Kosovo je oteto jer je po rezervama uglja i ruda srpski Kuvajt

 

Procenjuje se da je vrednost nalazišta olova, cinka, srebra, nikla, mangana, molibdena i bora (sedam strategijskih ruda) na Kosmetu i do 1.000 milijardi američkih dolara.

„Avrupa minerals“, američka globalna korporacija za istraživanje rudnog bogatstva, nedavno je „sa zadovoljstvom objavila“ da počinje bušenje u Kosovskoj Kamenici, u blizini Gnjilana.

Početkom februara 2010. počeli su istraživanja i na četiri nalazišta srebra, olova i cinka oko Kosovske Mitrovice, pošto je to „evropski najproduktivniji region za olovo i cink“. Bakar istražuju u Režnju.

U julu ove godine „Volstrit džornal“ je objavio vest da je izaslanik svetskog finansijskog magnata Džordža Soroša prošle godine bio pet puta na Kosmetu. I to u društvu albanskog milijardera Sahita Muje, s kojim Soroš hoće da eksploatiše kosmetski lignit, procenjen na vrednost veću od 300 milijardi dolara.

Izvršni direktor korporacije „Albanski minerali“ Muja kao ni Soroš nemaju u vidu samo ugalj, već i olovo, hrom, cink, zlato, srebro, bakar, nikl i druga bogatstva, zaključio je „Volstrit džornal“.

Ministarstvo energetike Republike Srbije procenilo je 2009. da je vrednost imovine države Srbije u sektoru elektroprivrede, protivpravno otete na Kosmetu, oko 1,5 milijardi dolara. U Ministarstvu je Tanjugu tada rečeno da bi „vrednost tog bogatstva iznosila do 100 milijardi evra, kada se uzme u obzir perspektiva i iznos koji bi se dobio eksploatacijom i pretvaranjem tog energetskog bogatstva u električnu energiju“.

Ko je bolje obavešten o rudnom bogatstvu Kosmeta: domaće ministarstvo ili Soroš?

Korporativni stručnjaci za rude i minerale saopštili su krajem 2008. procenu da rezerve olova u „Trepči“ iznose 425.000 tona olova, 415.000 tona cinka i 800 tona srebra; da su rezerve nikla 185.000 tona i kobalta 6.500 tona; da su u rudniku „Grebnik“, južno od Gline, dokazane rezerve 1,700.000 tona boksita. Četiri tone boksita sadrže dve tone glinice, iz kojih se dobija tona aluminijuma. „Grebnik“ bi, dakle, mogao da proizvede 425.000 tona aluminijuma. Do sada utvrđene rezerve feronikla na Kosmetu su 15,000.000 tona, ali se procenjuje da su i mnogo veće.

Kada sam u aprilu 2007. na stranicama „Politike“ objavio tekst pod naslovom „Kosmetski ćup zlata“ pozvao sam se na tvrdnje nedavno preminulog dr Mihaila Stanišića o rudnim bogatstvima Kosmeta. Pominjao je i zlato, naftu i izvore vode, tvrdio da su ta bogatstva odvajkada skriveni uzrok nadmetanja za kosmetski prostor, da postoje i pisani tragovi o tom koristoljublju, zabeleženi u planovima preotimanja tamošnjeg blaga.

Zato je rado citirao zapis vizantijskog istoričara Hristovula iz prve polovine 15. veka: „Ipak, nije bilo samo to (potčinjavanje Srba), nego su ga (sultana) pokrenula (protiv Srbije) i izvanredna svojstva zemlje, koja su zapanjujuća i koja pružaju obilje svakojakih dobara. Zemlja ima veliko plodno tle, koje rađa sve moguće plodove i sve bogato daje… Ali najvažnije je ono u čemu ona daleko nadmašuje sve ostale zemlje – zlato i srebro izbija takoreći iz izvora, i svuda gde se ono kopa pruža zlatni i srebrni prah u velikim količinama i najboljeg kvaliteta, bolje je od onoga u Indiji. Time je srpska država od početka bila povlašćena“.

Prema rečima dr Stanišića, koji je imao pouzdana obaveštenja s raznih strana sveta, samo rezerve kosovskog lignita vrede oko 500 milijardi dolara. Tom podatku, zbog koga smo pre više od četiri godine obojica nailazili i na podsmehe, postepeno se približava vrednost koju je procenio „Volstrit džornal“.

Reviri olovno-cinkane rude su u „Starom trgu“, „Ajvaliji“, „Kišnici“, ruda nikla je pronađena na Golešu, u „Glavici“ i „Starom Čikatovu“. U području Đakovice i Orahovca su ležišta hroma. Bakar i mangan se rasprostiru širom Prokletija. Ležišta magnezita su na Golešu, Strezovcu, u Dečanima i Dubocu, tvrdio je dr Stanišić. Prema njegovim rečima, privilegovani krugovi moći procenjuju vrednost nalazišta olova, cinka, srebra, nikla, mangana, molibdena i bora (sedam strategijskih ruda) na Kosmetu i do 1.000 milijardi američkih dolara.

U ovom trenutku, rudarski basen „Trepče“ „izrešetan“ je istraživačkim tačkama moćnih korporacija.

„Lidijan internešnel“ (do 2006. „Rio tinto“) otvorio je 4. novembra 2010. u Prištini svoj poslovni klub koji radi punom parom. Kako i ne bi, još početkom 2008. su izvestili o tome da su u Orahovcu našli nalazište u kome je 1,87 grama zlata na tonu uzorka (u najboljem slučaju čak 7,97 grama po toni).

„Ovo je uzbudljivo, novo otkriće zlata u oblasti koja je prethodno bila poznata samo po svojim nikl-kobalt-bakar potencijalima“, izjavio je Tim Koulin, predsednik korporacije.

Krajem 2007. Nil Klark je u „Nju stejtsmenu“ konstatovao da za Džordža Soroša i njegov Fond „Otvoreno društvo“ nije važno poštovanje ljudskih prava i osnovnih građanskih sloboda – neko društvo je „otvoreno“ ukoliko on i njegovi saradnici mogu da zarade veliki novac. Klark je to ilustrovao Soroševim ulaganjem na Kosovu da bi „preuzeo kontrolu nad rudnikom ’Trepča’”, gde su „ogromne rezerve zlata, olova i drugih minerala“.

Flora Saunders je još 30. jula 1998. objavila tekst pod naslovom „Kosovo: Rat je oko rudnika“ i ukazala na činjenicu da stručne metalurške i slične publikacije obaveštavaju uske krugove iz sveta finansija i biznisa o tamošnjim velikim prirodnim bogatstvima. Zaključila je da će „Trepču“ kontrolisati onaj ko oružano pobedi na Kosovu, a NATO dominacija na terenu bi „stavila američke korporacije u najbolji položaj“.

Nil Klark je otimačinu rudnih blaga ilustrovao baš na primeru „Trepče“. Samo nekoliko meseci posle instaliranja NATO na Kosmetu, Međunarodna krizna grupa (MKG), koju finansira Soroš, objavila je dokument pod naslovom „Trepča: izlaz iz lavirinta“.

Glavni savet Misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu (Unmik) bio je da se „preuzme rudnik ’Trepča’ od Srba što je brže moguće i objasni kako bi to trebalo da se uradi“. Snage NATO-a, oko 3.000 vojnika, upale su u Topionicu olova u Zvečanu 14. avgusta 2000. oko pola pet ujutro, zatvorili je i hiljade zaposlenih oterali na ulice.

Čitaoce podsećamo da je Bernar Kušner, šef Unmika, ovako pravdao tu akciju otimanja „Trepče“: „Kao lekar i glavni administrator na Kosovu ne mogu da dozvolim da se opasnost po zdravlje dece i trudnica nastavi za samo jedan dan“.

Zato su vojnici NATO nosili i hirurške maske, da se navodno ne otruju „prekomerno zagađenim vazduhom“.

Pokazalo se kako su te maske skrivale dalekosežno postavljene ciljeve otimačine tuđih bogatstava.

Pre nego što je počela agresija NATO-a na SR Jugoslaviju, Novak Bijelić, direktor Kombinata „Trepča“, dao je ovu izjavu: „Rat na Kosovu je oko rudnika, ništa drugo. Ovo je Srbija, ovo je srpski Kuvajt, Kosovo je srce Srbije. Pored ovoga, Kosovo ima 17 milijardi tona rezervi uglja“.

Njegove reči izgleda da je malo ko hteo da čuje.

 

Share this post: