Biblijski kod – prvi deo

U šifrovanim porukama i pismima, individualna slova i brojevi, po utvrđenoj formuli, daju nove, skrivene poruke. Nekada su mašine korišćene da kreiraju kompleksne kodove i šifre. Danas to rade kompjuteri. Svakako, vodeća agencija u tom „biznisu“ je američka NSA (National Security Agency).

Poslednji hit u kriptografiji :
- Ključ za dešifrovanje poruka šalje se neskriveno, zato što u ovom unikatnom sistemu:
- Pošiljalac poruke može kodirati, ali ne i dekodirati poruku, a
- Primalac poruke može je dekodirati, ali ne i ponovo kodirati (ili promeniti kod / šifru).

Ser Isak Njutn sa smatra prvim modernim naučnikom. Njutn je pre tri i po veka formulisao zakonitosti mehanike našeg sunčevog sistema i otkrio silu gravitacije. To je ono po čemu ga mi danas pamtimo. Ipak, prema čuvenom ekonomisti John Mainard Keines („Essays and Sketches in Biography“, 1956), Njutnova opsesija nije bila ni matematika ni astronomija. Iza Njutna je ostalo više od milion reči ispisanih u rukopisu, a većina njih pripada ezoteričkoj teologiji. Ti tekstovi otkrivaju da je ovaj veliki fizičar verovao da u Bibliji postoje skrivena proročanstva o ljudskoj istoriji. Još preciznije, prema Richardu Vestfallu („The Life of Isaac Newton“, 1993) on je bio uveren da Biblija ima tajni kod koji, ako se dešifruje, može otkriti budućnost. „Biblija je“, tvrdi Njutn, „u suštini proročanstvo ljudske istorije“.

Njutn je naučio hebrejski i proveo pola svog života pokušavajući da dešifruje tajanstveni kod. On je, prema Kejnsu, tvrdio da je i Biblija i čitav Svemir „kriptogram, napravljen od strane Svevišnjeg“ i pokušavao je da ga „odgonetne, rešavajući rebus prošlih i budućih događaja, božanski predodređenih“. Njutn je još uvek radio na Biblijskom kodu i kad je umirao. Ali njegova životna potraga nije urodila plodom bez obzira koji matematički metod primenjivao.

Proletimo kroz vreme. Nekoliko godina pre doba kada Hitlerova vojna mašinerija postaje brdo neupotrebljivog otpada u Evropi, pokušavajući da uništi jevrejsku naciju, u „zlatnom“ Pragu, rabin HMD Veissmandel provodi besane noći njutnovski tragajući za Biblijskim kodom. I, napokon, prvi znaci uspeha. Primetio je da, ako preskoči prvih pedeset slova u „Knjizi Stvaranja“ i uzme jedno, onda preskoči novih 50 slova i uzme sledeće, i tako pet puta, reč „Torah“ se formira. (Torah je, naravno, naziv kompleksa od svih pet knjiga „Starog zaveta“ i zakona koji omeđuju hebrejsko filozofsko i religijsko mišljenje.)

Primenio je identičnu formulu i na druge knjige „Starog zaveta“. Dobio je iste rezultate i u „Knjizi Egzodusa“ i „Knjizi brojeva“. Ponovilo se to i u petoj knjizi „Starog zaveta“, knjizi zakona, „Deutoronomiji“.

Češki rabin nije nikad objavio svoja otkrića. Srećom, njegovi studenti su kasnije objavili pregled njegovog rada u limitiranom tiražu, koji je ponovljen 1958. („Torat Hemed“). Jedan od njih, rabin Azriel Tauber, pričao je da je Veissmandelu, u pretkompjuterskom dobu, ispisao čitavu Toru na kartice, sa 100 slova na svakoj kartici. Imao je redove sa deset slova i onda tražio reči koje bi dale značenje putem ekvidistantnog preskoka.

********

Robert Kas, profesor na Carnegie-Mellon University, proveo je početak devedesetih kao urednik najuglednijeg svetskog matematičkog časopisa „Statistical Science“. Mnoštvo potencijalnih priloga prolazi kroz rigorozne preglede pre objave. S obzirom da su recenzenti časopisa najugledniji svetski eksperti, ne dešava se da se nenaučni prilozi provuku do štampe.

U redakciju je, 1993. godine, došao neobičan prilog. Tri izraelska matematičara, na čelu sa uglednim profesorom Eliiahu Ripsom, poslali su tekst sa sledećim naslovom: „Ekvidistantne slovne sekvence u biblijskoj Knjizi Stvaranja“.

(Čitam abstrakt tog priloga, jezik je naučni, suvoparan.)

„Primećeno je da kada je Knjiga Stvaranja pisana kao dvodimenzionalni red, ekvidistantne slovne sekvence daju reči sa razumljivim značenjem. Kvantitativna oruđa za merenje ovog fenomena su razvijena. Analiza slučajnog uzorka pokazuje da je efekat signifikantan na nivou 0.00002.“

(Prevedi: „Knjiga Geneze“ koja je, usput, ključna knjiga „Starog Zaveta“, sadrži u sebi drugi nivo čitanja. Izraelski tim je našao način da taj nivo dešifruje. Provera njihove teorije pokazuje minimalnu mogućnost greške.“)

Sama mogućnost da se matematički dokaže da Biblija zapravo predstavlja ogroman rebus koji se može dešifrovati od početka prema kraju, uznemirila je profesora Kasa. Efekti takvog člana bili bi enormni na civilizaciju. Poslao je ovaj prilog recenzentu. Nakon nekog vremena dobija mišljenje prvog eksperta. „Matematika je solidna, teze se ne mogu osporiti“. Kas šalje prilog drugom recenzentu. Isti odgovor. „Teorija je održiva“.

Kas se odlučuje da napravi izuzetak od uređivačke politike. Prilog šalje i trećem recenzentu. Ovaj put to je bio vodeći američki kriptograf: Harold Gans. Dugogodišnji obaveštajac i dešifrant NSA (National Security Agency).

Gans je čitav život proveo u pravljenju kodova te dešifriranju tuđih, za američke obaveštajne službe. Obrazovan je kao statističar. Naučio je jevrejski. I, u momentu kada je dobio prilog od Kasa, mislio je da je ridikulozan.

Gans je bio siguran da će lako dokazati da nikakav „Biblijski kod“ ne postoji. Napravio je sopstveni kompjuterski program i tragao je za istim informacijama koje su i Izraelci našli. Iznenađenje. Kod je zbilja postojao.

Ipak, Gans je još uvek bio skeptičan. Odlučio je da traga za sasvim novim setom informacija u Biblijskom kodu. Primenio je istu proceduru na drugom eksperimentu, pokušavajući da otkrije podvalu. Proveo je 440 sati eksperimentišući. Zaključak ne samo da je podržao teoriju, već je došao do novih informacija koje su potvrđivale verodostojnost teorije.

„Biblijski kod“ je stvarnost.

„Potvrđujemo da ovi rezultati dokazuju i potvrđuju one do kojih su došli Rips, Vitztum i Rosenberg“, pisao je Gans u zaključku svoje recenzije.

„U proceni Biblijskog koda“, govoriće Gans kasnije, „pristupio sam na isti način kao dok sam radio na projektima u Ministarstvu odbrane. Od početne skepse i želje da razotkrijem podvalu, završio sam svoj rad dokazujući valjanost Koda.“

Napokon, u avgustu 1994., „Statistical Science“, volumen 9, broj 3, na stranicama 429-438, objavio je originalni eksperiment koji dokazuje postojanje Biblijskog koda. Naredne tri godine nije se pojavio nijedan naučni prilog koji bi osporio ovaj članak.

Naprotiv. Niz uglednih imena potvrdio je da je „matematika perfektna, isto kao i kompjuterska nauka, u prilogu“.

********

Na površinu izranja spektakularan zaključak: najčitanija knjiga svih vremena, Biblija, samo je vrh sante leda.

Rips objašnjava da je Biblijski kod slučaj kod kojeg se:

- Dodaje svako četvrto, dvanaesto ili pedeseto slovo da se formira reč,

- Preskoči X mesta, i novih X mesta, i još jedanput X mesta, i tajna poruka ispliva.

Biblijski kod je mnogo više od običnog koda. Idući uzduž i popreko znanog teksta Biblije, skrivena ispod originalne hebrejske verzije Starog zaveta, kompleksna je mreža reči i fraza, nova Knjiga stvaranja, tumačenja prošlih i budućih događanja.

Tri hiljade godina posle nastanka Zaveta, otkriva se da postoji Biblija unutar (ispod) Biblije!

Biblija nije samo knjiga. Ona je i kompjuterski program.

Nekad davno, prva verzija je nastala klesanjem u drvetu, zatim je prebačena na svitke, u modernijem dobu štampana u knjigama. Napokon, kompjuter je preuzeo štafetu. I pokazao put kako je čita.

Da bi pronašao kod, Rips je eliminisao sva mesta između slova i pretvorio čitav originalni tekst Biblije u kontinuirani niz slova. Ukupno 304.805 slova dugačak. Čineći to, on je zapravo restaurirao Toru na način na koji je ona prvobitno i nastala. Prema legendi, Mojsije je primio Stari zavet od „Boga“ – „kontinuirano, bez razmaka između reči“.

Kompjuter traži poruke sa imenima, rečima i frazama skrivene u kodu. Započne sa prvim slovom i onda traga za svakom mogućom kombinacijom. Proverava sve sekvence sa preskokom jednog, dva, tri,… hiljadu slova. I tako sve do poslednjeg slova Zaveta.

Nakon što nađe ključnu reč (recimo ime i prezime političara koje se zadalo u eksperimentu), kompjuter kreće u potragu za relevantnom informacijom (imena, mesta, datumi). Kada i to pronađe, onda ih dekodira zajedno. Kompjuter svodi rezultat između dve pronađene reči koristeći dva testa:

- Prvo, koliko blizu se oni javljaju jedno do drugog, i

- Drugo, da li su sekvence (preskoci) koje dovode do reči, najkraće (a time i najvažnije za određenje prve ključne reči).

Primer prvi:

(Rips): „Pitali smo kompjuter da traga za Sadam Huseinom. Onda smo proveravali relevantne reči do kojih je došao i upoređivali da li matematički korespondiraju. Uz njegovo ime dobili smo ove reči: Zalivski rat, Skud i Ruski projektili, te datum početka Zalivskog rata. “

Reči formiraju pazl.

Na mnoštvu drugih primera pokazalo se da se ukrštanjem međusobno vezanih reči otkrivaju nove (ili potvrđuju znane) informacije. Uz ime Bil Klintona došla je reč Predsednik. Uz „spuštanje na Mesec“ bile su reči „svemirski brod“ i „Apolo 11″. Sa Hitlerom je nacizam. Uz Kenedija, Dalas.

Eksperiment za eksperimentom. Pazl je pronađena samo u Bibliji. Ne u „Ratu i miru“, niti u bilo kojoj drugoj knjizi. Ne ni u deset miliona kompjuterski-generisanih test slučajeva.

Prema Ripsu, postoji bezbrojna količina informacija kodirana u Bibliji. Svaki put kada se novo ime ili reč otkrije u kodu, novi rebus se formira. A relevantne reči se javljaju vertikalno, dijagonalno i horizontalno.

********

Biblijski kod nastavićemo sa istoimenom knjigom Majkla Drosnina i njegovom analizom prošlih, aktuelnih i mogućih budućih događaja.

Ideja da je Biblija (odnosno originalni zapis Tore) zapravo ogroman rebus koji se može dešifrovati, dao je inspiraciju istraživačima da predviđaju buduće događaje. Na slici je teza o mogućem atentatu na palestinskog vođu Arafata koji se trebao desiti pre 2006. godine…

Nastaviće se…