STRUČNJACI OTKRIVAJU TAJNE RUKOPISA GENERALA MLADIĆA! Analizirali su njegovo pismo i dnevnik i došli do ŠOK OTKRIĆA!

Rukopis vas odaje

Grafolozi Radoslav Svičević i Lazar Krstić analizirali su dnevnik Ratka Mladića koji je pisao tokom 1993. i 1995. godine, kao i pismo Branislavu Puhalu od pre dve godine.

„Razlike su primetne, vide se na prvi pogled. Vide se i u formi i u sadržaju. Ali to nije ništa neobično kada se u vidu ima razlika od 20ak godina između perioda nastanka jednog, odnosno drugog dokumenta (dnevnik je vodio sa 52, a pismo je pisao sa 72 godine).

Faktoru starosti, koji doduše sam po sebi ne može da dovede do tolikih razlika, međutim, treba dodati i druge okolonosti koje su se promenile“, objašnjava Svičević.

Kako kaže, dnevničke beleške vodio je pod konac, sve je navedeno taksativno, jasno i koncizno. Pismo Branislavu Puhalu, međutim, šalje nešto drugačiju poruku.

„Ovde se vidi disharmonija u pisanju. Prisutan je poremećaj perceptivne organizacije.

Prevedeno na običan jezik, margina vuče udesno, nema novog reda ni pasusa, za razliku od dnevničkih beležaka, koje su pod konac“, kaže Svičević.

„Promene postoje, ali ne može se dovoditi u pitanje bilo koja sposobnost da general Mladić funkcioniše. General je rekao bih solidno rehabilitovan od moždanog udara“, dodaje grafolog.

Istovremeno, grafolog i sudski veštak Jovan Krstić razilke između Mladićevog rukopisa iz 1995. i 2015. godine tumači iz druge vizure, više se posvećujući samoj ličnosti generala. I jedan i drugi rukopis, kako kaže, odaju da Mladić sve vreme ima veru u sebe i ono što radi.

„Njegovi ratni dnevnici su tehnički doteraniji, estetski oblikovaniji, ukazuju na osobu koja ima veru u sebe, a samim tim i na osobu koja je sigurna u sebe, sa izraženim orelom samopoštovanja, sa izraženom potrebom za preciznošću.

Sklon je afektivnom reagovanju, dosledan, povremeno psihički napet i stalno u psihičkom tonusu“, ocenjuje Krstić.

U rukopisu iz 2015. godine, međutim kako kaže, iako je i dalje izražena vera u sebe, prisutna je i kontrola impulsa, afekta, spontanost, smirenost i neposrednost u ispoljavanju osećanja.

„Po širokoj levoj margini se može izvesti zaključak da želi da se udalji od svoje prošlosti, a to može nastati zbog pozitivnih ili negativnih osećanja koja su vezana za taj period.

Sužena desna margina ukazuje na potrebu za socijalnim kontaktima, druženjem, potrebu da se prijateljski ponaša, okupiranost budućim događajiam“, dodaje Krstić.

(Mediji)

Share this post: