KIJEV PODNEO TUŽBU: Šta može Hag Rusiji?!

rusija

foto Tanjug/Ap

Počelo četvorodnevno suđenje po tužbi Ukrajine protiv Rusije u međunarodnom sudu OUN. Glavne teme su pripajanje Krima i ratna situacija u Donbasu

U međunarodnom sudu OUN u Hagu u ponedeljak je počelo suđenje na kojem se raspravlja o tužbi Ukrajine protiv Rusije. Rukovodstvo u Kijevu optužilo je Rusiju da krši Konvenciju o borbi sa finansiranjem terorizma i Konvenciju o likvidaciji svih formi rasne diskriminacije pa traži od suda u Hagu da obaveže Rusiju da prestane da snabdeva oružjem armiju Donjecke i Luganske narodne republike i da obezbedi kontrolu granice. Osim toga Kijev je tužio Rusiju i zbog Krima i traži da Hag obaveže Rusiju da „ne diskriminiše na etničkoj osnovi ljude“ koji žive na tom poluostrvu.

Suđenje treba da traje četiri dana. Predstavnici Ukrajine će govoriti 6. i 8. marta a Rusije 7. i 9. a zatim sledi presuda.

Nameru Kijeva da tuži Rusiju Hagu, 16. januara najavio je predsednik Petar Porošenko. On je tada govorio o aneksiji Krima, o okupaciji Donbasa, ali je optužio Moskvu i za rušenje malezijskog putničkog aviona 17. jula 2014. koji je leteo iz Amsterdama u Kualalumpur kada je poginulo 298 ljudi.

Što se tiče Krima, u Moskvi kažu da je pripajanje Krima Rusiji bilo u skladu sa međunarodnim pravom. A kada je reč o Donbasu, ističe se da Kijev nema dokaza da je Rusija umešana u taj konflikt. Rukovodstvo u Kremlju je više puta isticalo da je Donbas deo Ukrajine i da Kijev treba mirnim dogovorima da reši odnose sa Donjeckom i Luganskom oblasti.

U Ruskom ministarstvu spoljnih poslova smatraju da ukrajinska tužba sudu u Hagu ima samo trenutni politički interes.

U ponedeljak je pred sudom govorio američki profesor Harold Kou koji je rekao da na istoku Ukrajine nisu svi teroristi jer „teroristi su oni koji ratuju protiv mirnog stanovništva“ a tamo većina „nezakonitih oružanih grupa“ ratuje protiv ukrajinske armije. Rusija ih podržava dajući im oružje, kazao je Harold Kou i zatražio od suda da zabrani Rusiji da im pruža direktnu podršku.

Dobro se zna da je sud u Hagu više politička nego pravna institucija pa je sasvim moguće da će sudije biti pod pritiskom iz Vašingtona, Londona, Pariza i Berlina. Ali, nameće se samo po sebi pitanje šta može Hag Moskvi kad svi rukovodioci Rusije ističu da je krimsko pitanje rešeno zauvek. Nikakvim pretnjama ni sankcijama Zapad ne može da natera Moskvu da vrati Krim Ukrajini.

KRIMSKI REFERENDUM

ODLUKA o pripajanju Krima Rusiji doneta je na osnovu referenduma. U Kijevu su zaboravili da su znatno ranije, posle raspada SSSR-a građani Krima takođe bili za to da se poluostrvo vrati matici jer ga je Nikita Hruščov 1954. administrativno preselio u Ukrajinu.

(Novosti.rs)

Share this post: