Četiri devojčice iz Nigerije napravile električni generator koji radi na ljudski urin!

Najveći svetski naučni centri potroše godišnje nekoliko milijardi dolara na traženje alternativnih izvora energije, ali naftni koncerni kupuju patente od takvih centara pre nego li oni dođu do nas. Nakon toga takve ideje i tehnologije netragom nestaju, a mi još uvek zavisimo od nafte i plina. Devojčicama iz Nigerije je pošlo za rukom da naprave električni generator koji radi na ljudski urin!

Jednostavna i isplativa ideja

U Lagosu u Nigeriji je pre nekoliko dana zatvoren najveći sajam inovacija u Africi, gde su na čuđenje javnosti i novinara, prvu nagradu osvojile četiri devojčice, Duro-Aina Adebola (14), Akindele Abiola (14), Faleke Oluwatoyin (14) i Bello Eniola (15), koje su smislile kako da proizvode jeftinu električnu energiju. One su otkrile jednostavan način kako da pokrenu električni generator „gorivom“ kojeg svi mi proizvodimo. Reč je o urinu!

S jednim litrom urina generator stvara električnu energiju punih šest sati

Kako radi njihov izum ?

Mokraća se ulije u odeljak za elektrolizu , gde se iz urina odvaja vodonik .
Vodonik prolazi kroz vodeni filter kako bi se pročistio, nakon čega ulazi u plinsku bocu .
Vodonik se cevima vodi do još jedne boce u kojoj se nalazi boraks, prirodni mineral koji se obično koristi u stvaranju deterdženata za     pranje veša.
Nakon toga hidrogen cevima ulazi u motor generatora i pokreće ga bez ikakve prepravke motora, namenjenog za napajanje sa benzinom.
Mladi tim izumiteljki je smislio sigurnosni mehanizam koji sprečava eventualnu eksploziju gasa.

Pamet i ušteda

Izumiteljke iz Nigerije su iskoristile delove tehnologije koje su našle na deponiji, i ne samo da su uspele za manje od 35 dolara da spoje sve delove u svrsishodnu celinu, već su napravile tehnologiju o kojoj očigledno bezuspešno razmišljaju najveći istraživački centri u SAD-u, Evropi i Japanu.

Mi se pitamo, jesu li ove devojčice toliki genijalci da su posramile bogate i dobro opremljene istraživačke centre, ili je ovo još jedan indirektni primer patokratske cenzure i bezobzirnog stopiranja potrage za alternativnim izvorima energije i tehnologijama koje su isplative.

Ne možemo verovati da se najveći naučnici na svetu ne mogu setiti ovakvih i sličnih stvari, ili im se, u stvari, plaća da nešto tako ne smisle?

Izvor: beforeitsnews

Share this post: