Vraćanjem kontrole vazdušnog prostora Srbiji, NATO stvorio paniku na Kosovu

vucic stoltenberg jens nato premijer

Svako spominjanje vraćanja vazdušne kontrole Srbije nad Kosovom, na bilo koji način, dodatno bi dolilo ulje na vatru u ionako zapaljenoj situaciji na Kosovu, kaže za Sputnjik Nedžmedin Sahiu, politikolog iz Prištine.

U Vladi Srbije nisu demantovali ali ni potvrdili informaciju koja se pojavila u prištinskim medijima da je Beograd zatražio od Brisela da ponovo preuzme nadzor nad vazdušnim prostorom Kosova.

Srpska vlada je, prema pisanju prištinskih medija, ovaj zahtev podnela pre dva meseca, a u obrazloženju je napisano da je Srbija sve bliža Evropskoj uniji i NATO-u, uz napomenu da je zahtev zasnovan na normalizaciji odnosa Srbije i Kosova u okviru briselskog dijaloga, regionalne saradnje i ekspertize u oblasti vazduhoplovstva.

Predlog je u ime vlade Srbije podneo šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, na sastanku sa zvaničnicima Saveta Evropske unije. Kako se očekuje, on bi trebalo da bude prihvaćen pošto Mađarskoj, koja je od 2012. godine na zahtev NATO-a zadužena za civilnu kontrolu vazdušnog prostora nad Kosovom, istekne rok.

Vojni avio-saobraćaj nad Kosovom je od 1999. godine, na osnovu Vojno-tehničkog sporazuma koji je u Kumanovu 1999. godine potpisan između Vojske Savezne Republike Jugoslavije i NATO-a, i dalje u njihovoj nadležnosti.

Na ovu, kako se navodi u saopštenju, spekulaciju u prištinskim medijima, oglasio se Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, rečima da se Srbija u kontinuitetu zalaže za rešavanje svih spornih pitanja u odnosima sa našom južnom pokrajinom kroz dijalog i uz uzdržavanje od jednostranih poteza.

„Srbija je zainteresovana za obnavljanje letova između Beograda i Prištine nakon 16 godina, u interesu obe strane i svih građana. Pitanje uspostavljanja avio-saobraćaja između republičkog i pokrajinskog glavnog grada različito je i odvojeno od pitanja kontrole nad donjim slojem vazdušnog prostora.

Pitanje kontrole nad donjim slojem vazdušnog prostora je statusno pitanje koje se tiče suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje, u vezi sa kojim je pozicija Srbije definisana Ustavom, zakonima i drugim domaćim i međunarodnim propisima, dok je pitanje uspostavljanja avio-linije prevashodno komercijalno pitanje za koje je moguće naći rešenje u dijalogu“, navodi se u saopštenju koje je potpisao Đurić.

hasim-taci02

Ova mogućnost nije naišla na odobravanje u prištinskim krugovima, a kako se saznaje, ona je bila i jedna od tema razgovora tokom nedavne posete Hašima Tačija, ministra spoljnih poslova Kosova, Briselu.

Tači je svojim sagovornicima u međunarodnoj zajednici već nagovestio da bi ovaj, kako je rekao, ustupak Srbiji još više produbio političku krizu na Kosovu, ali i da bi mogao da izazove revolt građana koji vlada Kosova ne bi mogla da kontroliše.

Tači je takođe protestovao i zbog odluke NATO-a da se oslobodi, odnosno ukine ograničenje od 25 kilometra vazdušnog prostora uz administrativnu liniju Srbije i Kosova, koje je važilo od 1999. godine.

Sporazum o privremenim operativnim procedurama nakon pune relaksacije Vazdušne zone bezbednosti, potpisali su dva dana posle ove odluke načelnik Generalštaba Vojske Srbije generala Ljubiša Diković i i komandant Kfora general-majora Guljelma Luiđija Miljete u Prištini, što je izazvalo revolt opozicije.

Da li bi vraćanje vazdušnog prostora nad Kosovom Srbiji posle fijaska Kosova u Unesku bila „kap koja bi prelila čašu“?

Nedžmedin Sahiu, politikolog iz Prištine, za Sputnjik kaže da bi tako nešto svakako negativno uticalo na situaciju na Kosovu.

„Mislim da svako spominjanje vraćanja vazdušne kontrole Srbije nad Kosovom, na bilo koji način, dodatno bi dolilo ulje na vatru u ionako zapaljenoj situaciji na Kosovu“, uveren je on.

Mađarska nadgleda takozvani „visoki vazdušni prostor Kosova“, odnosno iznad 9.600 metara koji „rezervisan“ za civilni saobraćaj.

Mađarska je za ovaj posao angažovala između 40 i 50 kontrolora letenja za otprilike 400 do 500 letova koji se dnevno odvijaju u kosovskom vazdušnom prostoru. Mađarska misija kontrole letenja, po dogovoru sa NATO-om, trebalo bi da traje između tri i pet godina.

(Sputnik)

Share this post: