ZAPAD NAM PONOVO SPREMA HAOS!

mural

mural

Kada nekom strancu kažete da ste iz Srbije, obično vas sažaljivo upitaju da li vam je tamo mnogo hladno, misleći na Sibir.

Onda vi pokušate da mu objasnite da Sibir i Srbija nisu isto, da je Srbija zapravo na Balkanu.

E, onda im bude malo jasnije, a vaša pozicija nimalo bolja, jer, možda na Balkanu nije hladno kao u Sibiru, ali su tamo stalno naki ratovi.

Doduše, ima i onih „malo bolje upućenih“ koji će vas gledati popreko, jer su slušali šta su im godinama servirali njihovi političari i mediji, pa je Srbija za njih ništa drugo do rasadnik zločinaca.

A dok, eto, prosečan građanin neke zemlje na Zapadu nije baš siguran šta je Sibir, a šta Srbija, njihovi lideri su nešto sasvim drugo. Oni, naime, vrlo dobro znaju gde je Balkan, i gde je na tom Balkanu Srbija.

Jer, ništa se u ovom delu Evrope već više od dve decenije nije dogodilo, a da oni u to nisu upleli prste.

Najpre je krvavim ratom uništena Jugoslavija, a onda su NATO avioni bombama pokušali da dokrajče ono što je od Srbije ostalo.

Usledio je pogrom na Kosovu, srušena je zajednica Srbije i Crne Gore, a dve godine kasnije Srbija je dobila najači udarac kada je Kosovo je dobilo zeleno svetlo od Zapada da može tek tako da proglasi samostalnost.

Danas, osam godina kasnije, srpska bitka za Kosovo i dalje traje.

Tako je Srbija imala tu „sreću“ da dobije pozivnicu za ulazak u EU, i tada je krenula trnovitim putem popločanim svime, osim zvezdama. Krenule su ucene, uslovljavanja, a kad god bi stigla neka pohvala sa Zapada, znali smo da posle toga čeka još neki udarac.

I posle veoma burnog perioda na Balkanu, nameće se pitanje: Šta nam je to sada strašni Zapad spremio?

U poslednjih nekoliko meseci, često smo čuli da put ka Briselu vodi preko Kosova. Doduše, nikad to niko nije otvoreno rekao. Uvek bi napomenuli da je Srbija na dobrom putu, ali…

Uvek je tu bilo i to „ali“, posle koga bi usledilo da je glavni uslov za otvaranje pregovora sa EU dogovor sa Prištinom. A između redova, mogli smo da pročitamo šta se krije iza tog „uslova“, i šta taj dogovor zapravo znači.

Nedavno su mediji objavili da su SAD i Evropa toliko besni zbog poraza njihove politike u Bosni i Hercegovini i slabljenja njihovog uticaja na Balkanu, da su Srbiji i Republici Srpskoj spremili pakleni period.

Tako Banjaluci prete sankcije i izolacija, a Srbiji novi pritisci zbog Kosmeta.

I zaista, sasvim slučajno baš sada, Kosovo se ponovo nameračilo na srpsku imovinu, pa na sve načine pokušavaju da se domognu Trepče.

S druge strane, ni iz Brisela ne stižu lepe vesti, pa je Marko Đurić poručio da za sada nema ništa od primene Sporazuma o telekomunikacijama, „jer je Srbija ucenjena i nalazi se pred ultimatumom“.

Te njegove reči se nisu baš svidele premijeru Aleksandru Vučiću, koji sada, u jeku svoje slave, kad ga ceo svet vidi kao glavnog faktora stabilnosti na Balkanu, ne želi da čuje da se Srbija nalazi pred nekim ultimatumom.

I eto, sasvim slučajno, ponovo je on u najtežoj poziciji, a zapravo je jedini koji ne želi da nazove stvari pravim imenom.

Srbija jeste ponovo pred ultimatumom, ponovo je ucenjuju, nešto traže, pa samo to su svih ovih godina i radili.

Zar zbog tih ucena Srbija nije nedavno okrenula leđa Srpskoj, zar već duže vreme ne traže da se odrekne Rusije, zar i to pitanje priznanja tzv. Kosova već godinama ne lebdi u vazduhu?

Jer Zapad odustati neće, to nam je jasno. A kako će Srbija ovog puta odgovoriti na ucene koje stižu iz Brisela?

(Agencije)

Share this post: