SVE PROGNOZE CIA JASNO UKAZUJU: Evropa će se podeliti na tri dela, Srbija u novom savezu!

srbija krstas mac srbin templar

Ekonomska kriza preti da pocepa Evropu na tri dela i od jednog napravi „Vizantijsko carstvo“. Sve prognoze CIA jasno ukazuju da SAD i NATO više neće voditi glavnu reč u svetu.

Američki Nacionalni savet za informisanje, u saradnji sa CIA, objavio je „Mapu budućnosti 2020. godine“.

U ovom projektu, predviđa se da će se Unija raspasti, a Evropa bi trebalo da se podeli na tri dela.

Zapadni blok bi činile Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Irska, Austrija, Italija, Španija, zemlje Beneluksa i Skandinavija. Druga unija nazvana je Nova Evropa sa članicama Estonijom, Letonijom, Litvanijom, Češkom, Slovačkom, Poljskom, Mađarskom, ali i Hrvatskom i Slovenijom na jugu, preko kojih bi „katolička istočna Evropa“ imala izlaz na Mediteran.

Atlantski savez bi, prema projekcijama Amerikanaca, trebalo da ima kontrolu nad ovim delom Starog kontinenta.

Istočnom Evropom, odnosno Pravoslavnom unijom gospodariće Rusija, a sačinjavaće je Ukrajina, Belorusija, Gruzija, Moldavija, Rumunija, Bugarska, Grčka, Makedonija, Srbija, Crna Gora, ali i BiH (prevagu će odneti postojanje Republike Srpske).

Kada je Albanija u pitanju, procene su podeljene: ili će je Rusi svojim kapitalom približiti istočnoj Evropi ili će Tirana i dalje ostati pod patronatom NATO i SAD.

Slična predviđanja iznela je i poznata američka nevladina organizacija „Stratfor“. Pored Rusije kao regionalne sile (Istok), „Stratfor“ smatra da će se EU uskoro raspasti na dva dela: bogatiji zapad i grupu malih zemalja centralne Evrope, koje će se vojno prikloniti Vašingtonu.

Pravoslavna unija ili skraćeno Vizantija neće nastati zbog pravoslavnog „bratstva“, već će to biti „gasna unija“, čiji je osnovni motiv formiranja novac!

Da li se ovim prognozama može verovati?

Geopolitički stručnjaci se slažu da dolazi vreme višepolarnog sistema, sa nekoliko centara moći i da SAD i NATO ubuduće neće voditi glavnu ulogu na svetskoj sceni.

Trebalo bi se samo prisetiti prošlogodišnjih želja NATO saveza, kao što su postavljanje antiraketnog štita u Češkoj i Poljskoj i širenje alijanse na Gruziju i Ukrajinu.

Ove teme, u Vašingtonu i Briselu danas gotovo da više niko i ne pominje!

Uostalom, kada je francuski političar Emanuel Tod predvideo raspad Sovjetskog Saveza 1976. godine, petnaest godina pre nego što se to dogodilo, ljudi su se smejali. Danas, kada se govori o mogućem kraj EU, smeha nema.

“NABUKO“ PO STRANI

Sve je izvesnije da Rusija postaje apsolutni gospodar energenata. Gasovod „Nabuko“, projekat vredan više milijardi evra, koji je trebalo da smanji zavisnost EU od ruskog gasa, skinut je sa spiska prioriteta Brisela i to na insistiranje Angele Merkel, nemačke kancelarke.

Smrtonosni udarac ovom projektu zadao je nedavni dogovor azerbejdžanskog rukovodstva i ruskog „Gasproma“ prema kojem se Azerbejdžan, od koga se očekivalo da postane glavni snabdevač „Nabuka“, opredelio za gasni savez sa Moskvom.

Pregovori o Evroazijiskoj uniji sa Srbijom

Zvanične pregovore u vezi sa sklapanjem sporazuma o slobodnoj trgovini između evroazijske zone i Srbije, najavio je u Čačku ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin krajem semptembra 2016.

On je istakao da Moskva i Beograd zajednički rade na unapređenju ekonomske saradnje.

„Pred nama je uspostavljanje adekvatnih mehanizama kojima bismo potpomogli razvoj privredne saradnje kao i postavljanje konkretnih ciljeva“, rekao je Čepurin.

On je naglasio da privredna saradnja između Srbije i Rusije mora da se udvostruči, te dodao da su razgovori sa predstavnicima lokalnih vlasti od velikog značaja jer saradnja treba upravo da krene sa tog nivoa kako bi potom i na nivou vlada bili postignuti brojni dogovori.

Ambasador Belorusije Vladimir Čušev je podsetio da je njegova država veoma prisutna u Srbiji, što se tiče privredne saradnje.

„Očekujemo da će do kraja godine biti potpisana takozvana mapa puta, odnosno plan saradnje i važnih manifestacija i delatnosti za narednih par godina“.

Kineske investicije

Peta najveća svetska banka počinje da radi kod nas 2017. Finansiraće kineske i srpske firme, ali i zajedničke

 Kineska državna banka (Benk of Čajna) osniva banku u Srbiji koja će početi s radom početkom sledeće godine. Ova banka, inače peta najveća banka na svetu, finansiraće kineske i naše kompanije koje će zajednički nastupati i na trećim tržištima.

Osnivač nove banke na teritoriji Srbije – Bank of China (Hungary) Ltd, prošle nedelje, tačnije 19. oktobra, preko svojih pravnih zastupnika podneo je zahtev Narodnoj banci Srbije za davanje preliminarnog odobrenja za osnivanje banke u Srbiji.

– Postupak osnivanja banke, shodno važećim propisima, pored postupka za davanje preliminarnog odobrenja, podrazumeva i izdavanje dozvole za rad banci koja se osniva.

Shodno tome, kada NBS utvrdi da su uslovi ispunjeni, sledi održavanje osnivačke skupštine novoosnovane banke. Tada NBS daje saglasnosti na akta usvojena na toj skupštini, a potom sledi registracija kod nadležnih organa.

Posle toga će ova banka moći da otpočne s radom u Srbiji – objašnjavaju u našoj centralnoj banci.

Takođe, kako ističu u NBS, planovi osnivača su da se svi postupci, kao i registracija, završe do kraja ove godine, kako bi banka otpočela s radom početkom 2017. godine.

– Sasvim je očekivano da kineske banke prate svoje firme koje dolaze u jednu zemlju, pogotovo kada su u pitanju veliki infrastrukturni poslovi, jer se lakše i brže dolazi do kredita i garancija, kao i do povoljnijih kamata – ističe Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

– To je dobro i za naše firme koje rade kao podizvođači, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Kineze posebno interesuje saradnja u oblasti izgradnje infrastrukture, privatizacije državnih preduzeća, rudarstva, energetike i turizma. Kineske firme koje rade u Srbiji sada će dobiti oslonac, ali se to odnosi i na naša preduzeća koja nabavljaju kinesku robu i opremu.

– Kineske banke će podržati projekte koji su dugoročno isplativi – smatra Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. – One mogu da razbiju monopol evropskih banaka povoljnijim kamatama.

STANOVNIŠTVO

ZA sada se ne zna da li će Benk of Čajna odmah raditi i sa stanovništvom. Sigurno je da će kreditirati i domaće i strane firme. Mnoge zemlje prate svoje kompanije koje rade po svetu. Tako su kod nas već prisutne ruske banke koje kreditiraju svoje i naše kompanije i istovremeno rade s građanima.

KOD NAS RAZVOJNI PROJEKTI

Očekuje se da na naše tržište dođe i Razvojna kineska banka koja bi kreditirala projekte preko jedne naše državne banke. Treba očekivati da će Kinezi svakom poslu da priđu ponaosob. Takve će biti i kamate. Neko će možda dobiti i beskamatni kredit, a neko s kamatom.

Uskoro samit u Beogradu

Fakultet bezbednosti u saradnji sa kolegama iz Kine organizator je međunarodne konferencije „Pojas i put – balkanska perspektiva“ koja će biti održana u Beogradu 1. novembra, uoči Samita Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope („16 plus 1″) u Rigi.

Preokret u Indiji

Amerika se upušta u avanturu sprečavanja Kine u sprovođenju strategije „Jedan pojas – jedan put“, odnosno Novog puta svile, stvarajući koaliciju Avganistana i Indije, čiji je sastavni element i aktivizacija ekstremista iz regiona

Poseta predsednika Avganistana Indiji sredinom septembra imala je naglašeno svečani karakter. Predsednika Ašrafa Ganija u Nju Delhiju primili su kao posebno važnog gosta.

Premijer Indije Narendra Modi iskoristio je svaku priliku da naglasi strateški karakter odnosa dveju država. Impresivni su i potpisani ugovori.

Delhi je donirao Kabulu milijardu dolara za razvoj privrede i podršku socijalnoj sferi, zatim utvrđeni su načini trgovine i robne razmene, pre svega hrane i farmaceutskih proizvoda i na je kraju potpisan ugovor „o zajedničkoj borbi protiv terorizma“.

Nikolić i Petrušev: Zajednička borba protiv terorista

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je juče u Beogradu je sa Nikolajem Patruševim, sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije, razgovarao o aktuelnoj političkoj i bezbednosnoj situaciji u regionu i u svetu i modelima vojno-tehničke (VT) saradnje između Srbije i Rusije.

Predsednik Nikolić je istakao da Srbija ne namerava da uvodi sankcije Ruskoj Federaciji, jer bi to imalo ozbiljne i vrlo štetne posledice po interese Srbije i bez ikakve potrebe bi narušilo tradicionalno prijateljstvo koje postoji između dve zemlje.

Patrušev je izrazio zadovoljstvo sastancima koje je u Beogradu imao sa predstavnicima državnih organa i istakao da su oni konkretizovali dalje korake u saradnji i pokazali da nema razmimoilaženja u temama za koje su zainteresovane obe države.

U razgovoru je poseban akcenat stavljen na borbu protiv međunarodnog terorizma, borbu protiv trgovine narkoticima, kao i na pitanja informacione bezbednosti.

Sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaj Patrušev preneo je predsedniku Nikoliću srdačne pozdrave predsednika Ruske Federacije, Vladimira Putina, saopštila je Služba za informisanje predsednika Republike.

Još jedna iznenadna poseta Srbiji

Glavnokomandujući ruskim Zapadnim vojnim okrugom Andrej Kartapolov doputovao je u dvodnevnu posetu Beogradu, izjavio je načelnik pres-službe tog vojnog okruga Igor Migunov.

Prema rečima Migunova, Kartapolov će se tokom posete sastati sa načelnikom srpskog Generalštaba, ali i sa predstavnicima Ministarstva odbrane.

Tokom susreta će biti reči o pitanjima međunarodne vojne saradnje, kao i o drugim aktuelnim temama jačanja odbrane dveju zemalja. Dodaje se da je poseta organizovana u skladu sa planom međunarodnih aktivnosti Zapadnog vojnog okruga.

Stiže i predsednik Makedonije

Policija će na graničnom prelazu Preševo sutra u jutarnjim satima privremeno zatvoriti kolovoznu traku auto-puta koja vodi ka Nišu, zbog posete predsednika Makedonije Đorđa Ivanova, saopštio je MUP.

Kako se navodi, saobraćaj će takođe biti privremeno zatvaran sutra i prekosutra na trasi kretanja eskortne kolone.

Iz MUP-a apeluju na građane da imaju razumevanja za aktivnosti policije i da koriste alternativne pravce.

Evroazija i gasovod od 2018te

Podsećamo, turski predsednik Erdogan nedavno je tokom posete Vladimira Putina Turskoj potpisao sporazum o realizaciji “Turskog toka“, čiji bi jedan krak trebalo da prođe kroz makedoniju.

Mnogi vojni analitičari i zvaničnici Moskve saglasni su da je saradnja Makedonije i Rusije u izgradnji gasovoda bila motiv Zapada da prošle godine izazove krizu i ohrabri šiptarske teroriste koji su izvršili napad u Kumanovu.

Analitičari strahuju da bi sličan scenario mogao da se ponovi sledeće godine kada se očekuje povratak džihadista iz regiona nakon pada “Islamske države“ u Siriji i Iraku, što je i motiv dolaska šefa tajnih službi RF Petruševa, koji će danas nakon jučerašnjeg sastanka sa Nikolićem, obaviti razgovore i sa Vučićem na tu temu.

Eksperti su saglasni da će slika o budućnosti biti jasnija nakon predsedničkih izbora u Rusiji 2018, na kojima se prema njihovim rečima očekuje “ubedljiva pobeda“ Vladimira Putina.

Nakon toga predviđa se nova ekonomska i politička ofanziva Kremlja, u kojoj bi Putin za 4 godine trebalo da završi projekat “Evroazijskog saveza“ čiji bi i Srbija bila član, aB eograd jedna od 4 prestonice.

(Sputnik, Novosti, RTS, Tanjug)

Share this post: