“ UN i pregovore o federalizaciji zemlje, slične Dejtonu, izgleda da su ključne ponude u mirovnom planu koji je juče ponuđen u Kijevu, a danas će ga francuski predsednik Fransoa Oland i nemačka kancelarka Angela Merkel, ponuditi i Vladimiru Putinu u Moskvi.

To tvrde neki zapadnoevropski mediji, diplomate i analitičari, a glavni cilj je da se preduprede nagoveštaji Vašingtona o isporuci oružja Ukrajini i nađe političko rešenje, uz poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali i da se daju garantije Moskvi da ta zemlja neće ući u članstvo NATO, što javno i jesu stavili do znanja Berlin i Pariz.

Predsednik Oland je upozorio da se mora sprečiti „totalni rat“ u Ukrajini, dok je nemačka kancelarka Merkel jasno predočila da će sve biti učinjeno za „evropski mir“ i naglasila da se Oland i ona angažuju „za francusko-nemačke, ali i interese Evrope“.

Iako je francusko-nemački plan zasad obavijen velom tajnosti, neki mediji tvrde da se temelji uglavnom na ranijem ukrajinsko-ruskom mirovnom sporazumu iz Minska, ali da sadrži i predlog za razmeštaj trupa UN da bi primirje i razdvajanje sukobljenih strana bilo održivo.

Kijev, bar zasad, odbija da se „plavi šlemovi“ UN rasporede na istoku Ukrajine.

Španski list Pais javlja da bi linija razdvajanja trebalo da odrazi sadašnju kontrolu teritorije dveju strana, što će teško prihvatiti Kijev jer su pobunjenici na istoku Ukrajine potisnuli ukrajinsku vojsku i zaposeli nova područja u Donbasu.

Nemački dnevnik Zidojče cajtung navodi da bi „šira autonomija bila data proruskim separatistima“ uz veću teritoriju od one predviđene sporazumom iz Minska.

Francuski Mond piše da se „Ukrajinci boje da bi Evropljani mogli ishitreno prihvatiti plan koji prividno poštuje ‘crvenu liniju’ teritorijalne celovitosti Ukrajine, što bi paralisalo zemlju“.

List dodaje da su posle saopštenja da Oland i Merkel kreću u Kijev i Moskvu s novom ponudom za mir, u Kijevu odmah upozorili na neprihvatanje „novog Dejtona (mirovnog sporazuma o okončaju ratnog sukoba u BiH 1995), a kojim je ta zemlja postala trajno nemoguća za upravljanje“.

Ruski predsednik Vladimir Putin je stavio do znanja spremnost da se „konstruktivno razgovara“ o francusko-nemačkom planu i da Moskva sukob u Ukrajini smatra unutrašnjim „građanskim ratom“.

Francuski predsednik Oland je predočio da je „Rusija prijateljska zemlja“.

Španski dnevnik Pais prenosi ocenu zapadnih diplomatskih krugova u Kijevu da se vođstvo Ukrajine opire razmeštaju trupa UN na liniji razdvajanja na istoku, „ali kako se razvijaju stvari, već sutra bi se mogli naći u situaciji da u Donbasu budu ruske mirovne snage koje bi tamo ostale godinama“.

Zapadni diplomatski izvori upozoravaju i da Moskva nema potpuni upliv na pobunjenike u Donbasu, koji takođe odbijaju raspoređivanje „plavih šlemova“ UN jer smatraju da će to samo dati mogućnost ukrajinskoj vojsci da se oporavi od ozbiljnih poraza, posebno u poslednje vreme.

Oland i Merkelova su upozorili da je reč o „poslednjoj šansi“ za preokret ka političkom rešenju i miru u ukrajinskoj krizi, jer inače preti još širi ratni sukob i zato su naglasili da su protiv dotura naoružanja Kijevu.

Ministri odbrane NATO juče su u Briselu odlučili da se razmeste novoformirane snage „udarne pesnice“ na istoku Evrope, od Baltika do Crnog mora, ali je glavnokomandujući vojnih snaga NATO u Evropi, američki general Filip Bridlav, inače veoma oštar u stavovima prema Rusiji, poručio da se mora imati na umu da bi isporuka oružja Kijevu mogla podstaći „veoma ljutit odgovor Rusije“.

Većina analitičara s obe strane Atlantika smatraju da se pokazalo da ukrajinska vojska nije u stanju da se suprotstavi pobunjenicima u Donbasu, a poslednji porazi ukrajinske vojske su samo ojačali zahteve za novim mirovnim nastojanjima.

(Beta)

Share this post: