Eksperti veruju kako je jedno od sto dece psihopata!?

Naučnici pretpostavljaju da je jedno od 100 dece – u Velikoj Britaniji – psihopata! Oni pokazuju iste karakteristike kao protagonista u noveli „We Need To Talk About Kevin“ jer: lažu, varaju, manipulišu i spremni su da počine dela neverovatne okrutnosti.

Apelovanje na njihov osećaj poštenja i savesti je gubitak vremena jer oni nemaju empatiju.

Na njih se jedino može uticati dva načina, „time out-a“, koji uključuju period kratke izolacije: jedan je stajanje u ćošku, a drugi je sedenje na „stolici rezervisanoj za zloće“.

Psiholozi su tek odnedavno prepoznali postojanje psihopatske dece koju opisuju kao „callous-unemotional“ CU ili „nezgodne i bezosećajne“, što je forma određene podgrupe.

„Za razliku od većine dece koje pokazuju anti-socijalno ponašanje, oni nisu primarno nastali zbog lošeg roditeljskog uticaja“, otkrila je prof. Essi Providing sa Londonskog Univerziteta.

Njena grupa naučnika je odradila dve studije u kojima se utvrdilo kako su psihopatske odlike među decom uglavnom genetičke prirode.

„U grupi u kojoj smo ispitivali decu s nezgodnim i bezosećajnim odlikama, postoji snažna genetička osetljivost“, rekla je prof. Providing.

To ne znači da su ova deca rođena u anti-socijalnom okruženju ili da će sami postati odrasle osobe sa anti-socijalnim odlikama. Neki od nas su podložniji srčanim bolestima, ova deca su više podložna uticajima iz okoline koji mogu stvoriti anti-socijalne ličnosti.“

Druga deca koja su pokazuju problematično ponašanje „dozirano odnosima“ možemo reći kako su za to odgovorni roditelji tačnije njihov negativan uticaj . Što su roditelji gori, to je veća mogućnost da će njihova deca postati anti-socijalna. Ali, to nije slučaj kod dece koja imaju psihopatske tendencije.

Prof. Providing, koja će održati govor o istim istraživanjima na Smotri Britanske Nauke, a koja će se održati sledeće nedelje, je rekla da četvrtina do polovina problematične dece spadaju u kategoriju CU (nezgodna i bezosećajna), što uključuje malo više od 1% dečje populacije.

Do sada smo verovali kako se psihopate s vremenom stvaraju, ali nam je jako teško pojmiti da se psihopate rađaju kao takvi.

Ona je rekla kako je primenila „Kevin test“ na svojoj 18-mesečnoj kćerki. Znajući da su emocije veoma zarazne i prenosive na većinu male dece, ona se pretvarala da jako plače.

„Osetila sam olakšanje kada je moja kćerka počela da plače. Ne mogu reći da bi deca, koja ne bi odmah počela plakati, isti tren dobila psihopatsku dijagnozu, a sa druge strane verujem kako je to veoma okrutan način da se ustanovi kako nečije dete emocionalno reaguje. Obično se dogodi da roditelji postanu bolno svesni psihopatskih tendencija njihove dece i to kroz duge periode. Obično se u to uključuje neverovatna okrutnost prema životinjama, okrutnost prema mlađim sestrama i braći, laganje bez osećaja srama i žala ili brige da će biti uhvaćeni.“

Pa ipak postoje neki dokazi, iako vrlo blagi, da psihopatska deca pozitivno odgovaraju na „blage roditelje.“ To može imati veze s činjenicom da takva deca dobijaju šta žele ako se dobro ponašaju, čak i ako takav način roditeljskog ponašanja stvara nelagodu.

„Trebali bi apelovati na njihove sebične motive,“ rekla je Viding.

Smotra Britanske Nauke (The British Science Festival) će započeti s radom sledeći utorak na Univerzitetu Aberdin.

Business Insider – The Telegraph, Vestinet

Share this post: