Veliko zlo preti – Vojna intervencija i okupacija Katalonije!

Član 155 Ustava Španije praktično stavlja Kataloniju pod patronat Madrida i omogućava čak i vojnu intervenciju u toj pokrajini.

S obzirom na to da niko ne popušta, stvari idu ka žestokoj konfrontaciji i ne treba isključiti još veći sukob od onog koji se dogodio na dan referenduma u Kataloniji.

Nakon referenduma o nezavisnosti Katalonije odnosi zvaničnog Madrida i katalonskih vlasti u Barseloni sve su zaoštreniji.

Ustavni sud Španije doneo je odluku o suspenziji sednice Parlamenta Katalonije, koja je zakazana za ponedeljak i na kojoj se očekivalo da lokalni lideri jednostrano proglase nezavisnost Katalonije od Španije.

Premijer Španije Marijano Rahoj pozvao je katalonskog lidera Karlesa Pudždemona da odustane od planova za jednostrano proglašavanje nezavisnosti tog regiona od Španije kako bi, kako je rekao, „izbegli veća zla“.

Da li su Španija i Katalonija došli do tačke sa koje više nema povratka? Može li Vlada Španije u nedogled da zabranjuje sednice Parlamenta Katalonije kako bi toj pokrajini onemogućila da proglasi nezavisnost i koje još mere može da primeni?

Trivo Inđić, bivši ambasador Srbije u Španiji, za Sputnjik kaže da je to stvar faktičke procene jer, kako navodi, ni Madridu nije lako da jednu takvu meru prihvati.

„Član 155 Ustava Španije praktično stavlja Kataloniju pod patronat Madrida i omogućava čak i vojnu intervenciju u Kataloniji.

Ta pokrajina je i sada puna policijskih snaga Španije, a prema najnovijim informacijama policija ostaje u Kataloniji do 18. oktobra.

To su sve znaci da se Marijano Rahoj i dalje drži one svoje odluke da zahteva apsolutnu predaju ili pokornost Katalonaca, što Katalonci sa svoje strane ocenjuju kao jedan pokušaj državnog udara.

U praksi to znači da se Ustav Španije iz 1978. godine raspada“, objašnjava Inđić.

Katalonci, podseća, već sedam godina traže taj dijalog sa Madridom, ali sve je uzalud. Takođe, predsednik Katalonije Pudždemon je vrlo dosledan i gura nezavisnost te pokrajine.

„Ja verujem da će oni sledeće nedelje to čak i proglasiti, a problem je naravno u tome što će reakcija Madrida biti žestoka. Madrid je već odlučio da upotrebi ekonomski pritisak, tačnije da olakša preduzećima u Kataloniji da napuste Kataloniju. To se odnosi na velike firme kao što je ’Gas natural‘ ili banke kao što su ’Kaiša‘ ili ’Sabadelj‘ banka. To su sve, da tako kažem, mere represije koje su uvod u jedan ekonomski rat protiv Katalonije“, napominje Inđić.

Sa druge strane, dodaje Inđić, sindikati u Kataloniji najavljuju novi generalni štrajk, u znak podrške Pudždemonu, koji bi trajao od 10. do 16. oktobra.

„Pudždemon je tražio posredovanje Evropske unije ali je, naravno, odbijen, za razliku od nekih drugih međunarodnih faktora, kao što su Ujedinjene nacije, gde generalni sekretar Antonio Gutereš traži od Španaca da uđu u dijalog sa Kataloncima. Organizacija za evropsku saradnju i bezbednost takođe traži da Španci poštuju osnovna demokratska prava poput prava na okupljanje, demonstracije i govor i da se sukob rešava mirnim putem.

Međutim, za sada imamo dve tvrdoglave pozicije, Madrida i Katalonaca, mada i u okviru katalonskih suverenista ima onih koji traže da se proces separacije pomalo odloži, bar za neko vreme ili do sledećih izbora. Pudždemon, međutim, stalno ističe da je, čak i pod pretnjom da ode u zatvor, dužan da sazove Parlament Katalonije, pa je situacija zaista jako teška“, kaže Inđić.

S obzirom na to da niko ne popušta, kaže naš sagovornik, stvari idu ka žestokoj konfrontaciji i ne treba isključiti još veći sukob od onog koji se dogodio na dan referenduma u Kataloniji. Na pitanje šta će se dogoditi ukoliko se Vlada Španije odluči da vojnom intervencijom spreči proglašenje nezavisnosti Katalonije, Inđić napominje da vlasti u Barseloni ne bi mogle da pariraju Madridu, jer nemaju vojne snage.

„Katalonija ima samo policijske snage, to su takozvane snage ’katalonske autonomije‘, koje u svakom slučaju ne bi želele da slede, niti su do sada sledile centralnu policiju iz Madrida. Zato se mnogi od rukovodilaca katalonske policije nalaze pred mogućnošću da od strane Madrida budu optuženi za izdaju.

Nažalost, portparol Vlade Španije i dalje naglašava da će Španija odlučno gušiti katalonski zahtev za nezavisnost i da tu nema dijaloga, tako da ako dođe do vojne intervencije iz Madrida, to će biti praktično okupacija zemlje i jedna nova situacija.

Ne vidim da će biti rata, ali može biti sukoba, jer Katalonija nema kapacitete da uđu u oružani sukob sa Madridom“, kategoričan je Inđić.

Britanski mediji preneli su da je neutralna Švajcarska spremna da obezbedi platformu za dijalog između Vlade Španije i Katalonije u vezi sa njihovim razdorom zbog nezavisnosti tog regiona.

Švajcarska državna televizija je, pozivajući se na Ministarstvo spoljnih poslova Švajcarske, javila da su vlasti te zemlje u kontaktu s obe strane i da se u Ministarstvu razmatraju svi zahtevi za posredovanje. To je glas razuma, kaže Trivo Inđić, za razliku od Vatikana koji je odbio da se umeša u dijalog.

„Mislim da je pregovaranje zaista jedina mogućnost da se taj sukob reši, jer problem će ostati i posle ove nasilne intervencije Španije u Kataloniji. Neće Katalonci nigde da odu, a ako dođe do toga da se primene i ove ekonomske sankcije to će biti bolno ne samo za Kataloniju, već i za samu Španiju.

Veliki biznis i velike španske korporacije nalaze se upravo u Kataloniji, tako da bi tu moralo da bude popuštanja i sa jedne i sa druge strane. Sa druge strane, ukoliko se ne nađe to rešenje da se prihvati jedna vrsta katalonske nezavisnosti u okviru nekog federalnog ili ko-federalnog modela sa Španijom, verujem da će katalonski primer biti zarazan i za neke druge evropske pokrete i etničke manjine. Time se ulazi u jednu fazu dugoročnih konflikata u Evropi“, zaključuje Inđić za Sputnjik.

(Sandra Čerin, Sputnik)

Share this post: