Žoze Kutiljero: Rat su izazvali Alija Izetbegović i njegovi mentori sa Zapada

Špijunaža u BiH

Odbijanjem Kutiljerovog plana Alija Izetbegović zemlju uveo u razaranja i krvave obračune. Kutiljero: Moja mapa i ona iz Dejtona skoro iste. Mogli smo sačuvati mnoge živote.

Borba Alije Izetbegovića i njegovih mentora sa Zapada za unitarnu bosansku državu uvela je zemlju u krvavi rat koji je mogao da bude sprečen da je prihvaćen moj plan mirne podele teritorije na tri dela! Ova izjava portugalskog diplomate Žozea Kutiljera, tvorca mirovnog plana za BiH, poznatog kao “Kutiljerov plan”, aktuelna je i danas, 23 godine nakon što je propao njegov predlog mirne podele Bosne na bošnjačku, srpsku i hrvatsku teritoriju.

U Lisabonu su 23. februara 1992. godine na konferenciji o BiH, koju je organizovao Kutiljero, dogovoreni principi podele Bosne i Hercegovine. Potpis na “Kutiljerov plan” 18. marta stavili su Radovan Karadžić, Alija Izetbegović i Mate Boban.

Međutim, Izetbegović je kasnije, nakon razgovora sa američkim ambasadorom u Jugoslaviji Vorenom Cimermanom, odbacio plan. Navodno je Cimerman tada obećao Izetbegoviću da će SAD priznati BiH ako odbaci ovaj plan. Potom je usledio krvavi rat, zverstva, razaranja i progoni…

U Srpskoj i FBiH i danas mnogi žale zbog propasti ovog plana, jer smatraju da je plan bio dobar i da je uvažavao potrebe svih konstitutivnih naroda.

– Kad se uporedi moja mapa i ona koja je deo Dejtonskog sporazuma iz novembra 1995. godine, vidi se da je, posle tri i po godine ratovanja, rezultat skoro isti. Mnogi životi su mogli biti sačuvani – rekao je Kutiljero i ponovio svoj stav da je za situaciju u BiH 1992. bilo apsurdno kriviti isključivo Srbe, jer su sve tri strane bile odgovorne.

On je istakao da je, kojim slučajem, njegov plan prihvaćen, da je “bosansko pitanje moglo da bude rešeno uz manje gubitaka”.

– Istinska je tragedija što mir nije postignut – naglasio je on.

Portugalski diplomata optužio je u više navrata Izetbegovića da je izazvao rat i masovne žrtve, odbacujući sporazum koji je prethodno potpisao.

Kutiljero je opisao Izetbegovića kao osobu koja laže, odnosno – jedno govori u javnosti, a drugo privatno.

– Izetbegović bi jedno govorio nasamo, a drugo javno. Na prvom ručku tokom pregovora uvideo sam da je lažov i da mu se ne može verovati – rekao je Kutiljero.

Politički analitičari su posle potpisivanja “Dejtona” 1995. ocenili da je to, u suštini, Kutiljerov plan sa određenim modifikacijama.

Poslanik SNSD u parlamentu BiH Lazar Prodanović kaže, za “Novosti”, da je istorijska greška što ovaj plan nije prihvaćen.

– Maksimalistički zahtevi bošnjačkih političara, uz podršku dela međunarodne zajednice, srušili su plan i razbuktali krvavi rat. Sve je moglo da bude drugačije da je plan prihvaćen. Nažalost, i danas imamo zahteve za radikalne ustavne promene U BiH i nakon svega što se desilo – istakao je Prodanović.

Nekadašnji predsednik RS Biljana Plavšić rekla je da su iza Izetbegovićevog povlačenja potpisa sa Kutiljerovog plana stajali američki ambasador Voren Cimerman i “ljudi iz senke” SDA.

Dodala je da je sam Cimerman priznao da je on bio taj koji je rekao Izetbegoviću da povuče potpis, a da su ga pre toga napadali i “oni njegovi”.

– Izetbegović je u stranci imao ekstremno krilo, ljude u senci. Nisu to bili nikakvi intelektualci nego neke muftije, predstavnici nekih starih muslimanskih porodica, nekada begovskih – rekla je Plavšićeva.

Plan je predviđao stvaranje tri konstitutivne nacionalne jedinice, u koje bi ušle većinske opštine sve tri strane. Bošnjačkoj konstitutivnoj jedinici pripalo bi 50 opština, odnosno 44 odsto teritorije. Srbima bi pripalo 37 opština, odnosno 44 odsto teritorije, a Hrvatima 20 opština ili 12 odsto teritorije BiH.

Skupština bi se sastojala od dva doma – doma građana i doma konstitutivnih jedinica.

(Novosti)

Share this post: