Da li će glavno oružje budućih ratova biti – kontrola mozga?!

Umesto nasumičnog uništavanja atomskom bombom ili napalmom, oružje budućih ratova bi mogla biti precizna, besprimerna kontrola nad ljudskim mozgom. Dok globalni konflikti postaju sve sumorniji, tehnologije bazirane na infiltraciji mozga bi uskoro mogle ući u arsenale država, tvrde neuroetičari u dokumentu objavljenom u časopisu „Synesis“. Takvo „neurološko oružje“ ima sposobnost da temeljno izmeni način vođenja rata.

Pomaci u razumevanju shvatanja unutrašnjeg rada mozga može dovesti do stvaranja pilule koja će naterati zatvorenike da progovore, smrtonosnih otrova koji za nekoliko minuta mogu da prekinu funkcionisanje mozga ili supervojnici koji se oslanjaju na čipove u glavi kako bi brzo odredili lokaciju neprijatelja.

Širina primene tehnologija baziranih na mozgu je velika i uključuje tradicionalne psihološke taktike korišćene u ranijim ratovima. Ali sposobnost novih tehnologija je znatno šira i može izvršiti veliki pritisak na neprijateljske umove sa posebnom preciznošću.

U dokumentu su neuronaučnici Džejms Giordano sa Potomak instituta za politička istraživanja iz Arlingtona i Rejčel Vurzman iz Medicinskog centra univerziteta Džordžtaun iz Vašingtona opisali tehnologije u nastajanju i smatraju da SAD moraju biti proaktivne u istraživanjima temeljenim na neuronauci.

„Veliki broj tih različitih pristupa se zagrevaju u retorti mogućnosti pa je to povećalo zamah i potencijal onoga što te stvari mogu učiniti,“ kaže Giordano.

U ne tako dalekoj budućnosti, tehnologija nazvana interfejs mozgovnih mašina bi mogla omogućiti kombinovanje ljudskog mozga sa sofisticiranim računarskim programima. Analitičari s čipom u mozgu bi mogli brzo filtrirali velike količine obaveštajnih podataka, a piloti borbenih aviona spojeni s računarskim pretraživačkim algoritmima bi mogli brzo odrediti neprijateljsku metu, na primer.

Neuronauka bi takođe mogla pronaći način ulaska u sobe za saslušanja: dok naučnici sve bolje upoznaju način na koji mozak stvara osećaj poverenja, mogu se razviti droge koje podstiču takve emocije kod zatvorenika. Oksitocin, hormon koji proizvodi majčino telo nakon rođenja deteta, je jedan od kandidata. Možda bi dašak oksitocina mogao smekšati izvršne funkcije osobe pretvarajući tako zatočenika koji ne sarađuje u brbljivog prijatelja.

Ostale vrste psihofarmakološke manipulacije se mogu koristiti za poboljšavanje vojnih performansi dozvoljavajući im da ostanu oprezni bez sna, povisujući njihove percepcijske moći brišući sećanja na akcije s bojnog polja. S obzirom da neuronaučnici počinju razumevati način na koji mozak stvara sećanja, nije nezamislivo da bi se mogao dizajnirati lek koji će sprečiti pojavu PTSP-a. Takva bi tehnologija mogla omogućiti zlokobnije aplikacije kao što je stvaranje vojnika koji ne bi zapamtili zločine koje su počinili ili zatvorenika koji se ne sećaju svog mučenja.

Neke od tih mogućnosti su verovatnije od ostalih, kaže bioetičar Džonatan Moreno sa Univerziteta Pensilvanija iz Filadelfije. Postoje lekovi koji povećavaju opreznost ali do sada niti jedan nije jasno povećao funkcionisanje mozga. „Iskreno, ne postoji mnogo toga u poređenju sa kofeinom ili nikotinom“, kaže.

Giordano i Vurzman takođe opisuju droge, mikrobne supstance i otrove dobijene iz prirode koji mogu povrediti neprijateljev mozak na tradicionalniji način. Lista uključuje neurotoksin dobijen iz školjke koji je rastvorljiv u vodi i koji se može pretvoriti u dim i uzrokovati smrt za nekoliko minuta, bakteriju koja može izazvati halucinacije, svrab i čudan ukus, a jedan amebni mikrob može dopuzati do mirisnog živca kako bi upao u mozak gde ubija njegovo tkivo.

„Članak sadrži arsenal neurološkog oružja, a to povlači mnogo etičkih i pravnih pitanja,“ kaže bioetičar Džonatan Marks sa Državnog univerziteta Pensilvanija. „Svaka vrsta droge koju odredite za nacionalne bezbednosne svrhe povlači duboka pitanja.“

Neki se naučnici već zalažu za otpor kod primene njihovih istraživanja pri onome što smatraju nezakonitim ili nemoralnim vojnim svrhama. „Nije dovoljno samo proučavati pitanje etike,“ kaže Curtis Bell sa Zdravstvenog i naučnog univerziteta u Portlandu. „Potencijal za zloupotrebu tog znanja je toliko jak da odgovornost neuronauke ide dalje od pukog proučavanja.“

Bell je u opticaj pustio peticiju za neuronaučnike u kojoj apeluje da potpisnici ne učestvuju pri razvoju tehnologije koja će svesno biti korišćena u nemoralne ili nezakonite svrhe. „Neuronaučnici ne bi trebali pružati oruđe za mučenje,“ kaže. Do sada je 200 neuronaučnika iz 18 zemalja potpisalo ovu peticiju.

Idealna nauka ne bi našla svoje mesto u bici, priznaje Giordano, ali takav pogled ignoriše stvarnost. „U jednu ruku, ono što biste voleli reći jeste da se nauka i tehnologija nikada ne bi trebale koristiti pri stvaranju loših stvari,“ kaže Giordano, koji takođe deluje na Univerzitetu Nju Meksiko i Univerzitetu Oksford u Engleskoj. „Da, i Deda Mraz bi trebao doći na Božić, a Uskršnji Zeka bi trebao doći na Uskrs, a svi bismo trebali živeti srećno do kraja života. Istorija nas uči drugačije, pa moramo biti realni u tom pitanju.“

Američka vojska ulaže sredstva u istraživanja povezana s mozgom iako je teško dobiti solidnu procenu broja istraživanja, kaže Moreno. Agencija projekata naprednih istraživanja odbrane (DARPA) navodi nekoliko projekata vezanih uz neuronauku na svojoj internet stranici uključujući „Ubrzano učenje„, „Neurotehnologije za obaveštajne analitičare“ i „Sistem upozorenja pretnji kognitivne tehnologije„.

„Činjenica je da živimo u svetu u kojem se nalaze ljudi koji nama ili našim prijateljima žele činiti loše stvari,“ kaže Moreno. „S vremenom će se neke od ovih stvari naći u opticaju.“

sciencenews.org

Share this post: