FRANCUSKI OBAVEŠTAJAC OTKRIO TAJNE O RATOVIMA U SFRJ I NA KOSMETU: Evo ko je prebacio leševe u Batajnicu…

LIČNO sam srpskom obaveštajcu pukovniku Marku Lugonji i Živku Kuliću, savetniku Slobodana Miloševića, 8. novembra 1994. predao dokument da se sprema velika podvala u Srebrenici. Neshvatljivo mi je da se ceo establišment srpske vojske našao potom u tom gradiću, tog jula 1995. godine, kako bi se „slikao“.

Tvrdi ovo, u ekskluzivnom razgovoru za „Novosti“ Jugoslav Petrušić, nekadašnji obaveštajac, veza, kako kaže, francuske obaveštajne službe i državnih organa Jugoslavije.

Njega je zajedno sa Miloradom Pelemišem, Slobodanom Orašaninom, Radetom Petrovićem i Brankom Vlačom, Viši sud u Beogradu nedavno oslobodio optužbi da je, radeći za francusku obaveštajnu službu, naneo štetu Srbiji.

Naš sagovornik sa gorčinom u glasu podseća da je u novembru 1999. pred velikim brojem naših i stranih novinara Goran Matić, tadašnji savezni sekretar za informisanje, okrivio ovu petorku, poznatiju kao grupa „Pauk“, za pokušaj ubistva Slobodana Miloševića, kao i genocid nad muslimanima u Srebrenici…

– Predstavljeni smo kao esencija svakog srpskog zločina tokom ratova devedesetih – govori Petrušić. „Pauk“ je bio maratonski proces. Za 18 godina održano je 350 ročišta u raznim sudovima u Beogradu. Sudilo mi je šest sudija i 20 sudskih veća sa 156 članova. Cilj je bio da me isključe iz svakog utvrđivanja istine šta se zaista događalo u Bosni, odnosno na Kosovu.

* Suđeno vam je i u BiH, Hrvatskoj, bili ste u Hagu…

– Zbog toga što me je Matić okrivio za genocid u Srebenici, marta 2012. prijavio sam se sudu u Sarajevu i pojavio se na procesu protiv Franca Kosa, jednog od onih koji su streljali. Moje svedočenje je već drugog dana u Sarajevu zatvoreno za javnost, a optužnica nikad nije ugledala svetlost dana.

Čak ni Kos nije osuđen za genocid nego za ratni zločin. U Hagu sam proveo četiri puta po četiri dana 2002. i pošto sam im pokazao dokumentaciju koju posedujem – izbacili su me.

* Kategorički tvrdite da u Srebrenici genocida nije bilo…

– Da se sprema diverzija u Srebrenici znalo se još 1993. kada je grupa Franca Kosa i Dražena Erdemovića, koji su tada ratovali za Hrvate, iz Tuzle trebalo da bude ubačena u Srebenicu i da napravi krvavi pir. Nisu uspeli 1993. i pojavili su se 1995.

Takođe, bio sam u helikopteru sa pomoćnikom šefa francuske obaveštajne službe, od 13. do 19. jula, koji je „pretresao“ 38 kilometara borbi oko Srebrenice i prebrojali smo i slikali 484 leša na više lokacija, koji su tu namerno ostavljeni. Iste te slike imaju i u NATO. To nije genocid.

* Vaše ime je vezano i za Ovčaru.

– To je bila podvala iz KOS JNA da sam navodno ja komandovao vojnim i policijskim pukovnicima koji su zadnji viđeni na Ovčari. Zbog toga sam otišao u Zagreb na suđenje i to se završilo, isto tako, kao „zatvoreno za javnost“.

* Bili ste i na Kosovu 1999?

– Od 1997. do 24. marta 1999. u Parizu sam bio kontakt francuske obaveštajne službe sa Mišom Marjanovićem, srpskim obaveštajcem u ambasadi. Na poziv Obaveštajne službe VJ došao sam u Beograd i već 6. aprila otišao na izviđanje u inostranstvo, u Albaniju.

Odatle sam 13. aprila doneo izveštaj da je glavni NATO igrač u VJ kapetan Nik Peraj, potonji glavni čovek za montiranje slučaja „Batajnica“. Bio sam na Košarama, i ja sam minirao karaulu. Učestvovao sam u borbama i doneo prvi vesti o vađenju organa zarobljenim Srbima.

To mi je svedočio Jan Tofaj, njihov borac koga sam ranio i ostavio u sobi 115 prvog sprata Pećke bolnice. Oteli su ga njegovi i ubili da bi se njegovo telo u bolničkoj pidžami pojavilo na Juničkom groblju.

* Vas je Vojna bezbednost uhapsila 17. maja 1999, po povratku u Beograd.

– Pozvali su me sa KiM i, kada sam došao, bio sam u vojnom pritvoru mesec dana. Isleđivala su me ona dvojica obaveštajaca kojima sam ja navodno komandovao u Vukovaru. Vojska nije našla moju krivicu i pušten sam, ali je sve ono što sam rekao u toj istrazi poslužilo da me DB uhapsi posle četiri meseca i napravi aferu „Pauk“.

* Kome je bila potrebna afera „Pauk“?

– Soroševim plaćenicima koji su posle hapšenja Miloševića hteli da zauvek namaknu omču srpskom narodu. U osam grobnica Batajnice tako je nađeno i 15 leševa iz Vukovara i sedam iz Srebrenice.

Posedujem dokaze da su svi leševi iz 42 navodne grobnice sa KiM donete posle 2000. godine, odnosno posle hapšenja Miloševića. Moramo rasvetliti tajne batajničkih grobnica i tako skinuti krivicu sa srpskog naroda. Sve to je Soroševo maslo i postoji dovoljan broj ljudi u svetu koji će to potvrditi.

* Kažete da su leševi u Srbiju sa KiM preneti posle 1999, kada više nismio imali kontrolu nad pokrajinom.

– U zaveri su učestvovali tadašnji najvažniji srpski obaveštajci i za to su debelo nagrađeni. Iskopavanja grobnica vršile su osobe koje nisu sertifikovane za to – svi odreda dugogodišnji Soroševi službenici.

Moji eksperti iz inostranstva, koje sam lično platio da naprave analize posmrtnih ostataka, tvrde da je 90 odsto ovih ljudi čuvano u hladnjačama pre prebacivanja u Batajnicu, odnosno da njihovi posmrtni ostaci nisu mogli biti u stanju u kakvom su nađeni. Nedirnuti truljenjem.

USKORO PUNA ISTINA O MARKALAMA

* BILI ste šef istrage ekspertize događaja kod Tuzlanske kapije u Nikincima…

– Znam kako su te diverzije funkcionisale u Bosni. Uvek su umešani jedan Francuz i jedan Holanđanin, a takav „srpski zločin“ su eksploatisali prvo Amerikanci i Englezi. Kada sam spasavao „francuske pilote“ 1995. uslov naših obaveštajaca je bio da im donesemo detalje sabotaža na Markalama.

Pukovnik NATO Robert Mej i ja smo tu dokumentaciju dali u ruke pukovniku Marku Lugonji, a on je „vratio“ pilote. Eskpertize Markala 1 i 2 radiću veoma skoro. Stručni deo posla radiće balističari iz Amerike, Kine, Indije i veorovatno Izraela.

(Večernje novosti)

Share this post: