Istina o jednorogu

Njegov mitološki izgled je mnogim prirodnjacima iz minulih vremena izgledao sasvim moguć: belo ili zagasito žuto krzno, vitko mišićavo telo, kratka razigrana griva, hitrina i čilost u pokretima i, ono najvažnije, poduži uvrnuti rog koji izrasta iznad očiju…

Kada bi zaista na našoj planeti živeli jednorozi, oni bi na nas, verovatno, ostavljali veoma prijatan utisak. Elegantna životinja laganog hoda, vitkog tela, duge grive, ponosnog vrata, plemenitih krupnih očiju… Hitra i neukrotiva. U svakom slučaju, jednorog, verovatno, ne bi ni izdaleka izazivao onako čuđenje, kakvo je, u vreme osvajanja Australije, u 18. veku, izazivao kengur. Jer, ako se izuzme rog, jednorog je po svim ostalim telesnim karakteristikama, na ovim prostorima, uobičajena i već viđena životinja.

Zbog toga je prikladno postaviti pitanje: da li je jednorog postojao u prošlosti i otkud mitovi o njemu?

Na ovo je pitanje u opširnoj temi pokušao odgovoriti ugledni nemački mesečnik „Peter Moosleitners Magazin“, iz kojeg koristimo najzanimljivija saznanja.

Otkriće slovačkih radnika

O jednorogu se piše već više od 3000 godina. Autori su najčešće ljudi od naučnog i društvenog ugleda, kojima se mora verovati. U njihovim očima, jednorog je zaista postojao. I to ne samo u antičkom vremenu, već i mnogo kasnije. Čak i u dvadesetom veku!

Godine 1905, slovački radnici su, prokopavajući novo okno, u jednom rudniku, otkrili više neobičnih životinjskih kostura za koje se pretpostavilo da su ostaci legendarnih jednoroga. Povod za takvu tvrdnju skrivao se u činjenici da su neke od kostiju ličile na duge, lako zakrivljene rogove. Glasina je bila tako uverljiva da su neki radnici zagonetne kosti krišom odneli kući i pretvorili ih u prah, iskreno verujući u drevna predanja da prah od jednorogovog roga predstavlja lek čudesnih svojstava.

Kada je vest napokon stigla do univerzitetskog Instituta za istraživanje starina, u selu je preostalo još samo nekoliko neoštećenih krivih kostiju. Naučnici su ih podvrgli temeljnoj analizi i uskoro došli do nedvosmislenog zaključka: radilo se o kostima davno izumrlih mamuta!
Ali, u prošlosti je bilo i pojedinaca koji su se sreli sa živim jednorozima.

Šta je s tim izveštajima?

Šta su videli nemački hodočasnici?

Ktesias, čuveni lekar persijskog suverena Artaxerxesa Mnemona, izveštava oko 400. godine pre nove ere, o pojavi nekog grozomornog rogatog bića koje živi u Indiji, a najsvestraniji grčki filozof Aristotel (384-322. pr.n.e) je opisivao jednoroga kao životinju, koja ima nerascepljena kopita.

Godine 1483. kroz Svetu zemlju su putovala trojica nemačkih hodočasnika: otac Bernard Breidenbach iz Majnca sa svojim pratiocima, uglednim grofom Solmsom i fratrom Feliksom Faberom.

U svom zanimljivom izveštaju trojica hodočasnika se zaklinju kako su 20. septembra, dok su s jednog brežuljka blizu Sinajske gore, posmatrali sasušeni pustinjski krajolik, u daljini ugledali neobičnu životinju. U početku su mislili da je reč o kamili, ali ih je njihov vodič, neki sinajski beduin, odmah ispravio, rekavši da se radi o jednorogu!

U svojim zabeleškama s puta po Africi, jedan drugi svetski putnik i hodočasnik, Italijan Ludovico Barthema, tvrdi da je u etiopskom gradu Zeila video čitavo krdo jednoroga, ali njihovom neobičnom izgledu nije posvetio niti jedan redak.

Barthema je, takode, tvrdio da je u svetom islamskom gradu Meki (Saudijska Arabija) u jednom parku video dva jednoroga, poklon etiopskog suverena sultanu od Meke.

Istina je tamo negde…

Share this post: