Zapad izgubio sve argumente: Rusija trijumfalno na tronu geopolitičke scene

vladimir-putin04

Prašina od ruskih vazdušnih napada na položaje ISIS-a u Siriji se još nije ni slegla, a zapadni mediji već izveštavaju da je ubijeno na desetine civila, uključujući žene i decu.

Bez obzira na to da li su ovi navodi, koji su se pojavili i pre nego što su ruski vazdušni napadi zaista počeli, tačni, zapadni političari nemaju nikakvo pravo da upiru prst u Rusiju kada je u pitanju „kolateralna šteta“.

Ako uporedite nedavne naslove BBC-a  sa onima od pre 4 godine kada je NATO sravnio sa zemljom nekoliko gradova u Libiji, pomislili biste da su novinari i urednici BBC-a tek sad shvatili da bombe ubijaju ljude, i to onda kada ih bacaju Rusi.

Pre četiri godine nije bilo ni reči u zapadnim novinama o pokolju ljudi u gradu Sirtu od strane NATO ratnih aviona.

Libijski političar, Musa Ibrahim, pozvao je 17. septembra 2011. godine kancelariju Reuters-a u Tunisu i rekao sledeće:

„NATO je napao grad Sirt prošle noći sa više od 30 raketa usmerenih na glavni gradski hotel i zgradu Tamin u kojoj ima više od 90 stanova.

Kao rezultat toga, u jednoj noći je poginulo više od 354 ljudi, dok je 700 njih ranjeno, a 89 ih se vodi kao nestalo.

U poslednjih 17 dana je više od 2.000 stanovnika grada Sirta poginulo u vazdušnim napadima NATO-a“.

Međutim, čak i ove brojke blede kada se uporede sa pokoljem koji su SAD napravile u proteklih 12 godina, ratujući protiv „terorizma“.

Prema najtačnijim procenama, SAD su u ratovima protiv Iraka, Avganistana i Pakistana usmrtile najmanje 1,5 miliona civila. Ukoliko se uzmu u obzir i indirektne smrti, na tu cifru se može dodati još par miliona. Najmanje 20 miliona ljudi je raseljeno iz svojih domova.

Kao što se verovatno sećate, Vašingtonov „rat protiv terorizma“ su opravdali napadi 11. septembra za koje je okrivljena Al Kaida, grupa terorista protiv koje se vlada SAD prvobitno borila, a koju sada finansira da se bore protiv sirijske vlasti.

amerika nato avion borbeni f16

Takođe se sećate da su otmičari aviona bili državljani Saudijske Arabije, a ne Iraka niti Avganistana. Iako je evidentno da je Saudijska Arabija bila saučesnik u ovim napadima, ništa nije preduzeto protiv Saudijske Arabije, čak ni tužba.

Pre samo dva dana, SAD su odbacile optužbe u slučaju protiv Saudijske Arabije koje su podnele porodice žrtava stradalih u napadima 11. septembra, navodeći da je ta država pružila materijalnu podršku Al Kaidi.

Sudija je rekao da je pružanje bilo kakvih novih dokaza besmisleno pošto Saudijska Arabija poseduje „suvereni imunitet“.

Saudijska Arabija je zajedno sa američkim obaveštajnim agencijama iskoristila muslimanske teroriste, okrivljujući njih za napade 11. septembra kako bi se opravdao „rat protiv terorizma“ čiji je cilj da umanji uticaj Rusije na Bliski istok. Mislite li da Rusija to ne zna?

Nemojte se prevariti kada zvaničnici ruske vlade kažu da gađaju samo „ISIS“. Njihovi avioni takođe gađaju sve „pobunjeničke“ grupe koje je Zapad finansirao na Bliskom istoku i to s pravom.

Uprkos onome u šta zapadne vlasti žele da poverujemo, početak sirijske revolucije 2011. godine nije uključivao masovni ustanak običnog sirijskog naroda. Naprotiv, tu je bilo veoma malo antivladinih grupa i jako puno ljudi koji su stajali uz vlast.

Međutim, oni su pali u senku nakon nasilnih napada na demonstrante , sirijsku policiju i zgrade vlade od strane dobro opremljenih i obučenih grupa koje su naoružali vojska Zapada i obaveštajne snage iz Jordana, Iraka i Turske.

Od tada se vodi „rat“ u Siriji, koji nema nikakve veze sa sirijskim narodom već sa grupama inostranih plaćenika koji se dopremaju u državu. Čak je i generalni sekretar UN, Ban Ki Mun, napomenuo da je Al Kaida odgovorna za bombaške napade u kojima su stradali mnogi nedužni Sirijci.

Vlada SAD i njeni saveznici na Bliskom istoku su 4 godine vodili opak zastupnički rat protiv sirijskog naroda zato što su se odlučili za pogrešnog predsednika. Ali zašto je Asad loš izbor?

Asad je davne 2002. godine posetio Veliku Britaniju gde je razgovarao sa ratnim zločincem Toni Blerom, takođe se sastavši i sa kraljicom u Bakingemskoj palati. Britanski zvaničnici su u to vreme čak hteli da pruže tu čast Asadu da ga kraljica proglasi vitezom.

Asad je tada upozorio Veliku Britaniju da se ne pridružuje ratu SAD protiv Iraka jer bi to moglo da stvori „plodno zemljište“ za terorizam. „Niko ne želi da ratuje… onaj kome je rat cilj je mentalno bolestan“, rekao je tada Asad.

Tako su već 2006. godine Vašington i London pretvorili Asada u „diktatora koji podržava terorizam“, insistirajući na „promeni režima“.

Razlog za ovu radikalnu promenu je bila odluka Asada da se udruži sa svojim istorijskim saveznicima u regionu, Libanom i Rusijom, odbacivši saradnju sa Zapadom u borbi protiv „terorizma“ ili Izraelom u genocidu protiv Palestinaca. Takođe, Sirija je 2006. godine prebacila sve transakcije u stranim valutama iz dolara u evre.

Kada već govorimo o radikalnoj promeni politike, poznato je da je Turska imala veliku ulogu u olakšavanju protoka džihadista do Sirije u proteklih nekoliko godina, istovremeno žustro kritikujući Asada.

isil

Ipak, nije oduvek bilo tako. Zapravo, Turska i Sirija su do 2011. bile bliski saveznici, pri čemu su od 2002. do 2009. godine potpisali skoro 50 sporazuma o saradnji i sproveli čak i zajedničke vojne vežbe.

Ove dve države su 2010. godine potpisale istorijski sporazum o kontraterorizmu, kao i pakt o merama protiv pobune. Turska je do 2011. godine bila najveći trgovinski partner Sirije. Ovi odnosi su bili toliko bliski da je 2009. godine turski ministar spoljnih poslova, Ahmet Davutoglu, izjavio da njihove države dele zajedničku „veru, istoriju i budućnost“.

Dakle, zbog čega su Turci tako iznenada promenili mišljenje o svom najbližem savezniku? Moguće je da su diplomate Zapada i Izraela ubedile Tursku, ponudivši joj neki poveći deo severozapadne Sirije koji naseljavaju istorijski neprijatelji Turske – Kurdi.

No, da se vratimo na zapadnu propagandu koja je ovih dana ponovo usmerena na Asada. Pre neki dan je London Guardian objavio podužu emotivnu priču o anonimnoj osobi pod pseudonimom „Cezar“, koja navodi da je pobegla iz Sirije u Katar i koja ima na hiljade fotografija koje dokazuju da Asad muči ljude u sirijskim zatvorima.

Nije čudno što je ova osoba pobegla baš u Katar, obzirom na to da je ta država, isto kao i Saudijska Arabija, uložila na milijarde dolara u zastupnički rat protiv Asada. Zašto onda ne bi uložila još koji milion u neku osobu koja je voljna da pruži nekakve fotografije kao dokaze propagandnog rata protiv Asada?

Opet, ko je Zapad da govori o mučenju kada je CIA u sklopu američkog „rata protiv terorizma“ uspostavila oko 50 centara za mučenje u 28 država sveta pored 25 centara u Avganistanu i 20 centara u Iraku. Postoje čak i brodovi koji služe kao ploveći centri za mučenje, a u kojima na hiljade nevinih ljudi biva mučeno i ubijano.

Države koje su omogućile SAD da se njihova teritorija koristi za mučenje su Bosna i Hercegovina, Izrael, Jordan, Katar, Kenija, Kosovo, Litvanija, Mauritanija, Poljska, Rumunija, Saudijska Arabija i Velika Britanija, između ostalih.

Stoga bi bilo jako lepo kada bi nas zapadni mediji, u pokušaju da ocrne Ruse i „brutalnog diktatora Asada“, poštedeli raznih manipulacija. Svako ko ume da razmišlja zna dobro ko je odgovoran za patnju sirijskog naroda i drugih nevinih ljudi širom sveta koji odluče da se suprotstave njihovoj globalnoj hegemoniji.

Zahvaljujući Rusima, ova dominacija je trenutno u najnižoj mogućoj tački.

Joe Quinn (Sott.net)

Share this post: