Ekonomisti ne brinu za evro, ali se plaše Trampa!

donald tramp biznismen govor konferencija

Ekonomisti koje je ispitivao FT veruju u stabilnost evrozone, ali se plaše Trampa.

Evo je na putu dostizanja pariteta sa dolarom po prvi put za više od 14 godina i tako bi mogao pomoći evrozoni u oporavku, čineći izvoz konkurentnijim, pokazuje istraživanje analitičara koje je sastavio FT.

Više od dve trećine od 28 ispitanih ekonomskih stručnjaka kažu da će dolar, podržan višim referentnim kamatnim stopama u SAD, zadržati istu vrednost kao evro tokom godine, što će biti u skladu sa odlukom novoizabranog predsednika Donalda Trampa da se s monetarnih prebaci na fiskalne stimulativne mere.

Zabrinuti su zbog Trampa i još nekih stvari

Ekonomisti su dosta sigurni da će nakon godine koju su obeležili potresi na finansijskim tržištima, uključujući Trampovu pobedu i odluku Velike Britanije o izlasku iz Evropske unije – evrozonu zaobići veći šokovi.

Međutim, malo su zabrinuti oko politika koje će Tramp sprovoditi kada preuzme kancelarija predsednika i zbog još nekih eventualnih visokorizičnih događaja, za koje postoje male šanse da će se dogoditi.

To na primer uključuje pobedu Marin Le Pen na predsedničkim izborima u Francuskoj sledeće godine.

Pad vrednosti evra i politika Feda

Dok su neke zemlje Evropske unije, poput Italije, navijale za pad vrednosti evra, upravo zbog pozitivnog uticaja na izvoz, slaba valuta i politike niskih kamatnih stopa koja taj trend podupire, mnogo je kontroverznija u Nemačkoj, koja predstavlja središte ekonomske moći evrozone.

Tokom 2016. godine, jedinstvena valuta pala je za četiri odsto u odnosu na dolar, a mnogi tržišni akteri predviđaju dalji pad kako rastu kamatne stope u SAD.

Nakon što je ovaj mesec kamata već dignuta za 25 baznih poena, većina ispitanih ekonomista smatra da će američke FED sledeće godine dizati referentnu kamatnu stopu bar još dva puta.

„Više kamatne stope u SAD povećaće atraktivnost evropskog izvoza i potpomognuti ostvarenje cilja Evropske centralne banke o rastu inflacije“, objasnila je Dani Kiriakopolou, rukovodilac odeljenja istraživanja u OMFIF-u, istraživačkom i savetodavnom telu centralnih banaka.

„Ipak, time rizikuju stvaranje problema za tržišta u razvoju sa osetljivim vanjskotrgovinskim bilansima.“

„ECB će igrati na sigurno“

U kontrastu sa Trampovim planovima o velikim investicijama u infrastrukturu za podsticanje ekonomije, evrozona će se verovatno osloniti na Evropsku centralnu banku, za koju ekonomisti smatraju da će se držati plana o programu kvantitativnog popuštanja.

Više od dve trećine ispitanih smatra da će Evropska centralna banka držati plana kupovine 780 milijardi evra uglavnom državnih obveznica mesečno, no u skladu sa odlukom ovog meseca, taj iznos smanjiće se na 60 milijardi evra od marta 2017.

„ECB će verovatno igrati na sigurno, no rizik za grešku u koracima je nešto veći nakon odluke u decembru o smanjenju obima programa kvantitativnog popuštanja „, ocenio je Frederik Ducrozet, ekonomista u Pictet Velt menadžmentu.

U proseku, ekonomisti očekuju da će sledeće godine rast evrozone iznositi oko 1,47 odsto, a predviđaju inflaciju od 1,26 odsto.

„Slabi evro, ekspanzivna monetarna politika i odsutstvo fiskalne konsolidacije podržaće oporavak evrozone“, izjavio je Peter Bofinger, profesor na Univerzitetu Vurzberg.

Slabe tačke evrozone

Međutim, anketirani ekonomisti svesni su pretnje koju predstavlja nesigurna politička klima i problemi sa italijanskim bankama.

„Italija je danas najnežnija ekonomija u evrozoni sa niskim potencijalom rasta, najvećim javnim dugom i hrpom loših kredita i slabim bankarskim sektorom“, istakao je Laurence Bone, glavni ekonomista Aksa Group.

Još jedan faktor nestabilnosti predstavlja Bregzit. Čak 43 odsto ispitanih očekuje da će izlazak Velike Britanije iz evrozone biti težak, a samo 14 odsto prognozira blagi Bregzit.

Političke nesigurnosti u okruženju

Iako većina ispitanika ne očekuje da će Le Pen pobediti na francuskim predsedničkim izborima, mnogi upozoravaju da će, ako se njena pobeda ipak dogodi, to biti dodatan udarac na ekonomiju jer će doprineti atmosferi privredne nesigurnosti. Neki čak tvrde da bi pobeda Le Pen izazvala egzistencijalnu krizu evra.

Povećanjem rizika od Fregzita, Le Pen će povesti jačanje političke nesigurnosti ne samo u Francuskoj nego u celoj regiji, i kratkoročno prouzrokovati pad investicionih aktivnosti u evrozoni i pad potrošnje, analizira Kris Viliamson, glavni ekonomista u IHS Markit.

Neki su izrazili zabrinutost oko toga hoće li Tramp pretočiti svoju retoriku iz političke kampanje u konkretne političke mere.

„Učinak Trampovog predsedništva je dvoznačan“, tvrdi Džon Levelin, partner u konsultantskoj kući

(B92, Telegram)

Share this post: