Imali smo ga još od „Orgija pijanog majora“, kada gej lobi nije ni postojao!

Balkanska i svetska javnost danima komentariše odluku novoizabranog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića da za mandatara za sastav nove Vlade odredi Anu Brnabić, prvu javno deklarisanu gej osobu u vrhu izvršne vlasti naše države.

Međutim, malo je poznato da ona neće biti prvi gej na ovom položaju. Doduše, onaj prvi nije to bio javno, a možda nije bio ni tehnički homoseksualac (ali samo u smislu da je moguće da je bio biseksualan); indikativno je, međutim, to što se nikada nije ženio.

Reč je o generalu Petru Živkoviću, bliskom saradniku kralja Aleksandra Karađorđevića koji je nakon Šestojanuarske diktature 1929. godine postavljen na položaj predsednika Ministarskog saveta, na kojem će ostati sve do aprila 1932.

Ukratko, rodio se u Negotinu 1. januara 1879. godine. Vojnu akademiju je završio u Beogradu, nakon čega u svojstvu gardijskog poručnika na dvoru bio jedan od zaverenika u Majskom prevratu.

Kao major je učestvovao u Oslobodilačkim ratovima koje je Srbija vodila između 1912-1918. godine, a upravo se u tom periodu desilo nešto što je kasnije zataškano i što je tek u knjizi „Knez Pavle: Istina o 27. martu“ (napisane na osnovu privatne arhive regentove) isplivalo na površinu.

Deo koji se odnosi na ovo o čemu trenutno govorimo, prenosimo u celosti:

„Orgije pijanog majora“

Petar Živković (1879-1947) je rođen u Negotinu, a umro je u Parizu. U majskom prevratu imao je neznatnu ulogu (trebalo je da otključa kapiju dvora, što mu je jedva uspelo), ali je ipak kasnije bio prihvaćen kao zaverenik.

Posedovao je niz kompromitujućih dokumenata o (budućem kralju) Aleksandru i tako ga vezao za sebe, postavši vođa Aleksandrove kamarile koja je kasnije nazvana ‘Bela ruka’.

Pred kraj srpsko-bugarskog rata protiv Turske, major Živković je bio određen da komanduje konjicom Timočke divizije. Posle pobede srpske vojske kod Kumanova, njegova jedinica je poslata da sa Drugom armijom pomogne Bugarima da osvoje Jedrene.

Kako je konjica u opsadama neupotrebljiva, Živković i njegovi oficiri su časove i časove provodili u pijančenju i orgijama.

Jednog dana je jedan lepo građeni konjanik saopštio svom pretpostavljenom da ga je major Živković naterao da bude ‘aktivni partner u homoseksualnom odnosu sa njim’. Komandant Druge armije Stepa Stepanović je zatražio da Živković bude izveden pred vojni sud.

Živković se obratio Apisu i ovaj mu je velikodušno pomogao ‘kako se ne bi ukaljala čast srpske vojske’.

Živković je Apisu ovo dobro vratio tako, što je na zahtev regenta Aleksandra ‘namestio’ Solunski proces.

Kada je 6. januara 1929. godine kralj Aleksandar suspendovao tzv. Vidovdanski ustav, svog vernog Petra Živkovića je postavio za predsednika vlade.

Od 1931, Živković je, opet na zahtev kralja, osnovao dvorsku opozicionu Jugoslovensku nacionalnu stranku u kojoj mu je pomoćnik bio Svetislav Hođera.“

(Mediji)

Share this post: