RAKETNI DVOBOJ AMERIKANACA I RUSA: Tomahavak protiv kalibra, OVAKO NEŠTO JOŠ NIJE VIĐENO! (VIDEO)

Sjedinjene Države su proteklih decenija ispalile hiljade krstarećih raketa „tomahavk“. S druge strane, ruske snage su prvi put tokom operacija u Siriji upotrebile krstareću raketu „kalibar“, koja je sve zaprepastila svojim moćima. Koja je raketa bolja i efikasnija.

Donald Tramp je dao naredbu i sa američkih razarača u Mediteranu „Ros“ i „Porter“ u petak je ispaljeno 59 krstarećih raketa „tomahavk“.

Meta je bila baza Šerijat u provinciji Homs, jer Vašington smatra da je odatle poleteo avion koji je koristio hemijsko oružje u Idlibu.

„Tomahavk“ zauzima važno mesto u naoružanju SAD još od rata u Persijskom zalivu.

Imala je mnogo prilika da stekne takav status i danas, kada se kaže „tomahavk“, verovatnije će neko da pomisli na krstareću raketu nego na čuvenu sekiru američkih indijanaca po kojoj je dobila ime.

Najskoriju priliku da se dokaže, pre napada na bazu Šarjat „tomahavk“ je imao u oktobru prošle godine kada su američke snage ispalile rakete iz Crvenog mora na područja u Jemenu, nakon što su Huti gađali američke ratne brodove.

Pre toga, Pentagon je koristio „tomahavke“ u septembru 2014. godine ciljajući mete džihadista povezanih sa Al Kaidom u Siriji.

„Tamahavci“ su masovno korišćeni i tokom NATO agresije na SRJ 1999. godine, a leteli su i nad Libijom tokom svrgavanja Muamera el Gadafija.

Učestaloj u potrebi doprinelo je to što „tomahavk“ ima brojne prednosti.
Rakete na mlazni pogon mogu biti lansirane sa vojnih brodova i podmornica, sa udaljenosti od oko 1.600 kilometara, dugačke su više od šest metara a teške oko 1.500 kilograma ,obično nose bojeve glave težine do 454 kilograma.

Predviđene su da napadaju dobro branjena područja sa velikom preciznošću.

Rakete se navode pomoću dži-pi-esa i dostižu brzinu do 885 kilometara na čas.

Proizvođač raketa je kompanija „Rajteon“. Jedna raketa košta 1,41 milion dolara, što znači da s u napadu na bazu Šarjat ispaljene rakete u vrednosti nešto višoj od 83 miliona dolara.

„Rajteon“ je ponosan na svoju raketu i kaže da je „moderna, zrela i moćna“ i da izaziva minimalnu kolateralnu štetu.

Prva zemlja koja je kupila rakete „tomahavk“ od SAD je Velika Britanija 1995. godine.

Međutim, Sjedinjene Države nisu jedine koje koriste krstareće rakete u Siriji.

Ruski pandan „tomahavku“ je krstareća raketa „kalibar“.
Zbog toga što nije toliko često korišćena u borbama još nema pouzdanih poređenja sa „tomahavkom“.

„Kalibar“ je imao svoj debi u borbama tokom rata u Siriji.

Sa ruskih vojnih brodova i podmornica u Kaspijskom jezeru oktobra 2015. godine gađani su položaji džihadista Islamske države u Raki, Idlibu i Alepu.

Mete su bile fabrike oružja, komandni centri, skladišta oružja i goriva i kampovi za obuku terorista. U decembru iz ruske podmornice „Rostov na Donu“ iz Mediterana lansirana su četiri projektila na položaje ID u Raki.

„Kalibar“ ima slične fizičke karakteristike kao „tomahavk“, u zavisnosti od varijanti, dužina rakete se kreće između 6,2 i 8,9 metara a težina od 1.300 do 2.300 kilograma, a može da nosi bojevu glavu od 500 kilograma.

Za sada, raketama „kalibar“ su naoružane podmornice, korvete i fregate ali ne i veći brodovi koji moraju da se modernizuju.

Fregata može da nosi osam raketa, dok bi razarač mogao da ponese desetine.

U januaru ove godine „National interest“ je objavio članak pod nazivom „Zašto se ruski neprijatelji plaše krstareće rakete ‘kalibar’“.

Pominjući napade iz 2015. godine, u članku se navodi da su Rusi lakše i jeftinije mogli da izvedu napade iz aviona.

Međutim, cilj je bio da se pokaže potencijal novog oružja i da se ono predstavi potencijalnim kupcima.

(Blic)

Share this post: