DA LI STE IKAD DOŽIVELI PARALIZU SPAVANJA?

Paraliza spavanja

Paraliza spavanja, trenutna nemogućnost osobe da pomera udove, trup i glavu iako je sasvim svesna, može se pojaviti kad neko utone u san ili, mnogo ređe, kad se probudi.

Tokom paradoksalnog spavanja (REM faza, rapid eye movement) mišići tela su paralizovani, verovatno kako bi sprečili sanjara da bi i fizički proživeo san. Istraživači nisu sigurni zašto se ovakva normalna paraliza javlja i u svesnom stanju kod žrtava paralize spavanja, ali psihofiziološke studije potvrdile su da će se napadi verovatno dogoditi kad osoba uđe u REM fazu uskoro nakon što je legla, preskačući stadijume non-REM spavanja koji se obično odvijaju pre nje.

Ostali faktori koji utiču na paralizu spavanja su utonjavanje u san ležeći na leđima, osećaj stresa ili odstupanje od uobičajenog ritma spavanja, kao recimo zbog noćnog rada, džet lega, kofeina ili alkohola.

Iako je paraliza spavanja simptom narkolepsije, često se javlja i kod zdravih ljudi. Ankete iz raznih zemalja pokazuju širok raspon procena: između 20 i 60% normalne odrasle populacije doživelo je paralizu spavanja bar jednom u životu. Oko 5% populacije osetilo je jedan ili više uznemiravajućih simptoma povezanih s poremećajem.

Najčešći efekti uključuju vizuelne halucinacije, kao što su senke i svetlosti ili ljudski ili životinjski oblici u sobi, te slušne halucinacije, kada osoba čuje glasove ili korake. Osobe takođe često osećaju pritisak na grudima i imaju poteškoća sa disanjem.

Razlog zbog kojeg paraliza spavanja može objasniti priče o duhovima i vanzemaljcima taj je snažan osećaj prisutnosti, obično bezopasan, koji žrtve obično iskuse tokom napada. Takođe spominju neobične kinestetičke osećaje, kao što je osećaj da ih neko vuče iz kreveta, vibriranje, letenje ili padanje. Ovakve epizode ​​ponekad mogu dovesti do osećaja da ste izvan svog tela. Paraliza spavanja može biti zastrašujuća, ali nikad nije opasna i srećom, epizode ​​obično potraju svega nekoliko sekundi.

Zašto me ponekad usred noći probude eksplozije u glavi?
(Pita Jade Peifer, Cypress, Florida)

Randolph V. Evans, profesor neurologije na Baylor koledžu medicine odgovara: „Više je razloga zašto osećate da vam ovakve eksplozije probijaju glavu. Možda ste zaljubljeni, kako sugerišu reči pesme grupe Atreyu – When Two Are One „:

Bang!
Eksplozije u mojoj glavi
Koje nikako da stanu.
Voz je udario u zid
Izgrađen oko mog srca.

Druga (i verovatnija) opcija jeste da imate neuobičajen poremećaj spavanja kojeg je 1988. britanski neurolog Džon Pirs nazvao „sindrom eksplodirajuće glave“. Tokom napada, osoba oseća jaku eksploziju koja dolazi iz unutrašnjosti njegove ili njene glave, često opisanu kao eksploziju, riku ili talase koji udaraju o stene.

Eksplozije variraju u učestalosti i najčešće se javljaju kod zdravih ljudi starijih od 50 godina. U 10% slučajeva ljudi opažaju bljesak svetlosti i oko 5% pacijenata primećuju osećaj da su prestali da dišu i da se svesno moraju potruditi da ponovo prodišu. Pacijenti nakon napada mogu biti prestrašeni ili deprimirani.

Iako je uzrok sindroma nepoznat, neki lekari nagađaju da do njega dolazi kad se retikularna formacija moždanog stabla, inače važan regulator spavanja i budnosti, ne isključi u pravom trenutku. Ovo područje, koje se priključuje kičmenoj moždini, može privremeno loše funkcionisati i uzrokovati halucinacije – ali niko ne zna zašto se simptomi manifestuju kao rika ili eksplozije. Iako glasna, buka obično nije bolna ili opasna i obično nije indikator nekih neuroloških poremećaja.

Stres ili umor mogu podstaći epizode, koje obično prestanu u svoje vreme i ostavljaju uverenje da je fenomen, iako čudan, benigan.

 

Znanost

Share this post: