VUČIĆ: „Srpska suza nema roditelje!“

Osim toga, Vučić je pozvao građane da zbog presude “ne izgovore nijednu tešku reč protiv Bošnjaka“.

“Životi Srba nisu očigledno nisu vredni kao životi drugih. Srpska suza nema roditelja. Za pravdu ćemo morati da se borimo sami i moraćemo da budemo spremni na to da samo mi budemo optuživani.

Ni Haradinaj, ni Orić nikada neće biti krivi, ako je po njihovim sudovima. Niko nikada neće biti kriv, a najviše je Srba stradalo na prostoru bivše Jugoslavije. Srba i Bošnjaka”, rekao je Vučić.

“Moraćemo da ne kukamo, da ne plačemo, ali i da ne opsujemo. Pozivam sve Srbe da ne pokažu i ne izgovore nijednu tešku reč protiv naših komšija Bošnjaka, već da gradimo prijateljstvo i budućnost. Istinu nijedan sud ne može da sakrije”, dodao je on.

Osim toga, Vučić je naveo i da će se Srbija boriti “snažnom ekonomijom, većim jedinstvom i radom”.

Prvostepenom presudom Sud BiH oslobodio Nasera Orića optužbe za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, javljaju sarajevski mediji.

Orića je Tužilaštvo BiH, zajedno sa drugooptuženim Sabahudinom Muhićem, koji je takođe oslobođen optužbi, teretilo za ratne zločine počinjene 1992. godine na području Srebrenice nad srpskim zarobljenicima.

Predsedavajući Sudskog veća Šaban Makusmić rekao je da Tužilaštvo BiH nije van razumne sumnje dokazalo Orićevu i Muhićevu krivicu, prenosi portal Avaz.ba.

Taj portal dodaje i da se ispred Suda BiH nalazi i pedesetak građana Srebrenice i Žepe, ali i Majke Srebrenice koje su, kako se navodi, „sa oduševljenjem“ dočekale odluku Suda u ovom predmetu.

Orić, kojeg Bošnjaci smatraju ratnim herojem, a Srbi zločincem, uhapšen je 10. juna 2015. u Bernu po poterniciji Srbije, na putu za Švajcarsku gde je trebalo da prisustvuje obeležavanju 20. godišnjice zločina u Srebrenici.

Srbija je poternicu za Orićem raspisala 2014, zbog sumnje da je počinio krivično delo ratnog zločina nad srpskim stanovništvom u Srebrenici 1992.

Orića je Haški tribunal 2006. godine osudio za ratne zločine po jednoj tački optužnice na dve godine zatvora za indirektnu odgovornost za smrt sedam i mučenje 11 srpskih zarobljenika u periodu od 1992. do 1993. godine.

Nakon žalbe na presudu, Orić je 2008. proglašen nevinim, pošto je Apelaciono veće u Hagu tada zaključilo „da nema sumnje da su teški zločini počinjeni nad Srbima u Srebrenici u periodu od septembra 1992. do marta 1993, ali da „dokaz da su zločini počinjeni nije dovoljan za izricanje kazne pojedincu“.

Orić je sredinom 1980-ih godina, pre raspada Jugoslavije, bio pripadnik specijalnih jedinica JNA za atomsku i hemijsku odbranu.

Potom je završio šestomesečni kurs u Zemunu i radio u policijskoj stanici Savski Venac u Beogradu kao pripravnik tokom 1988. da bi potom kao član policijske jedinice za specijalne akcije, imao je obuku još dve godine.

Orić je 1990. prebačen na Kosovo i Metohiju kao član jedinica za specijalne akcije MUP-a, a po povratku u Beograd, kako su izvestili tada mediji, bio je telohranitelj Slobodana Miloševića, a tokom 9. marta je učestvovao u hapšenju Vuka Draškovića.

U „medijskoj biografiji“ navodilo se i da je noću radio na ulazu u poznatu beogradsku diskoteku „Metro“ u Knez Mihajlovoj ulici.

Karijeru u BiH počinje u avgustu 1991. godine u policijskoj stanici na Ilidži, na periferiji Sarajeva da bi potom bio prekomandovan u policijsku stanicu u Srebrenici gde je naredne godine unapredjen u šefa policijske stanice u Potočarima.

Po izbijanju rata u BiH Orić je 20. maja 1992. postavljen na funkciju komandanta Štaba Teritorijalne odbrane u Srebrenici, a od 1. jula 1992. i za člana Ratnog predsedništva Srebrenice.

Predvodio je, tvrdili su mediji uoči suđenja u Hagu, mnogobrojne napade na više od 50 srpskih sela 1992-1993, u opštinama Bratunac i Srebrenica. Orić je, sa saradnicima je u julu 1995, pre nego što je vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu, evakuisan helikopterom na područje pod kontrolom Armije BiH.

Orić i Muhić optuženi su za zločin nad ratnim zarobljenicima na području Bratunca i Srebrenice.

Prema optužnici, Orić, tadašnji komandant, i Muhić, pripadnik Armije BiH, su 1992. godine u mestima Zalazje, Lolići i Kunjerac ubili tri zarobljenika srpske nacionalnosti.

(TANJUG, „DNEVNI AVAZ“)

Share this post: