Dokumentima potkrepljena priča o tome da su SAD isplanirale „Arapsko proleće“

Los Anđeles tajms izveštava: „U Egiptu su izvršeni napadi na prostorije stranih organizacija. Među napadnutima su i tri američke grupe. Aktivisti tvrde da vojska stranu intervenciju koristi kao izgovor da bi podgrejala nacionalizam i preusmerila kritike za zloupotrebu vlasti.“

Međutim, tu nije reč o „izgovoru,“ kako tvrde „aktivisti“ koje finansiraju SAD, i Los Anđeles tajms svojim čitaocima ne predočava nikakve činjenice koje bi potvrdile ili negirale „navode aktivista“. Razumevanje uloge SAD u finansiranju pobune u Egiptu ne samo da je od suštinskog značaja za ocenu da li su napadi na NVO opravdani, nego je i apsolutno neophodna da bi se zaštitili kako egipatski nacionalni suverenitet, tako i međunarodna stabilnost.

Dokumentima potkrepljena priča o tome da su SAD isplanirale „Arapsko proleće“ u Egiptu

U januaru 2011. godine rečeno nam je da je došlo do „spontanih“,“ izvornih“ ustanaka u Severnoj Africi i na Bliskom istoku, uključiv i Mubarakov Egipat, koji su dočekani kao „Arapsko proleće“. Bilo je potrebno da prođe gotovo četiri meseca da korporativni mediji priznaju da iza nemira stoje SAD i da su oni sve samo ne „spontani“ ili „izvorni“. U aprilu 2011. godine u Njujork tajmsu je izašao članak pod naslovom „Grupe u SAD koje su pomogle arapske ustanke“, u kome se stoji:

„Veliki broj grupa i pojedinaca neposredno uključenih u pobunu i reforme koje su zahvatile ceo region, uključiv i pokret mladih u Egiptu ’6. april,’ Centar za ljudska prava u Bahreinu i nezavisne aktiviste, poput Ensara Kadhija, vođe mladih u Jemenu, obučavale su i finansirale grupe kao što su Međunarodni republikanski institut, Nacionalni demokratski institut i Fridom haus, neprofitna humanitarna organizacija sa sedištem u Vašingtonu.“

U vezi sa Nacionalnom zadužbinom za demokratiju (NED) u članku dalje stoji: Republikanski i demokratski instituti su labavo povezani sa Republikanskom i Demokratskom strankom. Stvorio ih je Kongres i finansiraju se putem Nacionalne zadužbine za demokratiju, koja je osnovana 1983. godine kako bi usmeravala grantove za promovisanje demokratije u zemljama u razvoju. Nacionalna zadužbina godišnje dobija oko 100 miliona dolara od Kongresa. Fridom haus takođe dobija veoma veliku sumu novca od američke vlade, i to uglavnom od Stejt departmenta.

Dakle, ne može se okarakterisati kao puka spekulacija to da su nemiri deo velike geopolitičke operacije smišljene na Zapadu i sprovedene uz pomoć njegovih marioneta putem posredničkih organizaciija kao što su NED, NDI, IRI i Fridom haus i NVO koje one širom sveta osnivaju. Pripreme za „Arapsko proleće“ nisu započete onda kada su izbili nemiri, nego godinama pre nego što je „pesnica“ po dignuta, i to u okviru seminara u Di Siju i Njujorku, ustanova za obuku u Srbiji koje su finansirale SAD, te kampova formiranih izvan arapskog sveta.

Godine 2008, egipatski aktivisti iz sada ozloglašenog pokreta „6. april“ bili su u Njujorku i prisustvoavali su inauguracionom samitu Alijanse pokreta mladih (AYM), poznatom i kao Movements.org. Tamo su obučeni, upoznati sa mogućnostima umrežavanja i podrške različitih korporativnih sponzora kao što su AYM, vlada SAD i posebno Stejt department. Izveštaj sa samita AYM 2008. godine navodi da je samitu prisustvovao podsekretar za javnu diplomatiju i odnose sa javnošću Džejms Glasman, kao i Džared Koen šef osoblja za planiranje politike u Kancelariji državnog sekretara. Ovom samitu prisustvovalo je i šest drugih članova Stejt departmenta i savetnika, kao i zavidna lista predstavnika korporacija, medija i institucija.

Nedugo posle „6. april“ je stigao u Srbiju, gde ga je obučavao CANVAS, ranije NVO „Otpor“, koji finansira SAD i koji je učestvovao u zbacivanju režima sa vlasti u Srbiji 2000. godine. „Otpor je“, kako navodi Njujork tajms „dobro podmazan pokret, koji su Sjedinjene Države podržale sa nekoliko miliona dolara.“ Nakon uspeha, promenio je ime u CANVAS i počeo da obučava aktiviste koji učestvuju u operacijama promene drugih režima uz podršku SAD.

Nakon obuke u Srbiji, pokret „6. april“ se 2010. godine vratio u Egipat, zajedno sa nekadašnjim šefom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Ujedinjenih nacija Mohamedom el Baradejom. Članovi pokreta „6. april“ su čak bili uhapšeni dok su čekali da El Baradej stigne na kairski aerodrom sredinom februara. El Baradej je već u to vreme, 2010. godine, najavio svoju kandidaturu na predsedničkim izborima 2011. Zajedno sa organizacijom „6. april,“ Vaelom Gonimom iz Gugla i koalicijom drugih opozicionih stranaka, El Baradej je sastavio svoj Nacionalni front za promenu i započeo pripreme za predstojeće „Arapsko proleće“.

Jasno je, dakle, da su protesti planirani dugo unapred, a aktivisti iz Tunisa i Egipta obučavani u inostranstvu da bi se potom vratili u svoje države, gde su posejali seme nemira u okviru akcije koja je koordinirano sprovedena u celom regionu.

To je potvrdio i izveštaj Frans presa iz aprila 2011. godine, u kojem se navode reči Majkla Posnera iz Stejt deparmenta: „SAD su u poslednje dve godine iz budžeta dale 50 miliona dolara za razvoj novih tehnologija za pomoć aktivistima da se zaštite od hapšenja i progona od strane autoritarnih režima.“ U izveštaju se dalje objašnjava da su SAD „organizovale obuku za 5.000 aktivista u različitim delovima sveta. Na sesijama održanim na Bliskom istoku pre oko šest nedelja okupili su se aktivisti iz Tunisa, Egipta, Sirije i Libana koji su se potom vratili u svoje zemlje sa ciljem da tamo obuče svoje saborce.“ Posner dalje kaže: „Oni su se tamo vratili i došlo je do efekta lavine.“ A taj efekat lavine je, naravno, „Arapsko proleće“.

NED i Fridom haus vode ratnohuškački neokonzervativci

Nacionalna zadužbina za demokratiju, nasuprot velikim rečima o svojoj misiji koje je objavila na veb- sajtu, nije ništa više do instrument za sprovođenje američke spoljne politike. Jednako kao što se vojska upotrebljava pod izgovorom izmišljotina o oružju za masovno uništenje i „terorizma“, NED se koristi pod izgovorom uvođenja „demokratije“ narodu koji je pod „represijom“. Međutim, pažljivo posmatranje borda direktora NED-a, kao i borda njegove podružnice Fridom hausa, definitivno otklanja sve sumnje koje bi mogle postojati u pogledu prave prirode ovih organizacija i ciljeva koje one podržavaju.

Među direktorima NED-a najpre nailazimo na Džona Bona, koji je trgovao petrohemijom, trinaest godina bio međunarodni bankar u Wells Fargo i koji je trenutno direktor globalne savetodavne i konsultantske firme GlobalNet Partners, koja pomaže stranom biznisu da lakše prodre na kinesko tržište. Sigurno je da Bonova sposobnost da manipuliše kineskim političkim krajolikom putem različitih aktivnosti NED-a, kako u samoj Kini, tako i na njenoj periferiji, predstavlja alarmantan konflikt interesa. Izgleda, međutim, da je „konflikt interesa“ tema koja se često vezuje i za NED i za Fridom haus.

Sledeće ime na koje nailazimo je Rita di Martino, koja je predstavljala AT&T u Savetu za međunarodne odnose (CFR), a istovremeno i lično bila član CFR-a. Među imenima sa liste 500 najbogatijih je i Kenet Daberštajn, član odbora Boinga, kompanije-ratnog profitera, kao i naftnog giganta ConcoPhillips i Mack-Cali Realty Corporation. Daberštajn je bio i direktor Fannie Mae do 2007. godine. On je takođe član CFR-a, kao što su to i Boing i Conoco Phillips, dve kompanije na čijem je čelu.

Zatim nailazimo na nekoliko dobro poznatih ratnih huškača, među koje spadaju Frensis Fukujama, Zalmaj Halizad, Vil Maršal i Vin Veber – potpisnici proratnog, prokorporativnog Projekta za novi američki vek. Na stranicama tog dokumenta, koji je sastavio ovaj trust mozgova, nalazi se poziv predsednicima SAD da vode rat protiv suverenih država, povećaju trupe u zemljama koje su već pod okupacijom vojske SAD, kao i nešto što bi se moglo okarakterisati kao poziv na američku globalnu hegemoniju. Radi se o hitlerovski intoniranom dokumentu od 90 stranica koji nosi naslov „Obnova američke odbrane“. Kao što ćemo videti, ovaj ratnohuškački trust mozgova služi kao centar kome gravitiraju i njemu bliski lažni zaštitnici ljudskih prava iz Fridom hausa.

U „Izjavi o principima“, koju su potpisali Frensis Fukujama, Zalmaj Halizad i Vin Veber, navodi se: „Moramo da prihvatimo odgovornost za jedinstvenu ulogu Amerike u očuvanju i proširenju međunarodnog poretka koji podržava našu bezbednost, prosperitet i principe.“ Naravno da pod „međunarodnim poretkom“ oni podrazumevaju intervencije izvan suverenih granica Sjedinjenih Država, i on služi kao puki eufemizam za globalni imperializam. Svoje ime na ovom dokumentu upisali su i neokonzervativci Pola Dobrianski, Den Kvejl i Donald Ramsfeld, kao i Pol Volfovic, Dik Čejni, Eliot Koen i Eliot Abrams.

PNAC-ov „Izveštaj o posleratnom Iraku“, koji se odnosi na svesrdnu podršku posleratnoj izgradnji države potpisali su predsedavajući NED-a Vil Maršal i Fri dom hausa Frenk Karluči i Džejms Vusli, kao i Martin Ajndik (član odbora Lowy instituta i koautor tajnog izveštaja „Kojim putem do Persije?“). Treba istaći da Inicijativa za spoljnu politiku, i po motivima i po posledicama, predstavlja najnoviju inkarnaciju PNAC-a, jednako kao i nedavno upućeni otvoreni poziv Predstavničkom domu da zanemari volju američkog naroda i da nastavi rat u Libiji. U pismu se takođe navodi da je rezolucija UN kojom je odobrena intervencija u Libiji napravila taoca od Amerike i da treba da bude prekršena kako bi se moglo više „pomoći opoziciji u Libiji“. Nenaslovljeno pismo PNAC-a, adresirano na tadašnjeg predsednika SAD Džordža Buša o opštem pozivu za globalno ratovanje potpisali su Elen Bork, Ken Adleman i Džejms Vusli iz Fridom hausa, kao i iskvareni neokonzervativci Ričard Perl, Vilijam Kristol, Kobert Kegan i demagog Danijel Pajps.

Može se slobodno reći da ni NED ni Fridom haus u svojim redovima nemaju ličnost pogodnu za njihov navodni cilj podrške slobodi širom sveta. A da navedeni principi demokratije, slobode i ljudskih prava, koje tobože zastupaju, služe samo za to da u svoje redove kooptiraju dobronamerne ljude širom sveta da sprovode njihovu agendu koja služi isključivo njihovim interesima.

S obzirom na ulogu NED-a i Fridom hausa u izazivanju unapred smišljene destabilizacije pod firmom navodno spontanog i autentičnog „Arapskog proleća“ i realni profil onih koji čine ove bordove direktora, članak iz Los Anđeles tajmsa o nedavnim napadima možemo shvatiti kao pranje prljavog veša, ako ne i kao direktne laži. Slično tome, osude koje je izneo Stejt department u vezi sa nedavnim napadima u Egiptu dobijaju jedan novi, farsičan i prizvuk u svetlu dokazane prevare koju sprovodi SAD putem Stejt departmenta i organizacija koje su na njegovom platnom spisku.

Trenutni napadi na nevladine organizacije u Egiptu

„Egipatske snage bezbednosti u utorak su napale kancelarije 17 nevladinih organizacija, uključiv i tri agencije sa sedištem u SAD, kao deo slamanja strane pomoći koja je i ugrozila grupe za ljudska prava i pokrete za demokratiju. Čini se da je taj potez deo strategije zastrašivanja međunarodnih organizacija. Vladajući vojni savet je u više navrata optuživao „stranu ruku“ da koristi političko i ekonomsko previranje u Egiptu. Aktivisti, međutim, tvrde da armija samo koristi izgovor o stranoj intervenciji kako bi podgrejala nacionalizam i preusmerila kritike za zloupotrebu vlasti. Los Anđeles tajms dalje navodi odgovor Stejt departmenta: „Ova akcija je neusaglašena sa bilateralnom saradnjim koju imamo već dugi niz godina, navela je glasnogovornica Stejt departmenta Viktorija Nalnad na konferenciji za štampu sazvanoj povodom napada. Apelujemo na egipatsku vlast da odmah stavi tačku na uznemiravanje NVO osoblja, vrati svu imovinu i odmah reši ovaj problem.“

Egipatski vojnici i policajci su širom zemlje upadali u prostorije, ispitivali zaposlene i plenili njihove kompjutere. Na udaru su se, između ostalih, našle i američke organizacije Nacionalni demokratski insitut, Međunarodni republikanski institut i Fridom haus, koje finansira Kongres kako bi nadgledali izbore i promovisali demokratiju u inostranstvu.

Američka marioneta Mohamed el Baradej zaigrao je na kartu američkog Stejt departmenta, tvrdeći da su „organizacije za zaštitu ljudskih prava čuvari novonastale slobode. Pokušaji da se one uguše predstavljaju veliki problem i zasigurno će imati negativne posledice.“ Direktor Fridom hausa Dejvid Kremer, službenik Stejt departmenta u Bušovoj Administraciji, rekao je da je napad egipatske vojske „intenzivna kampanja egipatske vlasti da se civilno društvo rasformira putem politički motivisane kampanje koja ima za cilj sprečavanje ‘nelegalnog stranog finansiranje’ operacija civilnog društva u Egiptu.“ U međuvremenu predsednik NDI Kenet Volak je izjavio da „napad na organizacije čija je jedina svrha podrška demokratskom procesu u istorijskoj tranzciji Egipta šalje uznemirujući signal“.

Vidimo, dakle, da američke i egipatske oganizacije za koje je dokazano da imaju sasvim drugačije ciljeve od proklamovanih dejstvuju u apsolutnoj koordinaciji, ne samo jedna sa drugom već i u tandemu sa Stejt departmentom i sa namerno neobaveštenim korporativnim medijima. Ove NVO predstavljaju ekvivalent imperijalnoj mreži Velike Britanije, koja se prostirala preko celog sveta, kršila nacionalni suverenitet nacija od Irske do Indije, od Mjanmara do američkih kolonija i sprovodila volju krune, a ne naroda kojim je vladala.

Zaključak

Primetimo i raskrinkajmo perverziju ideala „predstavničke vladavine“ jeftino svedenu na „demokratiju“ ili „vladavinu rulje“ i opscenu zloupotrebu pojmova kao što su „sloboda govora“ i „ljudska prava“ od strane organizacija kao što su NED i Fridom haus, koje same kreiraju konflikte koji vode u genocid, terorizam koji sponzorišu države, kodifikaciju mučenja i pritvaranja na neodređen rok, kao i sve ono što se izmigoljilo iz volstritovske i londonske škole korporativnog fašizma i njihovih poletnih sluga u neokonzervativnom establišmentu Amerike, a odnedavno čak i u Obaminom navodno liberalnom predsedničkom mandatu.

Egipat je odgovorio izazovu da se direktno konfrontira izdajicama i pobuni unutar vlastitih granica finansiranim izvana, kao što je to nedavno učinila i Belorusija. Ali, Egipat nije ni izdaleka jedina nacija koja prolazi kroz razarajuću podelu i uništenje koje NED i njegove ekspoziture, finansirane od Stejt departmenta, rasejavaju širom sveta.

Novi predsednik Tunisa je decenijama doslovno služio američkoj agendi putem svoje „NVO“, sa sedištem u Parizu, koju je finansirao NED. Destabilizacija kojoj je doprinela njegova NVO utrla mu je put za dolazak na vlast. Postoje dokazi da se čitav niz država nalazi na udaru po sličnom modelu.

Mjanmar: Kompletan aparat „ikone demokratije“ Aung San Su Či finansiraju SAD i Britanija.

Tajland: Nečasne NVO, koje u potpunosti finansira Stejt department, odlučno utiru put Taksinu Šinavatri, sluzi Vol strita, da ukloni tradicionalne institucije i zameni ih „civilnim društvom“ koje bi otvorilo vrata za SAD.

Rusija: Ulice Moskve su nedeljama bile zagušene demonstrantima predvođenim dokazanim slugama Stejt departmenta, koje već godinama finansira NED i od kojih dolaze optužbe za „prevaru“ na nedavnim izborima u Rusiji.

Malezija: Demonstranti koje finansira NED pokušavaju da poseju seme razdora i nestabilnosti i da utru put za marionetu MMF-a Anvara Ibrahima da se vrati na vlast i narod Malezije vrati u angloameričko sužanjstvo.

Egipat i Belorusija su ponudile model ponašanja na koji bi se ostatak sveta mogao ugledati. Umesto da napadaju mase demonstranata izmanipulisanih i iskorišćenih od strane ovih opakih organizacija, što je ranije činila egipatska vojska, oni sada napadaju sam izvor manipulacije – organizacije i izdajnike finansirane iz inostranstva. Razotkrivanje i direktno napadanje Vol strita i londonske mreže agenata, ne samo da dovodi u pitanje uspeh globalne destabilizacije koja je njihov cilj, nego i ogoljava njihovu megalomaniju i zločinački karakter.

I, konačno, dok Egipćani i, pravo govoreći, ceo svet moraju pomno da istraže tvrdnje nevladinih organizacija da promovišu „demokratiju“, „slobodu“ i „ljudska prava“, oni isto tako moraju veoma pažljivo istražiti i one koji ih napadaju. Jer, ako snage liberalnog aktivizma mogu da budu u potpunosti stavljene pod kontrolu, isto to se može desiti i nacionalističkim snagama. Moramo, dakle, identifikovati interese korporativnih finansijera koji stoje iza ove skrivene agende, i moramo ne samo da ih bojkotujemo i uklonimo nego, u međuvremenu, i da pratimo njihove interakcije ne samo sa ovim NVO za koje je potvrđeno da su prevara, već i sa onima koji ih napadaju. Stalni oprez je cena koju moramo biti spremni da platimo ukoliko je sloboda nešto čemu istinski težimo.

Toni Kartaluči, NSPM