Odbijen kredit Monsantu za širenje tržišta GMO u Srbiji

Posle protesta i sastanka sa Dverima i „Stop GMO“ Irene Baret, Evropska banka za obnovu i razvoj odbila je da odobri kredit Monsantu za širenje tržišta u Srbiji!

Sreda, 30. januar 2013. ostaće zabeležen kao datum prve institucionalne pobede na inicijativu odbornika Dveri od početka političkog delovanja februara 2011! U Novom narodnom dogovoru Dveri su za jedno od osnovnih načela agrarne i bezbednosne politike kandidovale borbu da Srbija bude zemlja bez GMO i da će politika biti instrument da u državi inicijativu imaju i njome upravljaju stručni ljudi.Opština Čačak je prva teritorija u polu-okupiranoj Srbiji koja je deklaracijom Skupštine grada rekla NE genetski modifikovanoj hrani i semenu i to zahvaljujući inicijativi prof. dr Miladina Ševarlića i 13 odbornika Dveri, koji su, da podsetimo, u Čačku u opoziciji.

Upravo takva deklaracija je ostvarenje programskih stavova i političkih principa za koje se zalažemo. U skoro isto vreme, Evropska banka za obnovu i razvoj, ispred čijeg sedišta su Dveri i ”Stop GMO” održali protest krajem novembra 2012, stopirala je puštanje predsetvenog kredita za kompaniju ”Monsanto” u iznosu od 40 miliona evra, koji je trebalo da obuhvati i područje Srbije. 

Nakon ovog protesta i upozorenja predstavnicima banke tom prilikom, nakon desetina tribina u organizaciji Dveri širom Srbije, javnih nastupa na medijima, okruglim stolovima i zapaženog učešća predstavnika Dveri na prvom javnom slušanju o GMO u Skupštini Srbije, kao i objavljivanjem niza tekstova, plakata, podeljenih brošura o štetnosti GM hrane i semena, projekta EBRD pod brojem 43925 više nema na sajtu ove banke!

Naravno, reč je o internacionalnoj inicijativi i pritisku preko 150 organizacija koje su pisale EBRD i zahtevale da se ovaj projekat zaustavi.

Dveri su svakako deo tog širokog fronta organizacija, pojedinaca i stručnih ljudi koji se organizovano, odlučno i argumentovano protive eugenici 21. veka koju sprovodi svetski GMO lobi. Iako mnogi tvrde da je ”Monsanto” jači od 20 Srbija zajedno, Srbija je država i ima svoje zakone koji će morati da se poštuju. 

Inicijativu za usvajanje Deklaracije: Za Srbiju – zemlju bez GMO, Dveri pokreću u opštinama i gradovima gde imamo odbornike, kao i u svim drugim gde će naša povereništva zatražiti da se opštine, gradovi i okruzi Srbije proglase za netolerantne na GMO, a završno, biće upućena i Skupštini Srbije. 

Hoće li Vlada dozvoliti uvoz GMO?

Prema izjavi aktuelnog ministra poljoprivrede Gorana Kneževića u emisiji ”Upitnik” na RTS-u, izmene aktuelnog restriktivnog zakon o GMO neće biti na dnevnom redu Skupštine na proleće, kako je inače bilo planirano. Naravno, to je samo politička izjava, a ljudima koji se bave temom GMO poznato da jeAmeričko ministarstvo poljoprivrede (USDA) do sada u nekoliko navrata finansiralo istraživanja, oglede na parcelama, održavanje seminara, obuku lobista (setite se epizode sa Dulić-Markovićkom) i izradu stručnih radova na izmeni zakonskih regulativa koje bi, dugoročno gledano, trebalo da omoguće promet i uzgajanje GM hrane i semena u Srbiji.

 

Ministar Knežević smatra da će biti neophodno pokretanje široke javne rasprave na temu GMO-a.Podsećamo gospodina ministra da bi on kao ministar trebalo da je obavešten da je javna rasprava pokrenuta od strane Odbora za zaštitu životne sredine Skupštine Srbije, kojom je predsedavala Milica Vojić-Marković (DSS) i održana u Skupštini Srbije još 13. novembra 2012. i da je tom prilikom više nego jasno preovladavao stav da Srbija treba da ostane zemlja bez prometa i uzgajanja GM hrane i semena. 

U istoj emisiji gospodin Knežević govori o liberalnijem zakonskom okviru za GMO u Evropskoj uniji u odnosu na nas i da se u zemljama EU gaji GM kukuruz i GM krompir. Međutim, reč je tek o nekolicini zemalja u kojima je dozvoljen uzgoj GM biljaka. Ako zanemarimo Nemačku i Švedsku koje imaju svega 16 hektara pod ovim biljkama, u EU ozbiljniji proizvođači su svega pet zemalja od dvadesetsedam.

Kako će se uskoro pola miliona stanovnika EU izjašnjavati na referendumu po pitanju GMO-a, i ministar Knežević spomenuo je mogućnost da se i građani Srbije referendumski izjasne po ovom istom pitanju.

I to bi bila dobra inicijativa da se Srbija nalazi u zakonskoj poziciji u kojoj se nalaze zemlje EU. Da podsetimo, glavni ”adut” zagovornika izmene važećeg zakona o GMO u Srbiji je da nas postojeći zakon udaljava od članstva u Svetsku trgovinsku organizaciju. U toj mantri prednjače GM lobisti iz Ljajićevog ministarstva trgovine, od kojih su neki tu već desetak godina. Na svu sreću,  po pitanju zaštite od legalnog uvoza i distribucije GM hrane i semena, naš zakon je mnogo bolji, tj. restriktivniji od zakona koji važe u EU.

Mantra se sastoji u tome da je bitna liberalizacija zakona kao najšire platforme koja koči trgovinske odnose, a da mi možemo uredbama sprečiti uvoz i distribuciju GM hrane i semena za svaki proizvod posebno. S obzirom da znamo koliko se u ovoj zemlji poštuje Ustav, zakon, a kamoli podzakonski akti, bolje nam je da se držimo restriktivnog zakona. Izmenom zakona i učlanjenjem u STO, a prema rečima stručnjaka iz oblasti genetike, svaki uvozni proizvod koji je deklarisan da ima GM strukturu, testira se jednostavno i testiranje ne košta mnogo – oko 20-tak evra.

Problem nastaje za testiranje proizvoda koji nemaju prijavljenu genetsku modifikaciju. Da bismo utvrdili da određeni proizvod sadrži GM strukturu, na teret države, članice STO, testiranje iznosi i po nekoliko miliona dinara. Samo pomislite koliko proizvoda već uvozimo u ovoj već trinaest godina uvoznički orjentisanoj privredi, pa je sasvim jasno da se sve ne može testirati. Gde je onda rešenje?

Za privredu, trebaju nam kvalitetni, zdravi i genetski nemodifikovani proizvodi, koje već imamo, i zdrava izvozna politika, koja podrazumeva i promenu monetarne politike NBS koja veštački drži nerealan kurs dinara u odnosu na ostale valute i time daje stimulaciju uvozničkom lobiju. Izvozno orjentisane firme gube iz dana u dan, jer kurs ne prati stopu inflacije, niti porast tzv. ”potrošačke korpe”, pa se dešava da se od ugovaranja posla do njegove naplate, ”istopi” zarada firmi koje izvoze domaću robu. 

Pooštriti postojeći Zakon

Što se tiče zaštite od GM hrane, svakako najbolja će biti držati se one narodne: U se i u svoje kljuse! Pokretanjem zdravih tržišnih odnosa sa domaćim proizvodima, višestruko možemo smanjiti uvoz, a samim tim i hraneći i sebe i stoku zdravom domaćom hranom, prirodno štititi i stimulisati domaću proizvodnju. 

U tom smislu, nama nije neophodan referendum po pitanju GMO iz dva osnovna razloga: prvi je da je zakonski naša pozicija bolja u odnosu na zemlje EU i da treba izvršiti institucionalni i vaninstitucionalni pritisak na Skupštine opština, gradova i na kraju Skupštine Srbije da se usvoji deklaracija o Srbiji kao zemlji bez GMO i da se postojeći zakon pooštri, naročito kad je u pitanju nedovoljno dobro definisanih 0,9% dozvoljenog GM sadržaja u proizvodima koji su u prometu.

Drugi razlog proizilazi iz iskustva Pokreta Dveri koji je vezan za izbornu krađu na prethodnim parlamentarnim izborima: pristankom na referendum, dovodimo se u poziciju ”mačke u džaku” kada su u pitanju rezultati, tačnije manipulacija rezultatima referenduma. Naše iskustvo govori da u ovoj zemlji mehanizam provere istinitosti rezultata izbora, a tako i referenduma, je u rukama političara. Ovo pišemo, jer pokret Dveri  i dalje nema nikakav odgovor iz Ministarstva pravde, tužilaštva, kao i od Predsednika Republike po pitanju izborne krađe za koju smo priložili krivičnu prijavu i dokaze. Mislite li da bi za referendum bilo drugačije?

U svakom slučaju, Pokret Dveri nastavlja kampanju i biće na frontu sa svim organizacijama, političkim partijama, stručnjacima i pojedincima koji se zalažu za Srbiju zemlju bez GMO.

Preuzmite naše materijale, štampajte, delite! GMO neće proći! 

Informativna služba Pokreta Srpske Dveri