VRHUNAC LICEMERJA: PRVO SU RAZBILI I OPLJAČKALI NAM BOGATU JUGU, A SADA KADA JE EU NA IZDISAJU, MORAĆEMO DA SE DELIMO NA BOGATE I SIROMAŠNE!

Lideri najjačih evropskih sila Nemačke, Francuske, Španije i Italije založili se za „Evropu s više brzina“. Time su zapravo najavili podelu EU – na bogate i siromašne države.

Evropskoj uniji se bliži kraj. Lideri najjačih evropskih sila Nemačke, Francuske, Španije i Italije najavili su podelu EU – na bogate i siromašne države.

Ništa od jedinstva

Nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Fransoa Oland i premijeri Španije i Italije Marijano Rahoj i Paolo Đentiloni u ponedeljak nakon sastanka u Versajskom dvorcu založili su se za „Evropu s više brzina“.

– Jedinstvo nema za sve isti značaj. Zato se zalažem za nove oblike saradnje, za nove projekte, za ono što se zove drugačija saradnja – rekao je Oland, domaćin mini-samita.

Prema njegovim rečima, na taj način bi neke zemlje mogle da idu brže i dalje u oblastima kao što su odbrana i evrozona, ali i da se bolje usklade u fiskalnoj i socijalnoj politici, kao i kulturi i omladinskim projektima.

– Neke zemlje bi napredovale brže i snažnije. Pri tome, ostale države ne bi bile odstranjene, ali ne bi mogle ni da se suprotstave tom procesu – precizirao je Oland.

Da siromašne zemlje ne dozvoljavaju razvoj bogatih smatra i Merkelova.

– Evropa u više brzina je neophodna. U suprotnom ćemo se verovatno zaglaviti. A ako se Evropa zaglavi i prestane dalje da se razvija, onda mir može biti ugrožen brže nego što mislimo.

Evropljani moraju imati hrabrosti da prihvate da neke zemlje napreduju brže nego ostale. To napredovanje, međutim, nije zabranjeno onima koji su u zaostatku – istakla je nemačka kancelarka.

S njom su saglasni i Đentiloni i Rahoj. Italijanski premijer se zalaže za bolje integrisanu EU, ali s različitim nivoima integracije, dok je Rahoj rekao da je Španija spremna da ode dalje u integraciji sa svima onima koji će želeti da idu ka tome.

Raskol malih i velikih

Međutim, analitičari ističu da je „Evropa s više brzina“ početak dezintegracije EU onakve kakvu poznajemo od velikog proširenja 2004.

– To će doneti raskol između velikih članica osnivača i malih država srednje i istočne Evrope. Blok je već podeljen na članice i nečlanice Šengena, kao i na zemlje koje koriste evro i one koje imaju svoju valutu. „Evropa s više brzina“ doneće samo još veće i oštrije podele – ocenjuju stručnjaci.
Prema njihovim pretpostavkama, jednoj EU pripadale bi Nemačka, Francuska, Italija, Španija, Portugal, Danska, Holandija, Belgija, Austrija, Irska, Luksemburg, Finska i Švedska.Drugu EU činile bi Slovenija, Hrvatska, Slovačka, Češka, Rumunija, Bugarska, Poljska, Litvanija, Letonija, Estonija, Mađarska, Grčka, Kipar i Malta. Status Britanije, koja je rešila da izađe iz EU, još je upitan.

Sama vest o mogućoj podeli EU već je zabrinula njene članice koje bi se našle u onoj drugoj, siromašnoj polovini.

Na primer, Poljska strahuje da više neće dobijati novac iz fondova EU, koji joj je neophodan za funkcionisanje. Sličan stav izrazile su i Hrvatska, Bugarska, Rumunija i Slovačka. Sve te države smatraju da podela koju žele moćne sile nije pravedna i da će ugroziti mir na kontinentu.

 Slovenci bi u bogatiju polovinuSlovenija se odmah nakon vesti o podeli EU založila da bude u onoj bogatijoj polovini. Predsednik Borut Pahor jasno je rekao da je razočaran predlozima o „Evropi s više brzina“ i da bi voleo da vidi Sloveniju u grupi zemalja koje najbrže napreduju.

Međutim, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je, prilikom boravka u Ljubljani, slovenačkom premijeru Miru Ceraru prebacio da se Slovenija, otkako je u EU, ponaša kao da je među zemljama osnivačima. Zbog toga slovenački analitičari sumnjaju da će njihova zemlja biti u povlašćenoj polovini.

Share this post: