LJUDSKI GOVOR JE NASTAO IZ CVRKUTA PTICA?

Ptica

„Zvukovi koje proizvode ptice predstavljaju najbližu analogiju ljudskom jeziku“, napisao je Čarls Darvin tokom svojih razmišljanja o tome kako je nastao ljudski jezik, a naučnici sa MIT-a sada tvrde da je Darvin bio na pravom putu.

Naučnici veruju da je ljudski govor nastao iz pesme ptica i infromativnog izražavanja viđenog kod mnogih životinjskih vrsta.

Ova slučajna kombinacija aktivirala je ljudski govor“, smatra Šigeru Mijagava, profesor lingvistike na MIT-u.

Mijagava smatra da postoje dva sloja u svim ljudskim jezicima: „izražajan“ sloj koji uključuje promenjivu organizaciju rečenica, i „leksički“, koji se odnosi na samu srž sadržaja u rečenici.

Na osnovu analize životinjske komunikacije, MIjagava smatra da cvrkutanje ptica najviše podseća na „izražajan“ sloj ljudskih rečenica.

Kratke audio poruke primata, sa druge strane, predstavljaju „leksički“ sloj.

U jednom trenutku, pre 50.000 do 80.000 godina, ljudi su spojili ova dva tipa izražavanja u jedinstvenu jezičku formu.

Ovakve adaptacije postojećih struktura poznate su prirodnoj istoriji, primetio je profesor Robert Bervik, takođe sa MIT-a.

Kada nešto novo evoluira, vrlo često je izgrađeno od starih delova. To smo toliko puta videli tokom evolucije. Stare strukture mogu samo malo da se promene, ali to im omogućava nove drastične funkcije“.

Kako bi shvatili razliku između „leksičkog“ i „izražajnog“ sloja, možemo za primer uzeti rečenicu „Miloš je video kondora“.

Vrlo lako možemo stvoriti brojne varijacije ove rečenice, kao što je: „Da li je Miloš video kondora?“.

Ovo premeštanje elemenata dešava se u „izražajnom“ sloju i omogućava nam da dodamo kompleksnost i postavimo pitanje.

Međutim, „leksički“ deo ostaje isti, pošto uključuje iste osnovne lemente: subjekat, glagol i objekat.

Ptice na poseduju „leksičku“ podlogu. Umesto toga ptice pevaju naučene melodije – cela pesma ima jedno značenje, bilo da je u pitanju poziv na parenje, odbranu teritorije ili nešto treće.

Ljudi, sudeći po istraživačima, kombinuju ova dva sistema. Možemo da komuniciramo samo putem ključnih informacija, poput primata, ali takođe, posedujemo melodički kapacitet i sposobnost da kombinujemo delove našeg jezika.

Upravo ta sposobnost omogućila nam je da generišemo naizgled beskrajan niz značenja u našim jezicima.

Istraživači, poput Darvina, takođe smatraju da su ljudi prvo imali sposobnost da pevaju, a potom su integrisali specifične leksičke elemente u te pesme.

 

Daily mail, B92

Share this post: