NAPOKON: Srbija vraća vazdušni suverenitet nad jugom države

Ilustracija

Postavlјanjem radarske stanice na Besnoj kobili Srbija će moći jednim delom da kontroliše i prostor prema južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji, što do sada nije bilo moguće jer je NATO tim prostorom suvereno gospodario.

Planom izdvajanja finansijskih sredstava, od oko 16 miliona evra do 2020. godine instaliraće se nova radarska stanica na Besnoj kobili, zatim u neposrednoj blizini Aerodroma „Nikola Tesla“, i na Vrsuti, na planini Rumiji.

Posle više od 30 godina Srbija će dobiti nove radarske stanice, od kojih će prva biti instalirana na Besnoj kobili, zatim u neposrednoj blizini aerodroma „Nikola Tesla“, Vresti i na planini Ruden. Investicija je vredna 16 miliona evra, a ceo projekt bi trebalo da bude završen do 2020. godine.

Projekat na Besnoj kobili predstavlјa deo strategije poslovanja kontrole letenja u narednom periodu i obavlјa se u nameri da se trajno prevaziđe problem vazdušnog nadzora u jugozapadnom predelu Srbije.

Šta za Srbiju predstavlјaju nove radarske stanici za Sputnjik objašnjava Andrej Mlakar, vojni ekspert.

Mlakar kaže da je postavlјanje radara na Besnoj kobili vrlo bitno jer time Srbija prvi put od 1999. godine moći da kontroliše kompletan jug Srbije.

„Ovim činom Srbija je faktički delom povratila vazdušni suverenitet nad južnim delom svoje teritorije, što po NATO sporazumu, tačnije Kumanovskom sporazumu, nije bilo moguće.

Sada će Srbija moći jednim delom da kontroliše i prostor prema južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji, čime će se konačno moći da ostvari kompletan uvid šta se nad tim delom teritorije dešava.

To do sada nije bilo moguće jer je NATO tim prostorom suvereno gospodario.

Fantomski letovi, preletanja… Postojanje Besne kobile kao radarske stanice, ali i postojanje satnice na Kopaoniku je veoma bitno“, kaže Mlakar.

On podseća da je stanica na Kopaoniku uništena tokom prvih dana NATO agresije 1999. godine.

Još je gore, kaže Mlakar, što je 99 uspostavlјena i takozvana vazdušna zona bezbednosti koja se protezala i do 50 kilometara u dubinu teritorije Srbije, tako da je Srbija tako izgubila i jedan deo svog suvereniteta nad vazdušnim prostorom.

„Zaboravlјa se takođe i da je NATO jednim delom prošle godine dozvolio da se radari Vojske Srbije ponovo vrate na Kopaonik da bi se verovatno pod pritiskom Prištine od te priče odustalo.

Inače, ta priča je star jedno pet do šest godina gde se u okviru priče o relaksaciji odnosa pominjalo da NATO dozvoli povratak radarskih stanica na Kopaonik“, podseća on.

Mlakar kaže da je jako bitno i o kojoj vrsti radara se radi i podseća da je Srbija prošle godine od Slovenije imala najbolјu ponudu polovnih radara AN/TPS 70, koje mi imamo u svom naoružanju i koje smo dosta uspešno koristili a imamo i lјude obučene za rad na njima.

„Ja ne znam da li smo mi kupili te radare, ili su u pitanju radari koje je mnogo ranije nabavila vazdušna kontrola letenja Srbije i Crne Gore“, kaže Mlakar.

U svakom slučaju, kaže on, ovo je veliki pomak za Srbiju iako je radarska stanica na Kopaoniku i dalјe „raka rana“ i „kamen spoticanja“ između Srbije i NATO-a.

„Ako bi se pojavio radar i na Kopaoniku mi ćemo faktički moći da gledamo do pola Makedonije i Albanije da gledamo šta se radi.

Ali i dan —danas postoje strukture Kfora kojima ne odgovara da taj deo vidimo.

Tajni letovi, preletanja i nadgledanja su radile ekipe sa F-16 i F-15 koje su poletali iz baze Avijano u Italiji.

E sad ostaje da se vidi šta će dalјe da se dešava“, kaže Mlakar.

Na podsećanje da su do skoro svi naši letovi u taj deo Srbije morali da se najave sedam dana pre poletanja kao i da se navede ime i prezime svakog člana posade.

(Agencije)

Share this post: