Kosovo “sigurna kuća” za prevarante?

sibicarenje prevara prevarant

Nijedna od nadležnih institucija Srbije nema odgovore na brojna pitanja u vezi s novim mehanizmom zloupotrebe statusa Kosova, koji su otkrili novinari Insajdera, a koji nanosi štetu i budžetu i privredi Srbije. 

Institucije Srbije teritoriju Kosova posmatraju kao i svaki drugi deo svoje zemlje. Upravo zbog toga, moguće je da Agencija za privredne registere dozvoljava firmama iz Srbije da prebacuju svoja sedišta na teritoriju Kosova, iako nakon toga, u realnosti, država nema više nikakvu mogućnost kontrolisanja njihovog poslovanja.

Prema našem istraživanju, tokom poslednjih nekoliko godina više od 80 firmi preregistrovano je na nekoliko istih adresa u Prištini.

Većina njih još se vodi kao aktivna, iako Agenciji za privredne registre neke već godinama ne dostavljaju finansijske izveštaje. Firme su registrovane za najrazličitije delatnosti, od trgovine i građevinarstva do turizma.

Prema podacima APR-a, kod tih firmi upisano je više promena vlasništva, preregistracija je vršena od 2012, a vlasnici obično imaju po nekoliko privrednih subjekata na istoj kosovskoj adresi. Brojevi telefona nekih kompanija do kojih smo uspeli da dođemo su ili nepostojeći ili pripadaju drugim korisnicima, koji za ove kosovske firme nikada nisu čuli.

Iako je moguće da neke od ovih firmi posluju legalno, neobično je da ovoliki broj preduzeća ima sedišta u Prištini i to u samo tri ulice s istim ili sličnim adresama, što se jasno vidi u spisku firmi koji smo tražili od APR-a.

Veliki broj firmi registrovan je u ulicama Vidovdanska IiAvalska, koje ne postoje u dokumentu kosovskog katastra iz 2012..

Sve ovo ukazuje na to da je reč o fiktivnim preduzećima i novom mehanizmu prevare.

Mehanizam je jednostavan – firme registrovane na teritoriji centralne Srbije kupuju robu na odloženo plaćanje, a isplatu garantuju uredno overenim i potpisanim menicama. Pre isteka ugovorenog roka za plaćanje, u Agenciji za privredne registre vrše promenu adrese i svoja sedišta prebacuju u Prištinu.

Nakon preregistracije, dostavljači nisu u mogućnosti da naplate svoja potraživanja.

Oni mogu podneti krivične prijave, ali problem je to što i kada bi postojala izvršna odluka suda o naplati potraživanja prema firmi sa kosovskom adresom, ona bi bila teško sprovodiva budući da srpski izvršitelji nemaju nikakva ovlašćenja na Kosovu.

Tako se nanosi ogromna šteta onim domaćim kompanijama koje posluju po zakonima države Srbije, a koje zbog državne politike o Kosovu ne mogu da ostvare, sopstvena zakonom zagarantovana prava.

Iako je, prema našim saznanjima, zbog ovakvih prevara podneto nekoliko krivičnih prijava, iz MUP-a nam ni nakon deset dana od slanja zahteva nisu dostavili informacije o tome da li se vode i u kojoj fazi su postupci protiv više firmi registrovanih na teritoriji Kosova.

(Insajder)

Share this post: