Legalizacija prostitucije – Da ili ne?

Ako se odlučimo na suzbijanje prostitucije (trgovine ženama) znači da odbijamo biti marionete međunarodne industrije prostitucije, viših političkih interesa i indoktrinirajućeg javnog mnjenja koji se ne bavi ljudskim pravima.

Prihvatamo li legalizaciju, mirimo se s tim da su mnoge žene i deca, primarno devojčice, one koje su ekonomski i etnički najmarginalizovanije, tretirane kao niža klasa čija je svrha da služe muškarcima u seksualnom smislu. Ako želimo menjati svet, nije li logično da se trebamo zauzeti za budućnost u kojoj su svim ženama i deci pružene jednake mogućnosti i u kojoj se poštuju njihova ljudska prava?

Ako neko misli da ove izjave ne stoje, znači da je slabo upućen u problem prostitucije. Legalizacija prostitucije, svodništva i bordela povećava prostituciju i potrebu za više žena u seksualnoj industriji. O tome svedoče činjenice i statistike na svakom uglu. U ovom tekstu će biti reči o legalizaciji prostitucije i o državama koje su je legalizovale s ciljem da spreče kriminal, trgovinu ljudima i nasilje nad ženama. Sad ćemo videti koliko su sve te zemlje u tome uspele.

‘Sama je to tražila’

Svet prostitucije je pun licemjerja i dvostrukih standarda. Žene se nazivaju prostitutkama, kurvama, droljama, devojčurama, pičkama, prljavim kurvama, terminima okrivljavanja i osude, dok se muškarci nazivaju – pokrovitelj, klijent, mušterija tako da u poređenju sa ženama zvuče plemenito. To kovanje reči nije bez razloga – time je društvu lakše žrtve pretvoriti u objekte uz pomoć kulture u kojoj jezik služi kao jezik diskriminacije. Tako je i sa životinjama, i sa rasnim predrasudama, itd.  Za većinu ljudi i javno mnjenje, prostitutke su bezimena lica, lica na dnu društvene lestvice, koja ne zaslužuju pomoć, jer, ‘same su krive za to gde se nalaze.’

Imao sam prilike da razgovaram sa ljudima koji tvrde da se prostitucija treba legalizovati jer postoje žene koje se ‘žele prostituisati’ i na taj način zarađivati novac, te da u protivnom neće imati svoje pravo na to. Što je najgore, postoje žene koje same sebe prozivaju vrlo samosvesno, te tvrde ovakve stvari. No, to je daleko od istine.

Počnimo od pitanja: zar neko zaista veruje da postoji žena koja dobrovoljno pristaje na svakodnevni seks i ‘jebanje’ s desetinama muškaraca, razne dobi, debelih, nezgrapnih, nasilnih, grubih i svakojakih ‘mušterija’? Neko zaista veruje da je neko odlučio da se bavi time kao svojim zanatom, nakon (najčešće) ne završene škole, i na taj način zarađivati novac?

Ljudi koji u to veruju zaista posmatraju ovaj problem površno, iz sledećih razloga:

Žene koje se nalaze u prostituciji su isključivo unutra zbog prinude – bilo to pod prisilom svodnika ili teške socijalne situacije. I jedno i drugo jeste prisila, iliti oblik nasilja. A profil žena, koje su se opredelile za prostituciju kao svoj zanat iz užitka su maštarije pojedinaca koji time opravdavaju svoju ulogu mušterije koja tada ‘ne čini ništa pogrešno’. No, takve žene, i da postoje, deo su postotka onih ljudi koji imaju drugačije seksualne apetite, poput nimfomana, ali i onih ekstremnijih koji su ljubitelji sado-mazo eksperimentisanja, seksa s životinjama, itd. Tako da, koliko god se trudili zagovarači prostitucije istu opravdati ovim argumentima, oni ne stoje. Procenat žena, ili muškaraca, koji iz fetiša naplaćuju svoj seks je zanemariv u odnosu na problem prostitucije generalno.

Većinski procenat žena u prostituciji, onih 99% jesu žene žrtve oblika nasilja.

Pri tome ne mislim na tzv . ‘latentnu prostituciju’ – postizanje ciljeva, koristeći ženstvenost i seksualnost, ali bez seksualnog kontakta. Korist koja je najčešće nematerijalne prirode. To ne računam jer takođe ne spada pod problem legalizacije. Oni koji zagovaraju prostituciju često postavljaju kontrapitanje: ko štiti muške prostitucije od trgovine i zlostavljanja? No sasvim je jasno da je procenat muškaraca u trgovini ljudskim robljem gotovo zanemariv (pri tome ne mislim na mušku decu) iz prostog razloga jer su žene traženije roblje i praktičnije za otmicu i sve ostale načine vrbovanja. Muškarci se u svetu prostitucije kreću većinom na području pratnje, striptiza, egzotičnih plesača i muških prostitutki. Ova potonja grupa, naravno, većinski trpi kršenje ljudskih prava ali njihov odnos naspram žena je malen, no i dalje se ubraja u žrtve prostitucije.

Posttraumatski stres kao neizostavni simptom

Prostitucija kao takva, bez izuzetka ostavlja teške psihičke posledice na osobu koja je primorana da se bavi njome. Istina jeste da unutrašnje posledice prostitucije nisu u dovoljnoj meri shvaćene ili analizirane u psihologiji. Čak u području traumatskog stresa nedostaje literatura koja se bavi iskustvom samih prostitutki. Na primer, postoji propust u razumevanju ili čak u uočavanju ‘traumatske odbojnost prema ponovljenom „postrojavanju“ radi izbora, sa klijentima koji odlučuju o svom izboru na način vrlo sličan mesarima koji biraju krave.’

Ovo stradanje je naročito teško uočljivo zbog nevidljivosti negativnih posledica prostitucije na žene u dominantnim medijima. Umesto toga, vodeće filmske industrije ispiru mozak ljudima stvarajući patetično lažne slike o svetu. Tako Džulija Roberts, koja glumi prostitutku u nakaradnom filmu ‘Zgodna žena‘ izgovara totalnu laž kada je njena mušterija, Ričard Gir, pita kako joj je ime, a ona odgovara ‘Kako god želiš da bude’. U prostituciji, ona je depersonalizovana, njeno ime i identitet nestaju. Ona isključuje svoje osećaje da bi se zaštitila.

Ona postaje „nešto u šta se on može isprazniti, služeći kao svojevrsni ljudski toalet“.

Bez obzira da li joj je zaprećeno oružjem ili „igra ulogu“ kako bi preživela, ne postoji razlika. Ona konstruiše sebe da bi potvrdila masturbacijom fantazije muškaraca, sebe koja smešeći se prihvata verbalno zlostavljanje, seksualno uznemiravanje, silovanje i torturu. Stradanje koje žene doživljavaju u prostituciji sasvim je nevidljivo, ono se ne opisuje kao seksualno uznemiravanje, niti kao silovanje, niti kao nasilje intimnog partnera već kao „seks“.

U istraživanju koje je obuhvatilo oko 500 prostitutki iz pet zemalja (koje su legalizovale prostituciju), ustanovljeno je da se u 67% slučajeva javljaju simptomi karakteristični za posttraumatski stresni poremećaj ratnih vojnih veterana. Taj procenat je sličan samo kod žena žrtava nasilja, žrtava silovanja i žrtava raznih oblika torture.

Tako da, ukoliko vama nekad padne na pamet ideja da neke žene to same traže, samo stavite sebe u tu poziciju i zapitajte se da li želite da se vi ‘fukat’ s desetak muškaraca na dan jer je to ˝lakši˝ način zarade? Naravno, uvek se postavlja pitanje: zašto se žena u teškim socijalnim uslovima opredjeljuje za prostituciju ako u tako groznim uslovima može ipak prati podove i tako zaraditi neki novac? Taj upit stoji, no ljudi zaboravljaju da su upravo zemlje koje stoje na ivici ekonomskog bankrota te koje obiluju ženama koje su prisiljene na prostituciju zbog socijalnih uslova, a ne one razvijenije zemlje.

U problematičnim zemljama, celo društvo i vaspitanje su podređeni tome da se stvar prostitucije normalizuje, dok uslovi u kojima žene žive (glad, bolest i zavisnost cele porodice o jednoj osobi) dovodi do toga da se generacijski devojke regrutuju u prostitutke kako bi prehranile svoje porodice. Na primer, u Indiji se deca od malih nogu privikavaju na prostituciju i to im čine njihove majke, koje su isto tako bile privikavane od strane svojih majki.

Zbog teške socijalne situacije i ekonomije koja je praktično ispod svakog standarda, društvo se svelo na to da vlada 90% nezaposlenosti, muškarci su odani alkoholu, celodnevnom konzumiranju marihuane, a uveče izlaze masovno van u potrazi za seksom. S druge strane žene očajavaju u napornim kućnim poslovima, uzdržavanju brojne porodice i time privikavaju devojčice na prostituciju. Njima je to jedini način zarade ‘jer to tako mora biti’. To su nasilni uslovi u kojima žene ulaze u prostituciju, kao produkt nasilja (siromaštva) države nad ljudima.

Prostitucija je oblik nasilja
Nasilje se ne manifestuje samo u klasično prepoznatljivom obliku fizičkog nasilja za koje svako ima predstavu kada čuje tu reč. Osim psihološki uslovljenog nasilja, nasilje obuhvata širi spektar i ono je svaki oblik represije ‘jednoga nad drugim’ radi vlastitih interesa ili sticanja moći. Siromaštvo je nasilje i teški socijalni uslovi su oblici nasilja koje država (oblik nasilja) vrši nad ljudima.

Bitan preduslov za prostituciju i trgovinu ženama su seksualni prohtevi muškaraca usmereni na žene, mlade devojke i decu. Kad muškarci seksualno iskorišćavanje žena i dece ne bi smatrali pravom koje se samo po sebi razume, prostitucija i trgovina u svrhu seksualne eksploatacije ne bi postojale. Od ovoga oblika nasilja, u zemljama gde je ono legalizovano, profitiraju isključivo trgovci ljudima i svodnici i to na ekonomskoj, socijalnoj, političkoj i pravnoj potčinjenosti i zavisnosti žena i devojaka.

U zemljama gde je ostvaren napredak u poboljšanju statusa žena i uslova u kojima žive – u društvima u kojima su im garantovana određena bazična politička prava, dostupnost zaposlenja i obrazovanja i gde je životni standard viši – žene i devojke imaju više alternativa i stoga su manje ranjive i ređe pribegavaju prostituciji kao načinu opstanka i egzistencije. Nije li stoga logično aktivirati se na tom pogledu i zauzeti se za reformisanje društva i insistiranje na smeni vlasti nego na legalizaciji prostitucije koja je ništa drugo već produbljivanje problema?

Oblici nasilja poput siromaštva, neadekvatnog i nedostupnog školovanja, beskućništva, zavisnosti o drogama, seksualnoj i rasnoj diskriminaciji jesu konstantne teme u biografijama žena koje su sada u drugom obliku nasilja – prostituciji. Pored toga, međunarodne studije pokazuju da je između 65 i 90% prostitutki bilo seksualno zlostavljano od strane muških rođaka ili poznanika dok su bile devojke.

Mnogo dece, većinom devojčica, koje su bile seksualno iskorišćavane u vrlo ranom dobu potom prodaju u prostituciju.

S obzirom da više niko ne može da kontroliše u potpunosti rad bordela (u zemljama koje su legalizovale prostituciju) niti trgovinu ljudima koja tamo cvate, devojkama i devojčicama se izrađuju lažni dokumenti sa lažnim datumima rođenja kako bi trgovci manipulisali dobnim granicama.

Prema poslednjim međunarodnim studijama, 14 godina starosti predstavlja prosečnu starost za ulazak devojaka u prostituciju.

Šta nudi legalizacija prostitucije (o čemu se ćuti)?

Legalizacija prostitucije, svodništva i bordela povećava prostituciju i potrebu za više žena u seksualnoj industriji. Iako se prostitucija u Holandiji toleriše decenijama, legalizovana je u oktobru 2000. Danas se seksualna industrija u Holandiji donosi milijardu dolara godišnje, što predstavlja 5% nacionalne ekonomije.

Štaviše, studije su dokazale da su godinu dana nakon legalizacije trgovci u Holandiji (isti oni krijumčari trgovci i svodnici koji su ‘do juče’ bili kriminalci) kontrolisali više od polovine žena u prostituciji te da vrlo malo Holanđanki radi u bordelima. Snabdeli su se s ženama iz trideset i dve različite zemlje među kojima je Ukrajina, Rumunija, Moldavija, BiH, ostale zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, te Kina, Japan, itd.

Dakle, nezaobilazno je da zemlje koje prostituciju legalizuju, uvoze gomile novog i stranog ‘mesa’ u svoju trgovinu s obzirom da im sada više zakoni ne stoje na putu i tvrdnje da legalizacija sprečava kriminal i trgovinu ljudima su potpune besmislice! Krijumčarenje žena i dece sada je legalan posao. Od toga nije pošteđena nijedna zemlja na svetu koja je legalizovala prostituciju.

Situacija u Nemačkoj je slična a broj žena dovedenih u tu zemlju je zapanjujući. Koliko su samo maloumni komentari ljudi na forumima koje sam čitao po pitanju legalizacije prostitucije:

Naravno da ju treba legalizovati. Zbog kontrole polnih bolesti i kriminala koji se veže uz prostituciju, a pogotovo trgovine ženama u roblje radi prostitucije. Legalizacijom bi svaka žena koja to radi dobila neka prava, kao i obaveze… dok bi se onda lakše ušlo u trag kriminalcima koji trguju ženama i prisiljavaju ih na prostituciju.’

‘Pa pod legalizacija prostitucije se misli, mogli bismo reći, da prostitucija postane „pravi“ legalan posao, gde će zaposleni biti prijavljeni, gde će dobijati staž, gde će imati zdravstveno osiguranje, gde bi zaposleni „radili“ o normalnim uslovima. To bi bila legalizacija prostitucije. Osim toga, kad bi se prostitucija legalizovala ne bi bilo potrebe za svodnicima, prekinuo bi se lanac trgovine ženama, a da ne kažem da bi i država imala korist od toga, s obzirom da bi na taj način mogla ubirati porez i ostale namete. Tako da legalizacija najstarijeg zanata čovečanstva može imati samo pozitivne posledice. Od toga bi imali koristi i korisnici takvih usluga i sami „zaposleni / e“.’

‘Mislim, ženina p*čka je deo njenog tela isto kao i mozak, ruke… Ako ja mogu legalno nekome iznajmiti svoje znanje, ili svoju veštinu u zamenu za novac, zašto ne bi žena iznajmila svoj vaginalni otvor u istu svrhu.

Ljudi zaista govore gluposti. Izvaliti da je legalizacija dobra jer tada će zaposleni biti prijavljeni, imaće staž, imaće zdravstveno osiguranje’ je jednako kao i reći da je dobro legalizovati dečje robovlasništvo u zemljama trećeg sveta, te onoj deci na plantažama kakaovca dodeliti barem zdravstveno i socijalno tako da mogu ‘raditi u normalnim uslovima’.

Od 400.000 žena koje su se bavile prostitucijom u Nemačkoj, 75% su bile su strankinje, a od njih je 80% došlo iz zemalja Srednje i Istočne Evrope. Procene zarada klubova i bordela je 4,5 milijardi dolara godišnje.

Legalizacija prostitucije izuzetno otežava terećenje trgovaca i svodnika. I potpuna je zabluda tvrdnja da se legalizacijom istima ‘stane na rep’. Ti kriminalci uspevaju da izbegnu krivično gonjenje pod izgovorom kako su žene pristale raditi kao prostitutke – pogodite zašto? – Jer je to sada legalno! Posledično tome, tužioci se žale kako su suočeni s teškom situacijom da moraju povlačiti linije između dobrovoljne i prisilne prostitucije – sve ovo su namerne zavrzlame koje su ciljano osmišljene kroz sistem legalizovanja prostitucije.

Najozbiljniji problem jeste policija koja od sada potpuno ignoriše rad industrije bordela koji je prepun otetih žena iz ostatka sveta. Nemoguće je teretiti svodnika i krijumčara da je oteo devojku, jer je ona prema zakonu, prostitutka koja se doselila u Nemačku, ili bilo koji drugu zemlju koja je legalizovala prostituciju, kako bi prodavala svoje telo. Takav zakon, potpuno krši ljudska prava i kosi se sa zdravim razumom.

Zemlje koje su legalizovale prostituciju se rapidno kreću prema prvoj grupi zemalja koje su najkritičnije u trgovini ljudima. To se događa s Nemačkom i Holandijom. Povećava se potražnja za plaćenim seksom jer je to sada legalna stvar i povećana potražnja iziskuje uvoz ‘mesa’ iz drugih zemalja. Ove sulude stvari toliko idu u krajnosti da je predstavnik Holandske ambasade u Kijevu, u Ukrajini 2000. godine izjavio: ‘Radne veštine koje poseduju žene izvan EU mogu doneti korist Holandiji.'(!?)

Tamošnjoj seksualnoj industriji može se pomoći stvaranjem posebnih radnih dozvola za sve ˝strane državljanke koje se žele baviti prostitucijom˝.

Ma kako li je to samo ˝blagonaklono˝ od holandske vlade koja želi čak mladim ukrajinskim ženama, koje su otete i prisiljene služiti u trgovini, izdati i radne dozvole kao beg iz siromaštva!

Kako to, da, ako prostitucija pak štiti ljudska prava, odbori i udruženja zaduženi za promovisanje i zaštitu ljudskih prava te ravnopravnost polova su se jedinstveno odredili protiv legalizacije? Pa ta udruženja i odbori su zasigurno deo nekakve masonske gej-feminističke zavere, zar ne? Osim toga, UN se javno zalaže za legalizaciju prostitucije. To nije niti ni malo čudno s obzirom da su upravo gomile vojnika iz ˝mirovnih misija˝ UN-a glavne mušterije koje čekaju u redovima ispred ilegalnih barova i bordela u Kini, Kosovu, BiH i ostalim mestima gde grade svoje kolonizatorska vojna utvrđenja.

Zaključak

Uprkos nelogičnim pokušajima nekih da istaknu razliku između prostitucije i trgovine ljudima, trgovina ljudima je, najjednostavnije rečeno, globalni oblik prostitucije. Ekonomska zavisnost zemalja o multinacionalnim korporacijama, stvarajući za žene uslove u kojima je prodaja njihove sopstvene seksualne eksploatacije puno bolje plaćena nego drugi oblici rada, promoviše i pogoršava prostituciju i trgovinu ljudima. Uprkos nekim opisima prostitucije kao razumnog posla za siromašne žene, činjenično stanje bolje opisuju višestruka kršenja ljudskih prava.

Uprkos tome što je mnogi vole nazivati ‘najstarijim zanatom na svetu’, zaboravljaju se potpuno drugačiji konteksti u kojima su živeli ljudi u tim prastarim vremenima. Prostitucija je nastala kao deo religijskih rituala u hramovima, kao forma opštenja sa natprirodnim silama. U Vavilonu su devojke zauzvrat dobijale materijalnu naknadu i bile poštovane.

Hetere, konkubine, milosnice i ljubaznice su pripadale vrhu kulturne elite, njima su bila posvećena književna, filozofska i muzička dela.

Kompletno društvo se psihološki-socijalno razlikovalo od današnjeg. Stoga je današnja prostitucija nešto sasvim drugo. Danas prostitucija proizlazi iz nasilja; materijalnih faktora, silovanja u detinjstvu, otuđenosti od roditelja, socijalnog okruženja, otmica, trgovine ljudima itd. Spominjati današnju prostituciju u kontekstu ‘najstarijeg’ zanata na svetu naprosto je ravno izrugivanju tragediji koju donosi ista ‘praksa’.

Dalje, ono što možete da uradite, svakako nasuprot zagovaranju legalizacije, jeste misliti svojom glavom i imati svoj sopstveni kritički stav. Umesto statusa kvo, ignorancije ili slušanja onoga što promovišu mediji, potrebno je zauzeti se i insistirati na izmeni sistema. Razgovarajte sa ljudima o njihovim stavovima i koristite se literaturom, informacijama i linkovima. Umesto legalizacije prostitucije, zagovarajte dekriminalizaciju prostitucije, a to je krivično prekršajni zakon pri kojem se kažnjavaju osobe koje plaćaju za seks, a prostitutke se dekriminalizuju.

U praksi se pokazalo da se s dekriminalizacijom postiglo puno više na polju zaštite ljudskih prava i trgovine ljudima nego i jedan pokušaj ili realizaciju legalizacije. Umesto Holandije i Nemačke, nama bi za primer trebale poslužiti skandinavske zemlje: Švedska, Norveška i Island koje su znatno smanjile stopu prostitucije uvođenjem takvih odredbi. Kako je potražnja jedna od osnovnih uzroka, ovime se potražnja eliminiše, a tim i trgovina.

Umesto da zagovarate legalizaciju pod ‘dušobrižničkim’ izgovorom da će barem ˝malo pomoći ženama˝, radije se prijavite za volontiranje u nekom od ženskih centara za pomoć žrtvama prostitucije i trgovine ljudima. Apelujte na gradske vlasti da izgrade prihvatilišta za žene žrtve nasilja, insistirajte od države veća socijalna prava, protestujte protiv vlade koja ne radi ništa, ili pak uopšte, organizujte se i aktivirajte u razne inicijative koje insistiraju na reorganizaciji celokupnog društvenog sistema koji se bazira na ovim oblicima nasilja.

Istog trenutka kada počnete istraživati i propitkivati, garantujem da ćete istog trenutka uvideti probleme koje donosi prostitucija, te da se pod svaku cenu ona ne sme podržavati .

Duh vremena, Vestinet

Share this post: