„Crna ovca“: Koliko dugo može Poljska da se inati Evropskoj uniji?

Ilustracija

foto: pixabay.com

Ukoliko je Evropska komisija mislila da će Poljska ustuknuti nakon pokretanja Člana 7, koji bi mogao da dovede do toga da ta država izgubi pravo glasa u EU, prevarila se, navodi ugledni magazin „Politiko“. Međutim, veliko je pitanje koliko dugo može Poljska da se inati Evropskoj uniji.

Predsednik Poljske Andžej Duda se obratio naciji u sredu uveče i rekao da će potpisati dva kontroverzna zakona, za koje kritičari kažu da će učvrstiti političku kontrolu nad pravosudnim sistemom, zbog čega je EK i rešila da kazni Poljsku.

Međutim, za razliku od prethodnih zapaljivih odgovora iz Poljske koje je Briselu uputila vladajuća stranka Pravo i pravda, predsednik je bio iznenađujuće smiren, piše Politiko.

– Mi uvodimo dobra rešenja u Poljsku koja će služiti da se poboljša pravosudni sistem – rekao je Duda, koji je odbacio kritike zakona, ali nije direktno spomenuo potez EK i pokretanje Člana 7 Lisabonskog sporazuma, takozvane „nuklearne opcije“.

Zbignjev Ziobro, ministar pravde, istakao je u sredu da će Poljska „biti značajna država ako bude imala sudove koji dobro funkcionišu“ i da zato moraju da nastave sa reformama pravosudnog sistema.

On je i nastavio sa čistkama brojnih viših sudija.

Problem poljske vlade je taj što je ona za sada dobila sve što je mogla, u političkom smislu, od svog sukoba sa Briselom.

Stranka Pravo i pravda, na čelu sa Jaroslavom Kačinjskim, popularnija je nego ikada. Jedno nedavno istraživanje je pokazalo da je gotovo polovina glasača podržava, dok su opozicione stranke loše pozicionirane.

Pravo i pravda je koristila sukob sa EK da učvrsti svoju moć, prikazujući Poljsku kao državu koja se suprotstavlja kosmopolitskoj eliti u Briselu, eliti koja želi da joj nametne „muslimanske migrante“ i da podrije njene „patriotske vrednosti“.

Međutim, rizici tog sukoba sada počinju da nadmašuju nagrade.

Poljska je najveći ukupni korisnik novčane pomoći EU – treba da dobije oko 100 milijardi evra u strukturalnim, poljoprivrednim i drugim sredstvima iz tekućeg sedmogodišnjeg budžeta EU koji je određen do 2020. godine.

U državama Zapadne Evrope postoji dosta onih koji se ne slažu sa tim da toliko novca ide državi koja krši norme EU.

Razgovori o budžetu EU nakon 2020. godine će biti ionako teški, zbog Bregzita, a ako ostale države budu tražile više novca za oblasti kao što su visoko obrazovanje ili istraživanje i razvoj, moguće je da će Poljska ostati praznih ruku.

Zabrinutost zbog spornih reformi pravosudnog sistema i njihovog kršenja zakonskih standarda EU uticaće svakako i na investitore.

Iako Poljska trenutno uživa jak ekonomski rast, broj investicija je znatno manji nego što su očekivali mnogi ekonomisti.

Postoje i velike političke opasnosti po Poljsku jer je viđena kao „crna ovca“ EU.

Iako Poljaci uglavnom ne žele da primaju migrante i vezani su za svoje tradicionalne vrednosti, oni su ipak voljni da ostanu u EU. Čak 88 odsto ispitanika nedavnog istraživanja je reklo da želi da Poljska i dalje bude deo bloka.

Kako za sada nema indicija da vlada i njene pristalice nameravaju da odustanu od spornih reformi, ostaje da se vidi da li će Poljska biti zaista kažnjena i kako će na to reagovati narod.

(Blic.rs)

Share this post: