Presretnute kodirane radio poruke Severne Koreje, nuklearni udar moguć svakog trenutka!

Prislušne stanice su već ulovile prve kodirane radio poruke Pjongjanga.

Vojna priča oko Severne Koreje vezuje se obično za raketni program koji je poslednjih dana doživeo ekspanziju s pretnjom da će biti napadnuta američka vojna baza na ostrvu Guam.

Međutim, adut na koji Severna Koreja računa su morske dubine, za koje se veruje da će upravo lider Kim Džong Un iskoristiti za projekciju sile.

 

Severna Koreja je posebnu pažnju, uz raketni program, posvetila izgradnji podmornica nosača balističkih raketa, koje bi trebale da zaplove Pacifikom i sa utvrđenih tačka posle kodiranog radio signala lanisraju rakete na japanske i američke ciljeve.

Prislušne stanice su već ulovile prve kodirane radio poruke Pjongjanga koje se emituju preko državnog radija kao specifična melodija koja je uvek puštana pred testiranja raketa, probe atomske bombe ili bitnijih dešavanja u državi.

Severna Koreja svoju podmorničarsku flotu počela je da gradi 1973/1974 kada je u Kini nabavljeno ukupno sedam podmornica Type 033 ( bivši sovjetski Projekt 633, NATO oznake Romeo).

Pjongjang je u dva brodogradilišta Sinpo i Mayang-Do izgradilo u periodu od 1976-1995 još 15 podmornica Type 033. Po jednu podmornicu na svakih 14 meseci.

Četiri podmornice koje su preuzete od Kine nalazi se u sastavu pomorskih snaga zapadne obale, a 18 novih u sastavu istočne flote kojoj je zona delovanja upravo Japansko more gde se najveći deo konflikta odvija.

Raspad Sovjetskog saveza bio je balgodet za Severnu Koreju jer su tamošnja brodogradilišta uspela da sklope posao o seči 40 podmornice bivše Tihookeanske sovjetske flote, među kojima je bilo i i 12 podmornica Projekta 641, 6411 i 641K (klase Foxtrot) i navodno dizel električnih podmornica nosača raketa klase Golf I i II. Ipak posao je prekinut, ali u Severnu Koreju su navodno stiglo nekoliko podmornica, koje su iskorištene kako se predpostavlja za razvoj novih serija podmornica.

Ono što Severna Koreja smatra najvećim adutom su upravo nove podmornice klase Sinpo ( glavna podmorničarska baza) ili Gorae ( na korejskom Kit) koje izazivaju maštu obaveštajaca SAD i Južne Koreje.

Podmornice su prvi put primećene na satelitskim snimcima 2014. U to vreme podmornica koja može da lansira balističke projektile bila je samo mit i glasina koja se širi.

Većina bezbednosnih analitičara na Zapadu nije verovala u sposobnost da Severna Koreja može da konstruiše podmornicu koja će ispaljivati balističke rakete.

Prema za sada dostupnim podacima u opisu stoji da podmornica ima jedan silos za lansiranje raketa postavljen na mostu podmornice. Kod unapređenih verzija se spominje da su montirana čak dva silosa. Po konfiguraciji se navodi da je slična ruskim dizel električnim podmornicama nosačima balisitčkih raketa klase Golf, koje su navodno nabavljene na otpadu 1993 u Rusiji posle raspada SSSR i prebačene u Severnu Koreju. Po nekim izvorima radi se o dva primerka..

Podmornica je jednotrupna sličnog izgleda kao kod podmornice projekta MS -29 Yono. Međutim podmornice klase Sinpo su mnogo veće od gore navedene i čine skoro kao tri cilindra zajedno i 2 metra su duže.

Predpostavlja se da podmornice imaju skroman sonar kao i da su balastni tankovi postavljeni iza njega. Podmornica je opremljena u prvoj sa dve a kasnije modifikovane čak sa dve – četiri torpedne cevi koje se nalaze napred gde je i torpedna soba sa cevima za lanisranje. Borbeni komplet je navodno 10 torpeda. Iza torpedne sobe nalazi se komandna soba odmah do tornja i komandnog mosta u kome se nalaze cilndar ili cilndri sa balističkim raketama.

Lansiranje raketa se vrši komprimovanim vazduhom. Takođe oko mosta se nalaze balastni tankovi koji omogućuju stabilnost podmronice da se uspostavi ravnoteža posle ispaljivanja raketa, kada i sledi punjenje morskom vodom.

Spominjala se samo informacija da Severna Koreja radi na razvoju cevi za vertikalno lansiranje balističke rakete iz podmornice. Portparol ministarstva odbrane Južne Koreje Min Seok rekao je da se radi o podmornici konstruisanoj na osnovu ruske podmornice klase Golf deplasmana 3.000 tona. Tada je samo navedeno da nemaju informaciju da su severnokorejske podmornice sposobne za lansiranje raketa iz podmornice, istakao je portparol Kim…

Drugi deo podmornice prema krmi je po nagađanjima mašinski gde se nalaze dizel i elektromotori. Za sada nema informacija da Severna Koreja razvija AIP pogon za ove podmornice. Predpostavlja se da se teški olovni akumulatori nalaze se na najnižem delu podmornice. Prostor za posadu se navono nalazli u prednjem delu podmornice.

Klasa Sinpo isključivo je konstruisana za lansiranje balističkih raketa KN-11 ( kopija sovjetskih SS-N- 6 nabavljenih u Rusiji 1990 tih) srednjeg dometa, na kojima su obavljene izvesne modifikacije.

Za sada su podmornice isključivo namenjene testiranju balističkih raketa, ali već postoje nagađanja da je bar jedna spremna za operativnu upotrebu.

Predpostavlja se da je autonomnost podmornice samo mesec dana.. Već sada se govori za podmornicu da je zapravo ploveći TEL lanser za rakete koje će biti usmerene na ciljeve u Južnoj Koreji i Japanu. Pitanje koje i dalje ostaje otvoreno jeste da li ova podmornica može operisati i mnogo dalje od zone oko Japana pri brzini od 10 čvorova, a to uključuje mogućnost gađanja Havaja ili mesta Darvin u Australiji, dok su ciljevi u Jugoistočnoj Aziji u okviru mogućnosti ove podmornice.

DIMENZIJE PODMORNICE

Nova severnokorejska podmornica prvi put pojavila se ispred brodgradilišta Sinpo između 30. aprila – 24.jula 2014. Na slikama koje su bile dostupne preko Googla Erth utvrđeno je navodno da su nove podmornice duge 65 m (213 ft) na vodenoj liniji, maksimalna dužina se kreće između 67-68 metara, širine su 6,5 metara (21 ft) što ih čine znatno većim od postojećih podmornica klase Sang O i klase Yono, koje se takođe proizvode u ovom brodogradilištu.

Predpostavlja se da je deplasman ovih pomornica oko 2.000 tona. Spor oko dizajna podmornice se i dalje vodi. Zapadni autori zasnivaju stvoj stav da u konstrukciji prevladava istočni dizajn, ali se zanimljivo navodi i da je pristutan jugoslovenski dizajn u konstrukciji podmornica klase Heroj i Sava. S druge strane južnokorejski izvori to odbacuju i naglašavaju da je Severna Koreja uspela obrnutim inženjeringom modifikovati jednu podmornicu klase Golf II koju je koristila za ispitivanje, a zatim i neke rezulate tokom ispitivanja primeniti u gradnji podmornice klase Sinpo koja je mnaja od ruske verzije na koju navodno liči.

Prve objavljene slike podmornice sa testa projektila KN-11 ukazuju da na komandnom mostu podmornice postoje otvori cilindara za lansiranje raketa po uzoru na sovjetske podmornice klase Golf i Hotel.

Na slikama od 18.decembra 2014 godine pored podmornice uočen je splav koji se koristio za testiranje balističkih raketa iz zaronjenog stanja, pre nego što se rakete stave u silose na podmornicama. Raspored cevi na splavu je identičan onom koji koriste Rusi. Zajedno sa probnim stolom za testiranje raketa u blizini lokacije gde se nalazi podmornica ukazuje da je ova podmornica zapravo nosač balističkih raketa. Splav je poslednji put uočen 2 marta 2015.

Za sada postoji potvrda da je izvršeno desetine testova na otvorenom moru pre montiranja cevi na podmornice. Predpostavlja se da će podmornice punu operativnu sposobnost navodno da dosegnu 2020 godine do kada bi u naoružanju trebalo da budu tri primerka, a dodatne još tri da budu izgrađene do 2030 godine.

Deplasman: 1.455 tona površinski, 1.650 tona podvodni, Maksimalna dužina 68 metara, dužina na vodenoj liniji 65 m, Širina : 6,5 m, Pogon dizel električni, Maksimalna brzina između 10- 20 čvorova, 

Obaveštajne informacije govore da je ova balistička raketa kopija sovjetske rakete R 27-SS-N 6 Srb SLBM, sa kojim navodno ima dosta zajedničkih karakteristika, ali nema potvrde da je čista kopija. Do sada izvršeno je 5 testiranja ove rakete i lansiranja iz podmornice pod vodom.

Konkretnih pouzdanih podataka o dimenzijama overakete nema ali se nagađa da su dužine 9 m i širine 1,5 m. Radi se o dvosetepenoj raketi koja je u prvim verzijama imala pogon na tečno gorivo, ali nakon prvih neuspešnih testiranja usvojen je za pogon čvrsto gorivo.

Prvi testovi KN-11 Pukkuksong-1 SLBM počeli su još 2013 godine u luci Sinpo, a prvi van luke navodno u decembru 2014. godine. Prve slike rakete pojavile su se nakon testa u maju 2015. Tada su neki zapadni analitičari došli do zaključka da lansiranje rakete nije izvedeno iz podmornice, već i potopljene barže na kojoj je bila montirana cev.

Raketa na čvrsto gorivo prvi put prikazana je 23. aprila, 2016. godine. Domet rakete je 1.200 do 2.000 km. Neki analitičari tvrde da će upotreba čvrstog goriva za pogon samnjiti domet rakete na 900 km i da će sa njom biti moguće gađanje ciljeva u Južnoj Koreji i Japanu.

Lansiranje izvedno 24. avgusta 2016 pokazalo je da KN-11 je letela 500 km. Takođe Japan je registrovao preletanje ove rakete svoje teritorije. Očekuje se da če ova raketa biti podvrgnuta dodatnim modifikacijama i procenjuje se da će postati operativna 2020 godine pod oznakom Pukkuksong-2.

(Mediji)

Share this post: