UDARNA VEST – DA LI JE KINA UPRAVO OKRENULA LEĐA RUSIJI? AMERIKA SKLOPILA SAVEZ SA KINEZIMA!

Sjedinjene Države i Kina zbližavaju političke pozicije. Tako i toliko da se „Velika dvojka“ (G2) već dovoljno dobro vidi.

A ništa nije počelo juče i ima i širi kontekst.

London je 2016. godine zauzeo prvo mesto u svetu po ofšornim operacijama sa juanom, zbacivši sa pijedestala Singapur. Sada su u londonskom Sitiju otvoreni depoziti na 50 milijardi juana, a tržište svop-operacija sa učešćem kineske i britanske valute, koje su stvorile Banka Engleske i Narodna banka Kine 2013-te (kada je Si Đinping obnarodovao koncept „Novog Puta svile“), sada je već premašilo 350 milijardi juana (oko 51,3 milijarde dolara).

Trgovinska razmena dve zemlje je 2016-te dostigla rekordnih 74,34 milijarde dolara.

U Londonu i Pekingu očekuju da će se njihovi odnosi posle Brexit podići na novi, viši nivo i da će formirati veliku zonu slobodne trgovine koja će u perspektivi obuhvatiti i SAD, Indiju i Pakistan.

Zato Amerikanci žure da se zbliže sa Kinom. Jer, na „praznik života“ se može i zakasniti.

U Vašingtonu je 21. juna startovao prvi američko-kineski dijalog u sferi diplomatije i bezbednosti (Diplomatic and Security DialogueD&SD).

Format tog skupa su odredili na Floridi Donald Tramp i Si Đinping, dok su razgovarali u Trampovoj rezidenciji Mar-a-Lago.

Sa američke strane u D&SD učestvuju državni sekretar Reks Tilerson i šef Pentagona Džejms Matis, a sa kineske – član Državnog saveta Jan Đeči i načelnik Generalštaba general Fan Fenhuei.

Kinezi imaju nameru da pokupe „geopolitički kajmak“, a za D&SD su se temeljno pripremili.

Pre nedelju dana su se u Njujorku sreli predstavnici 30 najvećih tink-tenk centara dve zemlje, a razgovarali su o „stodnevnom programu ekonomske saradnje“ i i o „pitanjima globalnog ekonomskog upravljanja (toga dana je američki Sistem federalnih rezervi podigao stopu refinansiranja do 1-1,25 odsto).

Sa referatima su nastupili uticajni analitičari i političari: vice-predsednik nacionalnog komiteta Narodnog političkog konsultativnog saveta Kine Tung Čihva (to je savetodavni organ Komunističke partije Kine u kojem je predstavljena i dijaspora), bicši šef Informacionog biroa Državnog saveta Kine Điao Kičžen, predsednik Asia Society Policy Institute Kevin Rad i bivši gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg.

Ambasador Kine u SAD Cui Tiankaj bio je optimistički raspoložen:

„Kina i SAD treba da rade zajedno da bi ostale zemlje napravile pravi izbor. To će celom svetu pokazati novi put“.

Ove njegove reči je citirala državna novinska agencija Sinhua.

Blumberg je podržao velikodržavni patos kineskog ambasadora, rečima:

„Ekonomski rast u Kini doprinosiće uzdizanju Sjedinjenih Država. Zato sa radošću posmatramo kako je Kina otvorila svoje tržište za globalne investitore“.

Reč je o majskom trgovinskom sporazumu u čijim okvirima je Kina ukinula ograničenja na uvoz američke govedine (što je bio odgovor na eksport piletine), komprimovanog prirodnog gasa, nafte i GMO. U sve je uključeno i tržište bankarskih usluga pri čemu su posebne preferencijale dobile korporacije City Bank i JPMorgan.

Kulminacija je nastupila 20. juna kada je korporacija Ford objavila da prenosi proizvodnju modela Focus iz Meksika u Kinu. Time je precrtala Trampov apel da se Amerika reindustrijalizuje.

Administracija je pokušala da spasi sopstvenu reputaciju, ocenivši preko ministra trgovine Vilbera Rosa:

„Odluka Ford svedoči o tome koliko su potezi međunarodnih kompanija geografski gipki. Zahvaljujući politici predsednika Trampa, nekoliko nemačkih i japanskih proizvođača automobila već je svoje proizvodne kapacitete prenelo u SAD“.

Logika Ford je shvatljiva. Kinesko tržište automobila poslednjih godina je postalo najveće na svetu, veće i od američkog i evropskog. S druge strane, cena radne snage je 2017. manja u Meksiku nego u Kini. Zato se može zaključiti da je odluka bila pre politička nego li finansijsko-ekonomska.

To jest: Tramp je odgovorio Ford da ne gradi fabriku u Meksiku – radi budućeg „poklona“ Kini.

Do pre samo deset godina ovakav nivo zbližavanja bio je nezamisliv.

Sada su Peking i Vašington uspeli da prevladaju međusobno nepoverenje.

Proces je tekao sporo, ali je bio temeljan.

Kina je 2001. bila primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju. Tu odluku su istovremeno lobirali vodeći američki klanovi Klinton i Buš, iako su bili međusobno suprotstavljeni.

Potom su se događaji ubrzali.

Na inicijativu Džordža Buša-mlađeg i Hu Đintaoa, 2006-te je ustanovljen Kinesko-američki strateški ekonomski dijalog u okvirima kojeg do 2008-me bilo pet savetovanja.

U vreme aprilskog samita G20, održanog 2009-te u Londonu, Barak Obama i Hu Đintao su proširili okvire tog dijaloga i nazvali ga Američko-kineskim strateškim i ekonomskim dijalogom (U.S.-China Strategic and Economic DialogueS&ED).

Tramp ide tragom onoga što su na ovom planu radile prethodne američke administracije i stvara uslove za realnu pojavu „Velike dvojke“.

Nije slučajno osnivač Blackwater Erik Prins od Pekinga dobio posao gradnje vojnih baza u Ujgurskom Autonomnom Okrugu (na granici sa Kazahstanom, Kirgizijom i Tadžikistanom) i u južnoj kineskoj provinciji Junan (na granici sa Mjanmarom).

U ovoj svojoj složenoj polit-ekonomskoj jednačini Amerikanci i Kinezi ignorišu pozicije Rusije.

A šteta.

MATIS: Vojni vrhovi SAD i Kine širiće kontakte koji će uključivati i razmenu oficira

MINISTAR odbrane SAD Džejms Matis izjavio je večeras da će vojni vrhovi Sjedinjenih Država i Kine širiti kontakte koji će uključivati i razmenu oficira.

Naglasio je da je dogovor o ovome postignut za vreme prve runde dijaloga u formatu „2+2“ u kojem su učestvovali visoki rukovodioci ministarstava spoljnih poslova i odbrane dve zemlje.

Matis je posebno naglasio: „Suparništvo nećemo izbeći, ali konflikt među nama nije neizbežan“.

(autor: Sarkis Caturjan / Fakti.org)

Share this post: