OVO UBISTVO VREMENOM DELUJE SVE STRAŠNIJE – JELENA JE VEROVALA SVOM UBICI: Lice pevačice bilo je netaknuto, pustila ga je da joj priđe

Ubica Jelene Krsmanović dobro je osmislio ubistvo i prišao pevačici onda kada je bila najranjivija i dok je verovala da joj ne želi zlo.

Monstrum je pevačicu krvnički udarao oštrim predmetom po potiljku tog 2. aprila 2016. na nasipu u Crvenki kod Borče.

Naneo joj je devet udaraca u glavu dok joj lice oružjem nije čak ni pipnuo.

Ovakvi detalji brutalnog ubistva mogu da ukazuju na to da je Jelena bila žrtva osobe u koju je imala poverenja. Kako kažu stručnjaci, Jelena je verovala ubici i njegove namere nije prepoznala kao ubilačke.

List je nedavno imao ekskluzivni uvid u fotografije s obdukcije na kojima se vide smrtonosne povrede ubijene pevačice Jelene Krsmanović.

Užasne, snažne povrede jasno ukazuju na to da je Jelena ubijena iz strasti – ubica ju je napao s leđa, udarajući je oštrim predmetom (šrafcigerom ili čekićem), najviše po sredini i desnoj strani glave.

Nije se zaustavio kada je pala, već ju je udarao i dalje. Lice nesrećne žene bilo je netaknuto, dok je potiljak u potpunosti bio unakažen, s otvorenim ubodnim ranama.

Kako za list objašnjava kriminolog Zlatko Nikolić, to što je lice nesrećne pevačice bilo netaknuto ukazuje na to da je ubica napadao sam, a ne u čoporu, jer bi tada Jelena imala više povreda i to na različitim mestima.

– Opis njenih povreda ukazuje na tipično ubistvo iz strasti. Količina povreda koju je zadobila zapravo se odnosi na količinu mržnje prema njoj koja se izlivala u tu jednu tačku – u njen potiljak.

Ubica je znao već posle trećeg udarca da je ona mrtva, ali je nastavio da je nekontrolisano udara – naglašava Nikolić.

Milan Kostić, forenzički psiholog, objašnjava da je Jelena bila najranjivija kada joj je ubica prišao sa leđa, što može da ukaže na to da je pevačica poznavala svog ubicu čim mu je dozvolila da joj se toliko približi.

– Taj koji zadaje udarac sa leđa ne mora da bude vidljiv i prepoznatljiv kao neko zbog koga je ona životno ugrožena. Žrtva najmanje ima mogućnosti da prepozna ubistvenu nameru u tom položaju u kojem je ona bila najranjivija – sa leđa.

Kod nje nije bilo dozivanja u pomoć, sami udarci su bili takvi da već od prvog udarca ne bi mogla ništa da izusti – navodi Kostić.

Prema njegovim rečima, način na koji je Jelena ubijena govori da je ubica osmislio kako će da je ubije. Da je napao spreda, ona bi mogla da doziva u pomoć, ali i da se brani. Ovako, ona je bila potpuno nemoćna da bilo šta uradi.

– U ovom ubistvu nema odgovarajuće odbrane i postoji mogućnost da ubica u tom trenutku napada nije prepoznat kao napadač, ali i da žrtva njegovu nameru nije prepoznala kao ubilačku.

Taj udarac sa leđa u ovom slučaju ima određeno značenje koje mi pokušavamo da prepoznamo kao jednu činjenicu da je postojao neki motiv izvršenja, izbor tog načina.

Sam način izvršenja njenog ubistva je nešto što je posebno indikativno jer iz tih radnji treba da se otkrije da li je to čin osvete zbog nečega što je ubica smislio u svojoj glavi, ili je pak to nešto što se desilo iznenadno u nekoj svađi – zaključuje on.

(Kurir)

Share this post: