Da li je ovo pravi dokaz da budućnost postoji?

Teško da neke tvrdnje mogu postati neverovatnije od ovog: događaji koji se još nisu dogodili mogu uticati na naše ponašanje! Parapsiholozi već godinama iznose neobične tvrdnje o prekogniciji – znanju o nepredvidivim(?) budućim događajima. Ali ovaj granični fenomen je zadobio pažnju glavne naučne struje dokumentom koji dokazuje njegovo postojanje zbog čega je postao prihvatljiv za objavljivanje od strane vodećih časopisa socijalne psihologije.

Štaviše, skeptični psiholozi, koji su pre objavljivanja pažljivo pregledali dokument, kažu da ne mogu pronaći neke značajne mane. „Moje lično stajalište jeste da je ovo smešno i da ne može biti istinito“, kaže Joakim Kruger sa Univerziteta Braun u Providensu na Rod Ajlendu, a koji je o tome pisao na svom blogu na Internet stranici Psichology Today. „Prva linija napada se odnosi na metodologiju i eksperimentalni dizajn. Ali, iskreno, nisam pronašao ništa. Čini se da je sve u redu.“

Rad, koji se pojavio u Časopisu za ličnost i socijalnu psihologiju, je vrhunac osmogodišnjeg rada Darila Bema sa Univerziteta Kornel u Itaki, Njujork. „Namerno sam čekao dok se nije pojavila kritična masa koja nije bila statistička slučajnost“, kaže.

On to opisuje kao eksperiment koji je uključivao više od 1000 studenata dobrovoljaca. U većini testova, Bem bi uzeo dobro proučavani psihološki fenomen i jednostavno obrnuo postupak tako da bi se događaj interpretirao kao uzrok koji se dogodio nakon ispitivanja ponašanja, a ne pre njega.

U jednom je eksperimentu studentima pokazan spisak reči i nakon toga su zamoljeni da ih se pokušaju prisetiti nakon čega im je rečeno da otkucaju reči koje su nasumično izabrane sa istog spiska. Pomalo jezivo, studenti su ostvarivali bolje rezultate prisećajući se reči koje bi kasnije otkucali.

U drugom istraživanju, Bem je prilagodio istraživanje o „priming“ – učinku subliminalno predstavljenih reči kao reakciju osobe na neku sliku. Na primer, ako bi neko na brzinu pokazao reč „ružno“, bilo im je potrebno više vremena da odluče da li je slika mačića ugodna nego kada bi im bila pokazana reč „prekrasno“. Provodeći eksperiment unazad, Bem je otkrio da priming ‘učinak’ deluje unazad u vremenu jednako kao i unapred.

Proučavajući obrnuto u vremenu verzije priznatog psihološkog fenomena je bio „udar genijalnosti“, kaže skeptični Kruger. Prethodno istraživanje parapsihologije je koristilo posebna podešavanja kao što su Ganzfeld eksperimenti u kojima bi volonteri slušali beli šum i prikazano bi im bilo jedinstveno vidno polje kako stvorili stanje koje navodno dovodi do efekata koji uključuju vidovitost i telepatiju. Suprotno tom , Bem je sve postavio kako bi pružio testove koje psiholozi glavnih struja mogu proceniti čitanjem.

Efekti koje je zabeležio su bili mali, ali statistički značajni. U jednom drugom eksperimentu, na primer, dobrovoljcima je rečeno da će se na ekranu pojaviti erotska slika u jednoj od dve pozicije i zamoljeni su neka pogode o kojoj će poziciji biti reč. Pozicija slike je birana nasumično, ali dobrovoljci su tačno pogodili u 53,1% slučajeva.

Možda ovo ne zvuči impresivno – čisto nasumično pogađanje bi, na kraju krajeva, bilo tačno u 50% slučajeva. Ali stabilan fenomen, kao što je mogućnost niskog doziranja aspirina kako bi se sprečio srčani udar, je zasnovan na sličnom malenom učinku, naglašava Melisa Barkli sa Univerziteta države Oklahome u Stilvoteru, a koja je takođe pisala blog o Bemovom radu na Psichology Today.

Za sada se rad zadržava dalje od javnosti. „Ovaj dokument je prošao kroz nekoliko pregleda od strane naših najpoverljivijih recenzenata“, kaže Čarls Džud sa Univerziteta Kolorado iz Bouldera, a koji predvodi odeljenje redakcije Časopisa za ličnost i socijalnu psihologiju koji je proučio dokument.

Zaista, iako je Bem samoprozvani „disident“ s dugoročnim interesom za paranormalne fenomene, on je takođe i cenjeni psiholog s reputacijom pažljivog sprovođenja eksperimenata. Najpoznatiji je po teoriji lične percepcije koja tvrdi da ljudi zaključuju svoje stavove iz vlastitog ponašanja na jednak način na koji procenjuju stavove ostalih.

Bem kaže da je njegove dokumente proučilo četiri stručnjaka koji su predložili neke dopune, ali ipak preporučuje objavljivanje. No ipak, časopis će objaviti skeptičan urednički komentar uz rad, kaže Džud. „Nadamo se da će podstaći ljude da pokušaju ponoviti ove efekte.“

Jedan neuspeli pokušaj ponavljanja je već objavljen na Internetu. U ovom istraživanju, Džef Galak sa Univerziteta Karnegi Melon u Pitsburgu u Pensilvaniji i Leif Nelson sa Kalifornijskog univerziteta Berkli, pokrenuli su mrežni ekran nazvan Laboratorija ponašanja potrošača u nastojanju da ponove Bemovo otkriće u prisećanju reči.

Bem tvrdi da je mrežno testiranje neuverljivo jer nije moguće znati da li je dobrovoljac zadatku posvetio dovoljnu pažnju. Galak priznaje da je to ograničenje u odnosu na početno istraživanje, ali kaže kako sada planira praćenje koje uključuje studente dobrovoljce koji će preciznije ponoviti dizajn Bemovih eksperimenata prisećanja reči.

Čini se da će to biti samo prva razmena u živoj raspravi. Bem kaže da ga je više desetina naučnika već kontaktiralo tražeći detalje o radu.

Vreme će dati sud.

Izvor: preventdisease.com