Vučićeva bilateralna „Kaljinka“ u Moskvi

vucic putin rusija srbija razgovor moskva

Trodnevna poseta Moskvi političko-privredne delegacije Srbije, koju je predvodio premijer Aleksandar Vučić, bila je nedvosmisleno mnogo više od uobičajene bileteralne posete.

I ova poseta je još jednom pokazala visok nivo prijateljstva i saradnje između dve zemlje, bez obzira na međunarodne političke i ekonomske okolnosti.

Razgovori premijera Vučića sa ruskim premijerom Medvedevim, kao i sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, i razgovori srpske privredne delegacije, koja je brojala više od 120 privrednika, sa ruskim privrednicima na poslovnom forumu, pokazale su višestruke dimenzije ove posete – političke, ekonomske i vojno-tehničke.

U političkom smislu, kao što je to i naglasio premijer Vučić, Srbija duguje veliku zahvalnost Rusiji na političkoj podršci koju joj pruža u važnim pitanjima, kao što je to bilo nedavno oko rezolucije o genocidu u Srebrenici, na koju je zvanična Moskva u Savetu bezbednosti uložila veto, pa sve do slučaja zahteva za prijem Kosova u UNESKO.

I ova poseta je još jednom naglasila veoma dobre političke odnose između Srbije i Rusije, i stiče se utisak, još jednom potvrdila spremnost zvanične Moskve da podržava poziciju Srbije u vezi sa statusom Kosova i Metohije, a sa druge strane premijer Vučić je još jednom naglasio stav Srbije da se neće pridružiti sankcija EU prema Rusiji.

Vojno-tehnički aspekt posete bio je uglavnom nepoznat široj javnosti, što je bio i dobar prostor za različite medijske špekulacije. Perspektive vojno-tehničke saradnje Srbije sa Rusijom su velike – pre svega zbog sadašnjeg stanja naoružanja i opreme Vojske Srbije, koje je prilično zastarelo (zbog deinvestiranja u poslednjih 20-tak godina), a koje je uglavnom zasnovano na ruskoj vojnoj tehnologiji.

Isto tako, Srbija mora ozbiljno da shvati i ubrzano naoružavanje susednih zemalja, kao što je na primer Hrvatska, koja je od SAD dobila polovne borbene helikoptere, kupila je dalekometne haubice, a dobija i lansere krsterećih raketa velikog dometa.

Ovu vrstu saradnje treba shvatiti na nekoliko nivoa – pre svega tu je tehnička saradnja koja bi trebalo da omogući da srpska namenska industrija unapredi svoju proizvodnju. U tom smislu veoma je značajan dogovor da Srbija preuzme servisiranje ruskih helikoptera, koje u svom arsenalu imaju mnoge zemlje u regionu.

Realizacija ovog dogovora, omogućila bi verovatno oživljavanje i remontnog zavoda „Moma Stanojlović“ i otvaranje značajnog broja novih radnih mesta.

Tu je i nabavka „Kamaz“ platformi za naše dalekometne haubice „Nora“, što bi znatno unapredilo ovo oružje koju proizvodi naša namenska industrija, kao i nabavka topova koji bi bili montirani na naše oklopno vozilo „Lazar 2“, čime bi značajno unapredjene borbene karakteristike ovog oružja, koje bi moglo da postane neka vrsta „lakog tenka“.

Drugi oblik saradnje je onaj o kojem se malo govori, a puno više u medijima spekuliše. Srbiji je potrebno novo naoružanje, ali isto tako Srbija nema puno novca za modernizaciju svog vojnog arsenala. Ono što je sigurno je da je dogovorena kupovina 2 ruska transportna helikoptera.

Ostaje nejasno šta je sa srpskom potrebom da nabavi nove PVO sisteme – mediji su spekulisali o nabavci sistema „BUK“ ili čak o sistemu S 300, koji bi omogućili efikasnu zaštitu neba iznad Srbije. Mediji su, takođe, puno pisali o mogućnosti donacije polovnih ruskih aviona MIG-29 srpskom vazduhoplovstvu.

Mediji su pisali da bi Srbija mogla da dobije 8 do 12 ovakvih vazduhoplova, kojih već ima 4 i koji bi mogli ozbiljno da ojačaju potencijale naše avijacije. Ova, kao i priča o borbenim helikopterima, ostala je bez zvanične potvrde.

U svakom slučaju, Srbiji treba novo naoružanje, jer u modernoj vojnoj doktrini, sve veći značaj ima „svijetlo oružje“ u odnosu na „srce u junaka“.

Ekonomska dimenzija posete Moskvi je velika, i još nedovoljno zaokružena. Premijer Vučić je sa predsednikom Putinom, kako je naglasio, dogovorio nižu cenu gasa, pre svega za naš petrohemijski kompleks (Petrohemiju i MSK Kikinda, koji za neki dan treba da počne ponovo da radi).

Sa ruskim partnerima ozbiljno se razgovara o povećanju kapaciteta skladišta gasa u Banatskom Dvoru, kao i skladišta u Itebeju, čime bi Srbija mogla da skladišti godišnje potrebe za ovim energentom i da ne zavisi od mogućih „dešavanja“ sa gasovodima i prekidima snabdevanja.

Ponovo je pokrenuto pitanje bescarinskog uvoza kontigenta Fiatovih automobila u Rusiju i na prostor Evroazijske zone slobodne trgovine. Razjašnjeno je da se čeka odobrenje Kazahstana da ovaj uvoz krene i naglašeno da će Moskva učiniti dodatni napor da se dobije ta dozvola.

Sa ruskim partnerima razgovarano je i o mogućnostima saradnje u prehrambenoj industriji, metalskom i petrohemijskom kompleksu, infrastrukturi. Posebno je naglašena saradnja sa Ruskim železnicama u unapređenju rada srpskih železnica, kao i realizacije kredita za modernizaciju pruga u Srbiji.

Na dnevnom redu bilo je i efikasnije korišćenje mogućnosti u robnoj razmeni koje pruža Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje. Puno tema je pokrenuto tokom posete srpske delegacije Moskvi. Neki dogovori su postignuti, neki su inicirani. Zaokruživanje tih dogovora treba očekivati tokom najavljene posete potpredsednika ruske vlade Dmitrija
Rogozina Beogradu u decembru.

Vidljivo je da Srbija i Rusija unapređuju svoje bilateralne odnose, u svim oblastima. Takođe, stiče se utisak da Moskvi ne smeta jasno opredeljenje Srbije da postane punopravni član EU.

Poseta Moskvi je sigurno bitan element spoljne politike Srbije, zasnovane na uravnoteženom odnosu prema svetskim centrima moći – Vašingtonu i Briselu, sa jedne i Moskvi i Pekingu, sa druge strane. Mada, verovatno se nekima na Zapadu i neće svideti ova poseta srpske delegacije Moskvi.

Susret dva premijera

Isto tako, ne treba zaboraviti ni činjenicu da i pored toga što su naši politički odnosi sa EU i SAD znatno unapređeni i što Srbija istrajava na putu evrointegracija, sa zapada s vremena na vreme dođu neprijatni zahtevi i potezi – poput rezolucije o genocidu u Srebrenici, platforme za pregovaračko poglavlje 35, zahteva za prijem Kosova u članstvo UNESKA i sl.

U svakom slučaju ova poseta srpske delegacije Moskvi je pokazala da Srbija u Rusiji ima ozbiljnog političkog prijatelja i saveznika, koji razume sva iskušenja sa kojima se naša zemlja suočava.

Sa druge strane, Srbija se trudi da očuva prijateljske odnose sa Rusijom, u skladu sa svojim interesima i istorijskim prijateljstvom, i da se odupre pritiscima da uvede sankcije Moskvi.

Budimo iskreni, takve sankcije bi mnogo više škodile nama. I zato Srbija mora da nastavi da se bori za svoju uravnoteženu poziciju između velikih sila, između realnosti svetske politike i istorijskih i kulturnih veza. Tako je za malu Srbiju uvek bilo, na brdovitom Balkanu.

(BKTVNews)

Share this post: